Join the new world

Вероватно већ доста тога знате о светитељу кога данас славимо али ево још неких ствари о њему и његовом животу...



Свети Јован Крститељ се у хришћанству сматра последњим од пророка који су најављивали долазак спаситеља, а и једини који га је видео.



Рођен је пола године пре Исуса Христа (24. јун/ 7. јул, Ивандан). Своје детинство и рану младост Св. Јован је провео у побожном дому својих старих родитеља - Захарије и Јелисавете. Будући свесни великог задатка који је претстојао њиховом детету, да буде претеча Месијин, они су дали завјет Богу: да ће им син целог живота бити назореј (да ће живети аскетским животом). Назореји су се обично повлачили у пустињу. Тако је и Св. Јован живео у јудејској пустињи, где је постио (хранио се искључиво медом од дивљих пчела и биљкама) а уз све то, Св. Јован је био у данонођном молитвеном додиру с Богом и вршио је своје духовно припремање эа велики эадатак Претече Месијиног. Позивао је људе да се покају, јер се приближило царство небеско. Много народа је долазило да га слуша, и када би чули шта он говори било би им жао што су Бога вређали и кајали су се. Покајнике би свети Јован крстио у реци Јордан. Видевши Исуса, Јован рече: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?” (Матеј 3;14), тада му Исус одговори: “пусти сада, јер тако треба да испунимо сву праведност” (Матеј 3;15). После овога Јован пристаде да крсти Исуса. Он потопи Исуса у реку и крсти. А у тренутку, у коме је Исус по иэвршеном крштењу излазио из воде, небо се отворило и Дух Свети у облику голуба-симбола чистоте, безезлености и светости- лебдео је над Њим, и чула се громогласна реч Вожија:"Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи" (Мт.3, 16-17). Кроз тај чин се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења, јер Господ узе грехе читавог човечанства и под њима умре (потапање) и оживе (излазак из воде).

Мозаик из 12. века у Светој Софији у Цариграду


Свети Јован Претеча завршио је свој овоземаљски живот тако што му је, на захтев зле царице Иродијаде, одсечена глава. Иродијада је била мајка лепе плесачице Саломе, која је својим плесом зачарала Ирода а овај је за узврат морао да јој испуни сваку жељу (јер су се тако договорили), под мајчиним утицајем затражила је Саломе главу Јованову, због прекора који је он упућивао њеној мајци, јер се удала за цара Ирода, иначе брата њеног мужа Филипа, који још беше жив. Дан смрти Светог Јована обележава се празником Усековање (29. август/ 11. септембар). На тај празник хришћани посте без обзира у који дан пада.
Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има 20. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.
Српска православна црква слави га 7. јануара по црквеном, а 20. јануара по грегоријанском календару. Црква такође слави и обретење главе светог Јована Крститеља.

Срећна слава свој православној браћи која данас славе свога свеца,са жељом да још дуго дуго година славе у здрављу,срећи и весељу свог заштитника.



Овај текст или један његов део је преузет из охридског пролога Николаја Велимировића.