Шаховски проблеми 31, 32 и 33

Day 1,728, 01:30 • Published in Serbia Armenia • by Sasa Kostic









Да би се одморили од "тешких борби" и "високе политике", одлучио сам да за љубитеље шаха повремено постављам шаховске проблеме. Први који успешно реши задатак добија награду:

Сваког дана у 20:00 биће постављен шаховски проблем. По његовом решењу постављам још два. Желим Вам пуно забаве.
Напомена: Пошто смо овде сви аматери, коме не иде добро нотификација може да опише речима решење проблема.
Ради боље прегледности и на сугестије шахиста, решене проблеме нисам избрисао и можете их погледати у архиви, нпр. Проблеми од 1-5, Проблеми од 6-7 итд.


Почетна позиција фигура
L - ловац, лауфер
С - скакач, коњ (кљусе)
T - топ
D - дама, краљица
K - краљ
0-0 - мала рокада
0-0-0 - велика рокада
x или : - једе, узима
+ - шах!
# - мат!



Шаховски живот у окупираном Београду (1941-1945

Почетком 1941. године наша земља је још увек била поштеђена од ратног пожара и страхота. Сви се надају да ће и даље тако остати. У "Политици" мајстор Озрен Недељковић свакодневно објављује многобројне шаховске вести, али оне се претежно односе на нашу земљу. Бирају се нове клупске управе и играју клупски турнири.
Без објаве рата немачки авиони су у таласима бомбардовали 6. и 7. априла 1941. Београд, при чему је по различитим проценама, погинуло између 10000 и 20000 људи.

Немачке трупе су 12. априла ушле у полуразрушену престоницу Југославије, која је раскомадана и подељена између немачких савезника.

У Београду је одмах почео нацистички прогон Јевреја. Јешуа Ротбаум и Мориц Атиас су исчезли без трага, а о Овадијиној судбини се нешто и зна. "Крајем пролећа 1941. Јаков Овадија је настрадао са целом породицом на преласку из Босне у Далмацију. Усташе су га ухватиле и предале Немцима. Био је то пут без повратка" - писао је Озрен Недељковић. Исак Бенцион је као резервни југословенски официр одведен у заробљеништво и преживео је рат.

Земун је припао Независној држави Хрватској. Већина најбољих земунских шахиста одлази у друге градове.

По избијању устанка у Србији Немци су завели тешке репресалије - за убијеног немачког стрељали су 100 цивила, палили устаничка места и вршили масовна погубљења. У Ужикој Пожеги убијен је инж. Јован Виловски, члан БШК-а, а други његов члан Ђорђе Ломпар је погинуо као партизански комесар децембра 1941. пред Пљевљима. У условима опште несигурности, на ивици глади, при хладној зими која је рано почела и дуго трајала, није било места за шах.



Упркос мудрости старих Римљана који су изрекли мисао да "кад оружје звечи музе треба да ћуте", шах се у току II светског рата играо у свим зараћеним земљама, па и код нас, у Београду. Људи су у шаху тражили уточиште, бежали од сурове стварности. Поред званичних турнира и мечева, за време окупације је играно доста "приватних", затворених мечева.
У Београду је формиран Српски шаховски савез, чији је председник био Зарија Поповић, председник “Србозара” (Српска заједница рада), потпредседник адвокат Синиша Аћимовић, секретар мајстор Озрен Недељковић и чланови одбора: Радомир Савић, Бранислав Павловић и Војислав Поповић.

У Српски шаховски савез биле су учлањене шаховске секције спортских клубова, као и шаховске дружине “Србозара”. Имена клубова као “Српски мач”, “Југославија” итд. су по наређењу Немаца промењена: тако је “Југославија” постала “СК 1913” (по години оснивања клуба), Београдски шах клуб се угасио, јер је био само шаховски клуб и није био везан за неко спортско друштво.





Секција “БАСК”-а је била најбројнија, најактивнија и најјача у Београду. Основана је 19.07.1942. којом приликом је одигран и пропагандни брзопотезни турнир. Просторије ове шаховске секције су биле у Коларчевој 3/III, a крајем 1943. премештене су у Таковску ул. 1/I (угао са Косовском улицом).

Вођа секције је био Д. Ђаја, а у њу су средином 1943. била учлањена 64 играча. Чланови су били Мирослав Радојчић, Борислав Милић, Борко Симоновић, Александар Божић, Драгутин Ђаја, Драгослав Андрић, Драгољуб Јаношевић, Михајло Марковић, Милош Петронић, Виктор Зимонов, Гојко Муждека, Карло Конић, Вељко Тадић, Миливоје Молеровић, Милорад Мићић итд. Прва деветорица су углавном брзо после рата, постали шаховски мајстори, а касније Јаношевић и Милић и велемајстори.

Шаховска секција “СК-1913” имала је локал у Франкопановој ул. 33/II (касније ул. 1. маја, Генерал Жданова) и у њој су били учлањени мајстор Озрен Недељковић, Михајло Трајковић, Д. Чеховић, Никола Караклајић, Александар Матановић и други.

Чланови шаховске секције “БСК”-а су били мајстори др Петар Трифуновић и Сава Вуковић, затим Синиша Аћимовић и Брана Павловић.

Секција “Шумадије” је имала просторије у задњој сали кафане “Астрономија”, а међу члановима су били Милан Гајовић и И. Смедеревац.

За шаховску секцију “Витеза”, клуба Срба избеглица из Земуна, су играли Драгутин Прокопљевић (до краја 1943. био је члан “БАСК”-а), Владимир Спасојевић и мали Светислав Анђелковић, а у секцији “Палилулца” је био Братољуб Грубер (пре тога “БАСК”, па “СК-1913”).

Д. Ђаја, М. Радојчић и Г. Муждека



За оне који дођу мало раније ево и једне партије легендарног Мише Таља коју је играо на турниру у Бледу против Бента Ларсена 1965. године.

Ову партију можете погледати овде



Проблем број 31
Мат у два потеза
Бели на потезу






Проблем број 32
Мат у три потеза
Бели на потезу

Slavoljub Marjanovic vs. Ralf Akesson, Bela Crkva, 1984

Комплетну партију можете видети овде




Проблем број 33
Мат у три потеза
Бели на потезу



Први проблем ће бити постављен у 20:00