Join the new world

Ево једне занимљиве емисије са радија Сербона,о Ајлозију Степинцу(1).



Алојзије Степинац (1898-1960) је био загребачки надбискуп, кардинал и блаженик је Римокатоличке цркве. Учествовао је у масовном покрштавању "православних"(2)Срба и превођењу у римокатолике,односно Хрвате на територији усташке НДХ.

У свом дневнику Алојзије Степинац с пуно мржње пише о "православним" Србима и наводи план за унијаћење:

"Стога већ у интересу Римокатоличке цркве морамо учинити све да народ хрватски остане здрав и културно јачи. Најидеалније би било да се Срби врате вјери својих отаца, тј. да пригну главу пред намјесником Кристовим Светим оцем. Онда бисмо и ми коначно могли одахнути у овом делу, јер бизантизам је одиграо страшну улогу у повијести овог дијела свијета у вези с Турцима" - наводи Степинац.

Слично је записао и поводом пуча у Београду, 27. марта 1941. Ту се његово мишљење није много разликовало од Хитлеровог става у наређењу издатом о нужности уништења Југославије и војно и политички као државе.

"Хрвати и Срби два су свијета, сјеверни и јужни пол који се никад неће приближити осим чудом Божјим. Православље је највеће проклетство Европе, скоро веће него протестантизам. Ту нема морала, нема начела, нема праведе, нема поштења" - додаје љутито Степинац.

Са Антом Павелићем је од почетка његове владавине имао добру сарадњу. Био је упознат са многим злочинима над Србима, постојањем концентрационих логора у којима су мучени највише Срби, али није ништа учинио да то спречи.

Ватикан, односно папска држава му је 1941-1945 пружала велику помоћ у покрштавању Срба. Југословенске комунистичке власти су га 1946. године осудиле за сарадњу са усташама на 16 година затвора,али је 1951. пуштен у кућни притвор у родно село Крашић, где је као знак подршке Ватикана 1952. добио звање кардинала, где је и умро 10. фебруара 1960.од ретке болести.

Нове хрватске власти су 1990. године Степинца су доживљавали као блаженог(3).
Хрватски сабор је 14. фебруара 1992. донео декларацију о осуди политичког процеса и пресуде Степинцу, по којој је он био "неправедно осуђен на монтираном процесу".Оптужбе да је трован никад нису доказане.

Папа Јован Павле II прогласио је Степинца блаженим у Марији Бистрици 3. октобра 1998, а помен на њега - Степинчево, пада 10. фебруара. Култ Алојзија Степинца је веома распрострањен међу Хрватима, а кад на то додамо константну мржњу према Србима, клањање ратним злочинцима, поставља се питања да ли је НДХ престала да постоји.Макар у нечијим главама.

(1)Такође,тема емисије је уосталом и књига коју радио Сербона планира да изда о том (не)човеку.Књигу можете добити, уколико уплатите донацију Рaдио Сербони у износу од 880 динара. Доказ о уплати са адресом, пошаљите на адресу radioserbona@gmail.com .

(2)Реч "православних" сам ставио под наводнике,будући да су у време када су Срби страдали у злочиначкој НДХ,све помесне "цркве" биле у расколу,још од 1924. године!Тако да,што се тиче страдања Срба у усташкој НДХ,ту не може да буде речи о страдању "православаца",нити о "мучеништву за веру",будући да је самим тим и СПЦ на жалост у расколу од 1924. године,кроз молитвено општење са расколницима новокалендарцима,а касније и у јереси од 1927. године,кроз молитвено општење са сергијанском РПЦ МП!Тако да не слажем се ни са називањем тих људи "православнима" ни у самој емисији о Ајлозију Степинцу на радију Сербона,ал свакако емисију треба преслушати,да се уосталом и свако ко не зна ко је дотични упозна са његовим ликом и (не)делом.

(3)Ван Цркве нема хришћанства,самим тим ван Цркве не може бити спасења,ни Светости!А да би неко био канонизован као Светитељ,неопходно је правоверје и правоживље,а ниједан од тих критеријума нико ко се налази ни у јеретичкој римокатоличкој цркви не може да испуни,па ни Ајлозије Степинац!