Пилоти хероји Краљевине Југославије

Day 5,867, 04:30 • Published in Serbia Japan • by BalianOfIbelin93

Поштовани грађани еСрбије,

Данас ћу да пишем о херојским подвизима пилота Краљевине Југославије. Свима је сигурно познато да је тог 6. априла Њемачка почела инвазију на Југославију и жестоко бомбардовање Београда, али јако мало људи зна да смо истог тог дана успјели да узвратимо! Наши бомбардери су успјели да избаце бомбе на територију Трећег рајха, што наши непријатељи баш и нису очекивали.



Прије почетка рата Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је у свом саставу имало најмодерније авионе тога доба. Између осталог располагали су са њемачким и британским ловцима (Messerschmitt, Hawker Hurricane), те бомбардере такође британске производње (Bristol Blenheim). Управо ови бомбардери су се налазили у саставу Првог и Осмог бомбардерског пука Краљевског ратног ваздухопловства који су извршили ударе по агресору који је надирао према тетиротији тадашње Краљевине.



Осми бомбардерски пук био је смјештен на аеродрому Ровине, у близини Бањалуке. Наши пилоти имали су унапријед осмишљен план у случају напада на Краљевину. План Р-41 је предвиђао задатке авијације у случају прекида комуникација са командом у Земуну. Осми бомбардерски пук није имао везу са Београдом јер су комуникације биле пресечене у војном центру везе који се налазио у Загребу. Официри су за бомбардовање Београда сазнали путем радио-програма. У 14.40 су упаљени мотори два бомбардера на аеродрому Ровине. Посаде су спремне да полете на први задатак којим ће ући у историју. Бомбардери су полетели, а убрзо затим им се прикључују два ловца типа "харикен" као заштита. "Харикенима" су управљали капетан прве класе Јанко Добникар и још један непознати официр РВКЈ. Иван Панџа је дао наређење свом пилоту Карлу Мурку да лети према Мурској Соботи. Изнад градића Горичко, одакле рута лета улази у ваздушни простор Трећег рајха (данашње Аустрије), по наређењу командира бомбардера Ивана Панџе, пилот Мурко нагло смањује висину, како би покушао да непримећен досегне циљ у Грацу и изврши задатак.



"Прва бомба је пала међу возила, друга на мрежу жељезничких скретница, где се појавио велики кратер. Трећа бомба је погодила двоспратно складиште. Четврта бомба је прелетела кров складишта, те сам почео нагло да идем у нагли пењући заокрет нашим бомбардером, тако да нисам видео где је пала. Ван себе смо од узбуђења и задовољства. Учинили смо то. Бомбардовали смо Трећи рајх! Ово вам је за Београд!", навео је Мурко. Потом су кренули према Марибору. Када је спустио авион изнад кровова кућа, уочили су колону војних возила. "Пуцали смо на њих из митраљеза. Направили смо заокрет и испалили још један рафал по колони. На крају смо схватили да нам је тај маневар ниског лета и спасао животе, јер су два 'месершмита Бф-109' узлетела са тог аеродрома и покушала да нас оборе. Нестали смо им пред очима", написао је Карло Мурко.



Са аеродрома Ровине полетео је и бомбардер са посадом под командом Ивана Салевића, са пилотом Ђођем Путицом и непознатим митраљесцем. Њихово дејство описано је у извештају о првом бомбардовању Граца, Државног архива аустријске Штајерске. "У исто време када је први југословенски бомбардер извршио напад на главну железничку станицу у 16.02, други бомбардер је долетео према станици са истока где је било паркирано много транспортних возила са нашим трупама. Бомбардер је испустио три бомбе. Један део великог складишта је изгорео у кратком времену са 60 возила и великом количином потрепштина", пише у извештају. Према аустријском полицијском записнику, напад на Грац је у истом моменту извршио и трећи бомбардер из правца Ријеса (Ries), али о томе у jугословенским архивима нема записа. Сви бомбардери су се вратили у базу Ровине код Бањалуке и Осми бомбардерски пук тог дана није имао губитака у људству и техници.



Следећих неколико дана, Осми бомбардерски пук ће у неколико наврата нападати циљеве у Трећем рајху и аеродроме у Мађарској, са којих је бомбардован Београд. У тим нападима ће претрпети велике губитке у људству и техници. Њихови саборци из Првог бомбардерског пука ће у то време бомбардовати и успоравати надирање немачких оклопних колона које су надирале у Србију из Бугарске. На суђењу у Београду 1947. године немачки фелдмаршал Александар Лер је изјавио: "...напади југословенске авијације на Грац, Брук на Мури, Брук на Лајти и Мистелбах, у групама од два до три двомоторна авиона, значајно су успорили наше активности, иако су штете и губици били мали." Лер је био задужен да спроведе Хитлерову наредбу о варварском бомбардовању Београда.



Без обзира на ситуацију у том момемнту наши пилоти су показали велику храброст и ризикујући своје животе одлучили су да пруже отпор непријатељу. Овакви подухвати наших предака не смију бити заборављени! Вечна им слава и хвала! Испод Вам остављам видео са једног јако квалитетног јутјуб канала који детаљно говори о подвизима наших хероја.



Свако добро желим!