--- РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ ---

Day 4,794, 10:43 • Published in Serbia Serbia • by Belobradi Jr
04.01.2021.

Шта нам доноси прва анкета? Какве су шансе новим, а какве старим „фацама“ ерепублика? Да ли нам је програм партија и кандидата битан?

Најпре, да се захвалим сваком од 72 анонимна испитаника, без вас ова анкета не би имала тежину. У наставку, изражаваћу се у процентима, јер ми је тако лакше како не бих морао стално да објашњавам целе бројеве. На самом почетку оградио бих се да приликом сваког анкетирања постоји до 3% (плус/минус) статистичке грешке.

Чак 74% испитаника су тренутно чланови странака, од тога је 40,4% активно учествује на одређен начин у политичком животу. У партији никада није било 13,5% испитаника.

Занимљиво је да скоро 12% не гласа за своју политичку опцију, наспрам 75% који увек или углавном гласају за своју политичку опцију.

Чак 46,2% испитаника тврди да им је важан политички програм партије/кандидата, док 25% испитаника сматра да програм није важан.

Исти проценат испитаника, тј. 46.2%, изабрало је опцију ЗАВИСИ приликом питања „Увек гласам за оног ко понуди најбољи програм?“, а чак 28,8% је у том случају одабрало опцију НЕ.

Проценат испитаника којима је УГЛАВНОМ (ДА) важно да је кандидат/носилац партијске листе искуснији играч износи 48,1%, док је 25% испитаника одлучно одговорило са ДА на ово питање. У збиру, то износи 73,1%, наспам 11,5% оних који су одбрали опцију МОЖДА, затим 7.7% који су гласали за УГЛАВНОМ НЕ и исти проценат од 7.7% који се изјаснио за одлучно НЕ.

Око 46% би МОЖДА подржали нове кандидате и партије, док је збирно 21,2% изабрало опцију УГЛАВНОМ НЕ или НЕ.

Да ли виде себе у будућности као активне политичаре, потврдно је одговорило 32,7%, док је одлучно НЕ изјавило 44,2%. Они који се двоуме (МОЖДА) било је 23,1%.

Три најчешћа одговора која су испитаници могли да упишу на питање „Какав тип играча би требало да се бави политиком?“ била су: АКТИВАН, ПОШТЕН и УПОРАН.

Три најчешћа одговора која су испитаници могли да упишу на питање „Какав тип играча не би требало да се бави политиком?“ била су: НЕПОШТЕН, НЕИСКРЕН и НЕИСКУСАН.

ШТА НАМ ГОВОРЕ ОВИ ПРОЦЕНТИ?

На репрезентативном узорку који представља више од 10% политичко-активног становништва (у односу на број од 600+ оних који остварују своје активно и пасивно бирачко право) долазимо до тога да постоји нешто мање од 15% апстинената који активно прате политичке прилике у еСрбији. Да ли они повремено или у континуитету не желе да бирају и да буду бирани, на то ће нам конкретне одговоре дати нека наредна анкета. Свакако је то број оних који када би се само-организовали у нову партију скоро па би успели да пређу праг за учешће на конгресним изборима. Између осталог, то је и занимљива бројка оних који могу преломити неке наредне изборе ако осете да је могуће доћи до суштинских промена.

Могло би се рећи да сваки 10. члан партије је у стању да на одређеним изборима не одлучи да подари глас својој партији, мада можда је овај резултат грубо изведен.

Политички програми су важни колико су важни кандидати који их нуде. Ту говоримо о кредибилитету, где је заправо половина (и више од половине) испитаника спремна да подржи одговарајућег кандидата (активног, поштеног и упорног) уз одговарајући програм. Такође, сличан проценат подршке можемо придодати и новим кандидатима и партијама, с тим што грубим закључком можемо рећи да је тренд подршке и даље на добро познатим лицима у односу на новајлије.

Сваки трећи испитаник себе види у про-активном статусу, међутим изненађујући је проценат оних који не виде себе у политици (нешто мање од половине испитаника) што нам представља можда и највећу контрадикторност ове анкете, где можемо закључити да је највећи проблем управо ОДЛУЧНОСТ, односно преузимање иницијативе за акције/промене.

У духу опстанка традиције сопственог прогнозирања излазности на јануарским председничким изборима, очекујем између 580 и 605 бирача који ће уделити свој глас неком од кандидата, тј. прецизније очекујем 595 бирача да оствари своје бирачко право.



Белобради Јр