NA DANAŠNJI DAN DONET JE PRVI SRPSKI USTAV

Day 5,201, 07:57 • Published in Serbia USA • by Dragisa Lapcevic

Prvi ustav kneževine Srbije poznat još i kao Sretenjski ustav, prvi je ustav u Kneževini Srbiji koji je donet u Kragujevcu 15. februara 1835. godine(2. februara po starom kalendaru) na Sretenju.
Tvorac modernog liberalnog ustava bio je Dimitrije Davidović, po ugledu na francuski ustav iz 1791. i ustavne povelje od 1814. i 1830, i po uzoru na belgiski ustav iz 1831. godine.

Dimitrije Davidović tvorac ustava na slici


Sretenjski ustav je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi
Ustavom je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti. Vlast čine knez, državni sovjet i narodna skupština.
Ustavom je određeno da knez i državni sovjet dele izvršnu vlast. Proklamovana su prava i slobode građana, kao što su: neprikosnovenost ličnosti, nezavisnost sudstva i pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja, pravo na slobodu izbora zanimanja, ravnopravnost građana, bez obzira na veru i nacionalnost.


slika pokazuje prvu stranu ustava
Novim ustavom je ukinuto robstvo i feudalizam, Odredbe u glavi XI o opštenarodnim pravima donesene su radi zaštite pojedinca od tiranske vlasti. Član 111. je predviđao jednakost svih pred zakonom.
član 112. ustanovljeno je da se niko ne sme goniti, ni zatvarati, ni biti osuđen bez nadležnog suda i mimo zakona.
član 113. je propisao da se svakom zatvoreniku najdalje nakon tri dana moralo biti saopšteno zašto je zatvoren i on je morao biti ispitan.
član 114. garantovao da nikom ne može biti dvaput suđeno za istu krivicu.
član 115. je predviđao da je suditi mogao samo nadležni sud, dok je Član 119. garantovao je da je privatna imovina neprikosnovena „Ko se pokusi svojevoljno dirnuti u tuđe dobro i imanje, i ili prisvoiti ga, ili okrnjiti, onaj će se smatrati za narušitelja obštenarodne bezbjednosti, bio on ko mu drago i od kud mu drago“. Međutim, jednu od najvažnijih odredbi i za svetsku pravnu istoriju propisao je Član 118. kojim je zabranjeno ropstvo, navodeći da rob bez obzira da li je došao sam ili sa nekim, stupanjem na tle Srbije postaje slobodan čovek.
Ovim ustavom je bila uspostavljena i sloboda veroispovesti, gde je
član 97. osiguravao bezbednost i zaštitu države svim svojim građanima, bez obzira koje vere oni bili.
Jedan od poslednjih feudalnih ostataka - kuluk, ukinut je
članom 124. koji propisuje da u slučaju potrebe za javnim radovima, država je dužna da građanima plati „pristojnu nadnicu".
Iako donet od velike narodne skupštine i zakletvom potvrđen od kneza Miloša Obrenovića ustav je suspendovan nakon svega 55 dana pod pritiskom velikih feudalnih sila Turske, Rusije, i Austrije gotovo su sve tri sile bile jedinstvene po pitanju da je ustav republikanski i revolucionaran usmeren protiv njihovog feudalnog poretka.