Join the new world

Мила Михајловић, новинар италијанске државне телевизије РАИ, случајно је пронашла документ Специјалне канцеларије Министарства краљевске морнарице Италије написан 1917. године у Милану, који баца потпуно ново историјско светло око српске голготе у Италији током Првог светског рата

Никола Пашић је 15. јануара 1916. године упутио писмо руском цару Николају Другом тражећи помоћ. Два дана касније, када је примио телеграм, цар Николај је послао телеграме краљу Велике Британије и председнику Француске, у којима је рекао да ако србска војска не буде спашена, да ће Русија раскинути савез са њима. Коначно, 28. јануара, француска влада је одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена србска војска. Од тог дана, савезнички бродови су почели убрзано превожење србске војске.

Тако гласи званична верзија србске историографије о једном од најтрагичнијих догађаја србског народа, србске војске и србске државе. Но, србске историјске књиге мораће да доживе ревизију макар када је ова тема у питању. Наиме, Мила Михајловић, новинар италијанске државне телевизије РАИ, случајно је пронашла документ Специјалне канцеларије Министарства краљевске морнарице Италије написан 1917. године у Милану, који баца потпуно ново историјско светло око србске голготе током Првог светског рата.

Овај документ, случајно откривен, али очито намерно затурен – показује и доказује да србску војску нису спасили Енглези и Французи, што је опевано и у чувеној песми „Креће се лађа француска“, већ Италијани и бродови Морнарице Италије.

Мила Михајловић, као приређивач репринт издања књиге „За српску војску – једна заборављена прича“ (Паоло Ђордани је први пут објавио ову књигу 1917. године), открива низ детаља о понашању србских савезника, Енглеске и Француске, током преласка србске војске преко Албаније и њеног извлачења са албанске обале и пребацивања на грчко острво Крф.

-До тих података сам дошла сасвим случајно. Листајући по италијанским архивама, набасала сам на документ Специјалне канцеларије Министарства краљевске морнарице Италије, написан 1917. године у Милану – испричала је Мила Михајловић на недавној промоцији књиге у Београду. – Реч је о заборављеном војном документу под називом „За Српску војску“. Од тада се овом документу губи сваки траг, али и права истина о извлачењу србске војске из Албаније, која никад није званично изашла на светло дана.

Трагом валидности овог документа, Мила је кренула на многе адресе по Италији и Србији, тражећи одговор: Да ли још неко поседује овај документ? Свуда – зид ћутања, али и потврда у Морнарици Италији да се ради о оригиналном документу.

-Документ има изузетну историјску вредност и значај за Србију, као једини постојећи документ и једина архивска грађа из тог периода. За Италију документ има огроман политички значај, јер откива да је Италија том приликом обавила хуманитарну интервенцију незапамћених размера за коју се слободно може рећи да је највећа и најсложенија у историји.

На крају, као потврда да је Италија добро обавила посао, постоји доказ: Никола Пашић је 22. фебруара 1916. године са Крфа упутио писмо италијанској влади, у којем пише: „По завршетку транспорта Срба из Албаније, изражавам наискренију захвалност Краљевској влади за моменталну и ефикасну интервенцију Краљевске морнарице, као и за рад свих органа власти, хвала што се евакуација завршила брзо и на најбољи могући начин.“

Према књизи Паола Ђорданија из 1917. године, италијанскa војска је из Албаније евакуисала близу 300.000 србских војника и избеглица, 24.000 аустријских војника – заробљеника србске војске, 10.153 коња, 68 топова и 300.000 тона хране и материјала. Са војском је евакуисана и србска влада, војни врх, парламент. Обављено је 248 пловидби и употребљено 350 бродова и лађа. Читав посао је обављен уз огроман ризик од потапања бродова од немачких подморница.



У истој операцији, евакуисано је и 6000 црногорских војника, добровољаца из Херцеговине и Боке, и краљ Никола Петровић са породицом.

Иако су Енглези и Французи преузели обавезу извлачења србске војске из Албаније, они су задржали став да је србска војска изгубљена за сва времена. Срби су били осуђени на пропаст.

После свега, требало је савезницима да смисле причу ко је спасио Србску војску, и тада креће и она чувена „Лађа француска“. Истина, било је пуно француских лађа, али касније, да возе Србе са Крфа за Солун, па на фронт. Када је требало спасавати Србе, била је, ту и тамо, по нека лађа француска, али највећи део извлачења обавила је италијанска морнарица.

На наше питање: Зашто је скривана истина, Мила Михајловић каже: „И тада је вођен медијски рат, а Италија је била жртва медијског рата! Као што je познато, Италија је по договору са савезницима, након рата, требало да буде територијално награђена: Далмацијом, Албанијом, Истром и грчким острвима. Рат се завршава, савезници су победили захваљујући Италији и Србији, Русија више не постоји, а Енглеска, Француска и САД поништавају уговор о савезништву са Италијом. Скоро ништа што јој је обећано, Италија није добила, сем милион мртвих и 700.000 инвалида.“