FYRO MANIJA

Day 2,423, 10:23 • Published in Thailand Thailand • by Ivke Pivke

А не. Неш да видиш како плукам на македонскиот народ. 😉
Неш да видиш како их називам фироманцима, вардарцима, јужним србима, бугарима ...
Има Вас доста који то раде, нема потребе и ја.
Скамери? Преваранти? Можда.
Ништа више него и сви они који су се у ову крљу регистровали бусајући се као највеће патриоте, а онда заборавили на своје пријатеље, своје сународнике, своје колеге из тима који играју под истом заставом државе, јединице, савеза...
Те дупе дају за још једну медаљу на свом профилу. И још неку децималу на свом виртуелном рачуну.

,,Немој да мешаш игру и стваран живот''

Ахам. 🙂
Нећу. С обзиром да нико то и не ради. 😉



Савези се стално праве. Мешају се карте, некада због ''креативаца'', некада због нас самих, због наше жеље да будемо савезотворци, звездочитаоци, нека муда у виртуалним HQ фотељама, мр,др, факери, фукери, хебем ли га.
Да игра буде колико толико занимљива, да нас одржава на овом распалом серверу.

Немам ништа против тога. Ударам увек за своју земљу, ударам увек за њене тренутне савезнике.
Немам ништа против тога што су ми највеће штете на профилу биле за Чиле својевремено, а онда када нас је исти курвинцки брисао са x2, бијем противу њих.

Оно по чему се разликујем од многих је то што не мешам стварни живот са крљом. 😉
Што поштујем савезнике онда када смо на истој страни, што их поштујем подједнако када се боре и против нас.
Јер никада не знаш када ће се карте помово измешати и када ће твоји дојучерашњи противници поново бити верни савезници.

Противници, не непријатељи.

За све оне који имају непријатеље на овом серверу могу само да се надам дa ће с једног дана излечити од те болести зване мржња и да ће некада успети да разликују игру од свог стварног исфрустрираног живота.



Признајем да имам проблем са једном нацијом коју ни на овом серверу не могу да смислим. Не ни толико оне који играју под заставом своје државе у којој су рођени и у којој живе, колико оне који немају свој идентитет, па покушавају да отимањем туђе територије, паљењем туђих цркава, истицањем заставе државе којој не припадају, створе нешто што никада нису имали. И неће имати. Човечности за почетак.
А при том имају и имали су много већа права него у држави из које су побегли.
Много већа права који они дају другим народима када су већина.
Е њих помало и мрзим.
И желим им бар пола онога што они желе мом народу.

И ти су ми били једино што ми је окретало желудац у једној предивној држави у којој сам био гост.

'' Једни нам не признају цркву, једни нам не признају народ, једни нам не признају државу...''

А једни ће вам узети и цркву и народ и државу. Ако не будете много паметнији од нас.
Али, не желим више да пишем о лошем. Не желим да се више осврћем на зло, поред толико доброг што сам осетио у последњих неколико дана.

И због чега сам постао свестан једне МАНИЈЕ коју ћу од сада са поносом да носим за собом.




Сакам Скопско



Тавче и Тава



Крали Марко



Охридско море



Самуилова тврђава



Поглед са исте



Национални парк Галичица



Флора и Фауна



Поглед са Галичице



Преспанско језеро



Национални парк Маврово



Република Вевчани и Вевчански извори



Хераклеја Битола



Манастир Светог Пантелејмона са остацима ранохришћанске базилике



Црква Свети Јован Канео



Манастир Свети Наум Охридски



Манастир Свети Јован Бигорски



Видимо се догодине.



Ваш ФИРОМАН Ивке Пивке



www.youtube.com/watch?v=lUwRxN59djU