[НБС] Извештај за 22.10.2012. и анализа новог система рефунда

Day 1,799, 07:46 • Published in Serbia Serbia • by Narodna Banka Srbije


23.10.2012.

Поштовани грађани,

У овом чланку имаћете прилике да читате:

- Финансијски извештај за 22.10.2012.
- Анализа новог система рефунда
- Резиме



- Финансијски извештај за 22.10.2012.

Дневни приход државе: 44115.76 РСД
Дневни расход државе: 32971.78 РСД
(10000 РСД – МПП са Словачком
22971.78 РСД – рефунд за ПВЈ и ВеС за 20. и 21.10. – детаљан извештај)
Дневни баланс: 11143.98 РСД



Од почетка мандата (6.10.) закључно са датумом, укупан приход, расход и баланс државе су, редом:
745557.93 РСД
591720.64 РСД
153837.29 РСД



НБС

Почетно стање:
385.6 голда
490140.55 РСД

Улаз:
/

Излаз:
22971.78 РСД – рефунд за ПВЈ и ВеС за 20. и 21.10. – детаљан извештај

Крајње стање:
385.6 голда
467168.77 РСД



- Анализа новог система рефунда

С обзиром да има доста тема за дискусију по којима би се могло дискутовати о новом систему рефунда, у овом чланку ће бити започета анализа по неким аспектима, а све вас који пратите ову тему позивамо да се прикључите коснтруктивној размени мишљења и дате своје примедбе, похвале и/или поставите питања на која бисте желели да вам одговоримо.

За почетак, прелистајте поново ОВАЈ чланак у коме је објашњен нови систем рефунда.
Затим погледајте слику испод ове реченице. Она представља детаљан коначни извештај организованих удара и потрошње војске за 20.10. на основу кога ћемо урадити ову анализу.


(десни клик на слику па "View image" за већи приказ)

Колоне „Датум ; Битка ; Време удара ; Јединица ; Број војника ; Дивизија ; Утрошено Q7 ; DMG ; Рефунд“ су, надам се, јасне саме по себи.

Колоне које у себи имају предзнак „%“ редом означавају колики је процентуални удео одређене јединице у укупној суми потрошених Q7 тенкова, начињене штете и укупног рефунда.

Посматрајући ову табелу, уз претходно усвојен нови систем рефунда, можемо извести пар најбитнијих закључака:

1) Држава има механизам да одржи потрошњу у оквиру прихода.

Систем исплате рефунда „данас за јуче“ то омогућава.
У колони М580 се види колики је дневни приход државе био за наведени датум. На основу података о начињеној штети и потрошеним тенковима, држава може да одреди оквирну укупну цену коју ће исплатити јединицама чиме сама утиче на сопствену потрошњу.
У конкретном примеру, то је 14500 РСД (поље I591), док је реална исплаћена цена увек незнатно мања од оквирне, због разлике која потиче услед коришћења формуле за рефунд.

У зависности од финансијске ситуације и броја сазваних удара, држава може да издвоји већи или мањи проценат укупних прихода за финансирање војске при чему се мора водити рачуна да јединице не буду ни преплаћене али ни плаћене испод цене.

Мана је та што, у случајевима слабих дневних прихода и великог броја организованих удара, држава може некад бити у ситуацији да мора да исплати мање новца јединицама него што је им је потребно да покрију основне трошкове (сировине за тенкове), међутим то је проблем који је везан за приходе а не за систем рефунда па би јединице морале да буду флексибилне по том питању (што овог месеца свакако јесте случај).



2) Систем је праведнији него систем исплате само по начињеној штети и/или само потрошеним тенковима.

Ако погледате колоне J, K и L може се закључити да је проценат укупног рефунда која јединица добије увек између процента са којим учествује у укупној потрошњи тенкова и укупној начињеној штети (заправо, представља геометријску средину тих података).

*****

Узећемо за пример јединице Маратонци и Гарда с обзиром да је на њима најлакше упоредити овај систем са старим системима јер су потрошиле исти број тенкова.
С обзиром да су потрошиле исти број тенкова, овај систем ће „наградити“ јединицу која је направила већу штету, што се и види по рефунду које су оне добиле. Рефунд који добије јединица са већом начињеном штетом је приближно онолико пута већи од рефунда који добије јединица са мањом начињеном штетом колико пута је њена начињена штета већа од начињене штете друге јединице.

Неко може рећи да је то протекција јачих јединица.
Међутим, овде морају да се узму у обзир још неке чињенице у разматрање.

*****

Да је била обрнута ситуација, односно да су јединице направиле исту штету уз различит број потрошених тенкова, по овом систему би јединица са већим бројем потрошених тенкова била исплаћена вишом сумом новца.
Да ли је то онда протекција слабијих јединица?
Да ли се истим системом могу штитити и јаче и слабије јединице?

Одговор лежи у томе да висина рефунда који јединица добија зависи од оба параметра, односно и штете коју направи, али и потрошених тенкова. Једноставно, ако слабија јединица направи исту штету колику је направила јача јединица, она ће добити више новца од јаче јединице (јер је потрошила више тенкова, логично). Ако слабија јединица потроши исто тенкова колико и јача јединица, она ће добити мањи рефунд од јаче јединице (јер ће, логично, направити мању штету).

*****

Даље, упоредимо сада овај систем са системима исплате само по начињеној штети и само по потрошеним тенковима.

Да је коришћен систем исплате по начињеној штети разлика између рефунда које би добиле јединице би била још већа и самим тим би „протекција“ јаче јединице била још израженија.

Да је коришћен систем исплате по потрошеним тенковима јединице би добиле исту суму новца и онда би то представљало протекцију слабије јединице.

У случају да се јединицама пружи избор рефунда или по потрошеним тенковима, или по начињеној штети створила би се велика збрка. Држава би тешко могла да унапред одреди укупну суму рефунда коју би издвојила од дневног прихода за потребе војске. Односи између рефунда јединица не би били засновани на математичким принципима и долазило би до много већих несразмера у потрошњи, што у старту смањује могућност истог односа према свим јединицама, што се у принципу жели постићи овим новим системом.



- Резиме

С обзиром да је у ових пар закључака већ исписано доста текста, неку даљу анализу ћемо оставити за наредни период.

Далеко од тога да је овај систем савршен и да је најбољи могући који се може измислити, али је, за сада, далеко најправеднији. Системом као што је овај, у коме рефунд јединице не зависи само од њеног учинка, већ и од учинка других јединица, у коме рефунд зависи и од потрошње тенкова у истој мери као и од начињене штете и у коме је потрошња директно зависна од прихода чува се финансијска стабилност државе а јединице се мотивишу да у што већој мери учествују у организованим ударима.

Свим осталим до сада испробаним системима рефунд јединице је зависио искључиво од њеног ангажовања, односно висина рефунда им је била загарантована без обзира на учешће других јединица. Овим системом се ствара зависност висине рефунда јединице од њеног учешћа у организованим ударима у односу на укупно учешће свих јединица, што је први корак ка равноравнијој расподели добара за све.

Наравно да постоји још много простора за усавршавање овог система. Он пружа могућност убацивања коефицијената који би узимали у обзир број војника који су изашли на ударање по јединици, затим просечну снагу јединице, расподелу по дивизијама, број организованих удара и тако даље.

Међутим, за даља усавршавања, потребна је и много већа организација и приступ подацима јединица као и њихово константно ажурирање. За то је потребно време и због тога је ово само први корак у успостављању коначног система рефунда који би уважавао апсолутно све аспекте потребне при одређивању најреалније цене рефунда коју је јединица заслужила. За даље кораке у усавршавању система потребан је континуитет у раду и разради истог, због чега би што пре требало постићи консензус око ове ствари, како између самих јединица тако и између политичких странака.

С обзиром да би даља дискусија вероватно зашла дубље у домен политике, овде ће бити крај данашњег чланка, а вас позивамо да, у конструктивној дискусији, дате своје виђење.

Народна банка еСрбије