[Petar II Makedonski]Запознајте ја МАКЕДОНИЈА(17) - Дојран

Day 1,825, 07:52 Published in North Macedonia North Macedonia by Petar II Makedonski
Дојран е град во југоисточниот дел на Република Македонија на брегот на Дојранското Езеро.

МКД
1.Историја:

Легенда (Дојрана мома убава 🙂

За Дојран постојат многу легенди и преданија. Еве како оваа: Во местото каде што е денешен Дојран живеела една многу убава девојка, Дојрана. По неа ја забележал еден Османлиски бег и се заљубил во нејзе. Отишол кај нејзините родители и ја побарал за жена. Но девојката не го сакала. Така еден ден отишла да ѓи наполни стомните се вода од едно изворче.Но, тогаш Осламискиот бег(тој што бил заљубен во нејзе) ја забележал и потрчал по нејзе. Но таа не го сакала и несакала другите околу неа да имаат маки, па се фрлила во изворчето! Утредента изворчето се проширило, го поплавило целото место. Станало езеро. По името на девојката- Дојрана, езерото го добило своето име ’Дојран’.



Историја на Дојран

Во 5 век п.н.е. долината на Празијас (сегашното Дојранско Езеро) ја населувале Пајонци. Тие живееле на брегот на езерото, во дрвени колиби заградени со трска и поставени на скелиња кои се потпирале на долги дрвени колци. Со копното ги поврзувале единствено чамците со кои управувале многу вешто заради што најчесто и обидите на освојувачите (Персијците) биле безуспешни. Се женеле по многу пати, а се занимавале со лов, риболов, земјоделство и сточарство. Биле многу добри пливачи и нуркачи. Секој од нив во својата колиба имал отвор кон езерото (на дното на колибниот под) преку кој ловеле риба во изобилство и со неа ги хранеле дури и коњите и говедата. Регионот околу езерото Презијас во тој период територијално припаѓал на Македонската држава чиј крал бил Аминта, па на неговиот син Александар I по него, па Пердика II (454 - 413 година п.н.е.) па Архелеј I (418 - 399 година п.н.е.). Во првиот и вториот век п.н.е. за времето на Филип II и Александар Македонски и во периодот кога Римјаните почнале да навлегуваат на Балканот ( II век п.н.е.) на западниот брег на Празијас (денес, месност Топлец) на површина од 30 - тина хектари веќе бил распространет антички град - тврдина со најстарото познато име Тауријан. Во 395 година при делењето на Римското царство на Западно и Источно чиј центар бил Визит (Цариград), Тауријан станал дел од источното римско царство односно Византија. Потоа доаѓа времето кога на Балканот се населуваат Словените. На почетокот на деветиот век Тауријан важел за град кој благодарение на местопожбата и развојот завзема значајно место во поглед на историските, културните и економските случувања. Иако нема пишани и документирани податоци кои прецизно ќе го окарактеризираат Тауријан во овој век сепак, најверојатна е претпоставката дека токму во некоја од годините на IX - от век заради епидемија на колера и последиците од неа градот е поместен малку подолу - на југ. Новиот град добива ново име Полин.
И новиот град покрај езерото ги прифаќа навиките на стариот Тауријан. Основни животни радости остануваат да бидат: добриот риболов, успешниот лов, родната градина и здравиот пород на стоката. Сепак наоѓајки се на крстопатот каде што се судирале интересите на Византијците и Бугарите, каде што се ширела или стеснувала македонската држава на Самоил (период од 969 до 1018 година) и од каде поминале освојувачките војски на српските кралеви (Милутин 1282 година и Душан 1331 - 1355 година) Полин морал да се соочува и со не така пријатните нешта на тогашноста. Неговите жители освен војните морале да ги плаќаат и разните даноци кон Византиската држава. Во периодот на 1026 и од 1037 до 1039 година жителите на Полин се соочиле и со земјотреси, суши, поплави и со епидемии што следуваат после нив. Живеејќи во времето на сето тоа, тие во својот Полин покрај езерото ги "дочекале" и сосема новите и најдолготрајни гости - господари, Турците османлии. Турците го дале третото име на градот - Дојран. Во втората половина на XV - от век Дојран бил нахија - центар на неколку селски општини. Речиси во истиот период (1519 година) или 148 години по доаѓањето на турците во Дојран, некои документи велат дека во него живееле 232 семејства. Од нив само три биле муслимански а сите останати 229 семејства биле христијански. Помасовно колонизирање на Дојран со турско население се случува во првата половина на XVII - от век. Тогаш во околината на Дојран настанале и селата во кои и денес живее исклучиво турско население: Ѓопчели, Чаушли, Севендекли, Дедели, Куртамзали, Органџали и други кои моментално се раселени. Заради блискоста и влијанието на актуелните општествени и политички процеси, Дојран бил град со амфитеатрален изглед од два дела: долен - каде што живеело месното население и горен во кој се лоцирало турското население. Градот бил изграден во стилот на Цариградската и Солунската архитектура. Имал калдрмисани улици, чиста вода за пиење каптирана од изворите над градот и спроведена до повеќе градски чешми преку канали со керамички цевки, градска бања - амам кој им служел на сите жители, мажи и жени, христијани и муслимани, три цркви и три џамии, неколку училишта (повеќе основни и една гимназија) и една заедничка саат кула. На Дојран во тоа време му припаѓале и околу 79 села при што имало околу 30 000 жители од кои над 18 000 Турци, повеќе од 9500 Македонци, околу 160 Евреи и 1000 Роми).
Против разурнатиот град во тоа време како да се свртело и езерото поплавувајќи го неговиот крајбрежен дел со се она што некогаш било кафеани, куќи, пазари и улици. Соочувајќи се со суровата реалност на својот Дојран кој не нудел буквално никакви услови за живот во него, шеесетина рибарски семејства во 1919/20 година својот копнеж за враќање на старото огниште го дотрошуваат во близина на темелите на стариот Тауријан. Тие на 4 километри од разрушениот Дојран создаваат нова населба која ја нарекуваат Нов Дојран. Но како и претходните "господари" Турците така и Кралството на СХС на овие простори населува 29 семејства српско население при што е формирана населбата Сретеново. Со тек на времето почнуваат да се враќаат семејства и во стариот град Дојран. Тогашната власт од свои причини управно - административниот живот го лоцирала во разурнатиот град. Така постепено отпочнало паралелно пулсирање на животот во Нов и во Стар Дојран. Во Втората Светска Војна Дојран повторно бил цел на желбите на соседите за конечно да биде ослободен на 5 - ти ноември 1944 година. Тоа значело квалитативно нов почеток и подеднаков и впечатлив напредок за двата Дојрана. Покрај Дојранското Езеро денеска на македонска страна постојат три населби: Нов Дојран, Стар Дојран и Николиќ во кој живеат над 4 000 жители. Населението некаде во средината на 50 - те години почнува да се занимава и со туризам. Во негова функција денес покрај дојранскиот брег постојат 40 објекти (хотели и одмаралишта) на претпријатија од целата земја, 4 комерцијални хотели и уште толку модерни казина и над 600 викендици.



2.Население:
Според последниот попис направен во 2002 година, Дојран има 3,426 жители.


ENG:
About Dojran

Dojran is a region around the Dojran Lake in the south-eastern Macedonia, between Kaltepe hill, Belasica and Krusa mountains. Dojran is made up of two fisherman's towns:
Nov Dojran (new settlement)
Star Dojran (old settlement which contains both: old ruins and recent construction, especially hotels, resorts and restaurants)

Population:

According to the 2002 census, the Dojran municipality had 3,426 inhabitants, while Nov (New) and Star (Old) Dojran have 1,200 and 800 inhabitants. They both lie at an altitude of 140-160 meters above sea level.



Dojran is located 170 km from Skopje, 34 km from Gevgelija and 59 km from Strumica and can be entered by a car or bus heading from Valandovo, Bogdanci and Strumica. Dojran is very close to the Greek border.

Dojran has suffered an outrageous bombing during the 1st World War, being on the Macedonian Front line (1916-191😎 it was almost struck down. At that time Dojran was turned into a military camp. After the war, of 18,000 inhabitants only few remained to live in Dojran.
The tourism, along with Dojran hotels and the lake brought the life back in Dojran region. After the stagnation from the end of the 20th century, when the level of Dojran lake was lowered for 10 meters, thanking to the new pipeline system, the number if tourists/visitors has raised to a normal level.



History:



Antiquity in Dojran

The Dojran area has been settled since pre-historic times. In the 5th century AD, the Greek historian Herodotus, writes of the Peons, people who settled the Dojran lake shores. According to his notes, they lived in dweller settlements accessible only by boats. These constructions can be seen in the present day, as well, on the west and the north shores of the Dojran lake, in between the cane zones and the peaceful lake waters. Fishing has always represented the basic economic activity of the citizens on the lake. Especially interesting for the tourists as mentioned is the traditional ancient fishing method used by the Dojran fishermen.
This area is very significant archeologically. The numerous findings of accidental or systematic excavations, have often attracted the attention of archeologists. These include lot of relief, marble plates with Greek inscriptions, remainders of walls, coins and tombs with epitaphs which all are witness to the settlement of the area since ancient times.

Middle ages and the Ottomans in Dojran

In 1431, Dojran was conquered by the Turkish invaders, led by the colonel Evrenos-bey. A legend still lives among the population, connected to the day when the Turks conquered Dojran. On that day, the Dojran lake was frozen and with snow. Everywhere around, there were fierce snow storms which made recognition of the roads almost impossible. Not knowing of the lake, the Turks actually passed over it. When the next day, Evrenos-bey found out that the soldiers had crossed the ice, he believed that Allah had taken his army under his protection. He ordered immediate preparations for a large feast. The memory of that feast and the joy named it: Dojurmak, or Dojaran - which translated means feast.
During the Turkish rule, Dojran developed following the typical Turkish model of an Islamic town. The upper part was Turkish-muslim, with narrow streets, and the lower part was Macedonian-christian, crossed with wide streets and modern public buildings. The houses were two-storeyed, arranged amphitheatrically, with a view onto the lake.
Such an appearance resembled Salonica, and therefore Dojran was called Little Salonica. Close to the lake shore, was the Bazaar with 300 shops and crafts workshops. Because of the beauty of Dojran, it was settled by many Turkish dignitaries.


Dojran in the past

Dojran during the 1st World war and after

During the First World War, the airplanes and the cannons of the Entente completely destroyed Dojran. The former beautiful Dojran with beautiful houses, restaurants and the vivid Bazaar, vanished for ever. The population, which during the terrifying bombardments, deserted Dojran, after the war returned to the town, and formed the new fisherman's village Nov Dojran.
Today, the two villages, Nov and Star Dojran, spillover in one urban entity. The newly built modern buildings, mainly for the purpose of developing the tourism, are located in Star Dojran. In Dojran, there are several cultural-historic monuments; what is left of those more numerous ones, destroyed during the First World War bombing.


Saint Ilija church, bombed in the First World War

3.Да посетите | TO SEE


DOJRAN CLOCK TOWER
Саат кула Дојран



Dojran Lake
Дојранско езеро



Saint Ilija Church
Црквата „Свети Илија“


4.СЛИКИ/PICTURES
































5.Истакнати личности:
Антон Панов
Теодосиј Синаитски
Христо Андонов Полјански
Христофор Жефаровиќ
Ѓорѓи Абаџиев
Герасим Михајлов
Георги Божинов

ЗА ШАУТ: [Petar II Makedonski]Запознајте ја МАКЕДОНИЈА(17) - Дојран - http://www.erepublik.com/en/article/-petar-ii-makedonski-17--2159407/1/20

ВИДЕТЕ ИСТО ТАКА
Охрид
Струга
Дебар
Гостивар
Тетово
Скопје
Велес
Кичево
Крушево
Демир Хисар
Битола
Прилеп
Кавадарци
Неготино
Демир Капија
Гевгелија