[СПЛ] Срећан Дан државности!

Day 1,914, 07:59 • Published in Serbia Serbia • by Cookies Crisps


Србија данас обележава Дан државности, 15. фебруар, у знак сећања на дан када је 1804. почео Први српски устанак и када је 1835. проглашен први устав Србије.



Око 500 гневних и одлучних Срба окупило се пре 209 година на Сретење у селу Орашцу, изабрало Карађорђа за Вожда и подигло устанак за ослобођење из окова турске империје, која се тада протезала од Ирака до Босне.



Тај тридесетогодишњи период ратова и политичких борби на Балкану, који светска историографија назива "Српска револуција", започео је на Сретење 1804. подизањем устанка у Орашцу, а окончан на Сретење 1835. у Крагујевцу, проглашењем првог српског модерног устава.

Варница из Орашца разбуктала се у пожар ослободилачких ратова, тај пламен зажарио је и балканске амбиције Беча и Москве, а насупрот њима разгорела се туркофилска британска политика у овом делу света. Такав развој догађаја нису могли ни да замисле српски устаници на фебруарском мразу, жељни да се освете окрутним јаничарима. Устанак је почео пре времана, усред зиме, јер су дахије откриле побуну која је договорена у јулу 1803. у Орашцу, на летњи Аранђеловдан. Тад су српски завереници под маском сватова дошли на свадбу Максима Томића. Скупу се обратио прота Арсеније из Буковика: "Браћо, земља стење а небо над нама плаче гледајући наше муке. Него браћо, у име створитеља Бога и спаситеља нашега, да устанемо на оружје".

Док су завереници стајали с подигнута три прста прота им је читао заклетву достојну оне пред бој на Косову.



Договорено је да устанак почне "кад шума озелени", али је план покварио извесни Немац, слуга српског трговца Драгутина из Земуна. Он је украо списак завереника, преписао га и продао Турцима, а дахије су по тој листи започеле сечу кнезова. Завереници нису имали другог излаза него да се одметну и започну устанак. Планули су многи турски ханови, међу првима онај у Орашцу, где је на сретењско јутро 1804. године 580 устаника изабрало за вожда Карађорђа, искусног војника-фрајкора из аустријско-турских ратова, а затим хајдука и трговца.

После деценија борбе у два велика устанка и многобројних мањих буна, дугих преговора и лукавих погодби, кнез Милош Обреновић најзад 1830. од султана добија хатишериф којим се потврђује аутономија Србије у оквиру Отоманске империје. Међутим, ни то није зауставило талас српских буна, овај пут против апсолутизма сопственог кнеза, који је на Сретење 1835. принуђен да донесе устав. Правни акт, који је сачинио отац српског новинарства Димитрије Давидовић, изазвао је у Истанбулу, Бечу и Москви узбуну већу него грмљавина топова. Царства која нису имала уставе згранула је смелост малог вазалног књажества које се доношењем уставног акта декларисало као самостална држава.



Сретењски устав је први модерни српски устав. У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи.

Творац Сретењског устава је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије (Земун) и књажев секретар.





Данас су и партијски избори. Обавештавамо све наше чланове да је званични кандидат за председника СПЛ-а Strahinjic Banovan, па вас позивамо да свој глас дате њему.



Српска Патриотска Лига наставља да финансијски помаже своје чланове.

Да бисте добили 0,25 голда, потребно је следеће:

1) да сте члан Српске Патриотске Лиге
2) да попуните следећи упитник – СПЛ - Подела
3) да дате глас и шаут: [СПЛ] Срећан Дан државности www.erepublik.com/en/article/2212993/1/20


Напомена:
Пријаве трају до 18.2. до 15 часова. Подела златника ће се вршити дан касније.

Задржавамо право да не поделимо голде играчима за које сумњамо да су прелетачи из странке у странку или су мулти профили.