Join the new world

Nije lepo čitati tuđi dnevnik. Tu bi trebalo da pišu određene ispovesti, nešto što treba da ostane izmeju papira, olovke, ruke i mozga, mog mozga, ali dobro... nastavi, kad si već krenio/la.

Strana pet:

Dok nisam došao na vlast, mislio sam da me dosta ljudi poštuje, ceni, da sam zvezda u usponu, zvezda koja tek treba da se nadimi, naraste i uništi sve koji joj se nađu na putu. Ne zato što hoće, već zato što je mora, to je ciklus života i smrti... Mada, možda i nije do mene, možda nemaju vremena, ili samo misle da baljezgam gluposti, dramim oko sitnih stvari. Ali opet, vole da popričaju sa mnom i prija im moja podrška. Možda sam samo zanimljiv tip, ili egocentričan. A možda im dođem i kao lep orden, amajlija. Sve u svemu, mislio sam da jače drmam, da imam prodoran glas, zapovednički.
Tumaram okolo po svemiru, sam, bez planeta i njihovih satelita oko mene... Ne znam kuda sam krenuo i da li ću stići. Nadam se samo da se neću sudariti sa nekim, ne volim bombastične trenutke. Jesu topli, ali kratko traju i bole.

Strana sedam:
Gde je nastao jaz između mene i onih protiv mene (ne mislim na one gore. inače super objašnjavam), stvarno ne znam, nisam tačno siguran ni kada se to desilo. Možda je moja greška što ne trpim autoritet ukolilo ne moram. Ili što branim svoje. Mada, ni to ne činim po svaku cenu. Ili sam jednostavno mator da verujem u jednoroge. Nemoj mi prodati priču, prodaj mi ideju, pa da zajedno pljujemo mene. Nije mi lepo, ali sam dobar u tome.

Strana osam:
Haha, čudna su deca, mada njih razumem, ali čudne su i žene. Njih ne razumem. Lepe su. Kada padam, misle da ću im doneti sreću, pa krenu da žamišljaju želu. A ne shvataju da smo mi dva različita sveta, nismo ni koherentni, ni koegzistentni, a ni kompatibilni. Fali mi još koja reč na "k" ,a ne mislim ništa perverzno. Moj pad im ne može da im donese sreću. Ali moje gledanje u njih meni može. Pozdravljam se sa Vasionom uz lep prizor, uz osmeh, sreću i zadovoljstvo što je gotovo. Neki hoće večnost, a ja čekam kraj. Ne znaš šta je 25 milijardi zemaljskih godina...

Strana petnaest:
Mogao bih da vam poželim Novu godinu, ali to neću učiniti. Ne zato što vas ne volim, već da vam ne bi bilo neprijatno. Vi meni nemate šta poželeti. Živim već dugo, a zdravlja mi ne treba. Ja nemam Novu godinu, Nova godina sam bio ja. Živa bića su slavila kad njihove matične planete naprave krug oko mene. Ja sam bio cenat sveta. Dok ih neko drugi nije odvukao. Gravitacija je čudna stvar. A i bolna. Samo za neke fizički, a za neke emocionalno.

Kraj:
Još malo će 7h, treba zaključiti smenu. Dobro vam jutro, ili laka vam noć.