Анализа споразума демократе/диктатори

Day 3,669, 06:40 Published in Serbia Serbia by Strahinjic lll
6.12.2017.

Поздрав.

Овим путем бих прво напоменуо да је одлазећи председник Фрее Ареа вратио 100к РСД Српској Радикалној Странци које смо донирали држави као знак одговорности што смо подржали Дестројера, у чијем мандату је у књизи финансија "изгубљено" 800к РСД. Повратак финансија смо затражили након што ниједна друга странка која је подржала Дестројера није преузела одговорност (уз изузетак ФА који је донирао својих 50к РСД), а поврх свега је дошао споразум са диктаторима који су управо овај моменат наглашавали као један од мотива за увођење последње диктатуре. Било како било, паре су нам враћене, а у случају да се некад поново поведе полемика о том новцу, као и новцу који су диктатори пренели на своје налоге, и реши се да се донирају новци на државни трезор, СРС ће бити спремна да поново донира исту суму од 100к РСД на трезор државе.



Ово горе је било само кратко обавештење, главна тема чланка је сажета у наслову чланка. Па да кренемо прво са копирањем целог споразума:




Пишем искључиво у своје име, дакле не и у име СРС јер у странци није дискутовано о овом споразуму. То нас одмах доводи до првог питања које ћу поставити ипак мало касније. Пре њега, желео бих да кажем да сам споразум сматрам коректним. Не могу рећи добрим, далеко од тога да га могу назвати савршеним, али не могу га назвати ни потпуно лошим. Не могу га назвати лошим јер дефинитивно омогућава одређени мир и престанак братоубилачких ратова у виду пучева и револуција, бар за сада. Међутим, питање је докле ће то трајати.

Прво што ми пада напамет када читам споразум јесте да ли он уопште има легитимитет. Са једне стране је потписан од стране представника диктаторског Војног савета за који њихов представник сасвим сигурно има мандат. Са друге стране, потписан је од стране председника Србије и ту легитимитета нема. Он није могао овај споразум потписати у своје лично име а у даљем тексту обавезивати топ 5 странке да га поштују, без да се прво договорио са тим странкама.

Да будем јаснији, да би споразум имао легитимитет, прво га је морала одобрити 2/3-ска већина у конгресу јер је ово питање од суштинског значаја за државу, па ни проста већинска подршка не би била довољна за давање легитимитета истом. Овако, споразумом ниједна странка није обавезана да га поштује, ниједан следећи председник није обавезан да га поштује осим Фрее Ерије, јер га је он једини и потписао.

Одавде се изводи закључак да је Фрее Ареа елегантно заобишао конгрес, потписао уговор у своје име са Војним саветом тако да тај уговор одговара Војном савету и сада ће сви они који не буду хтели да га поштују, а имаће право да га не поштују јер споразум није легитиман, највероватније попити диктатуру.

Ово је класична капитулација демократских принципа под диктаторским условима.




Питање легитимитета је најбитније, али када сам већ кренуо са анализом, да пређем на брзину и саме тачке споразума.

Тачке 1-3 могу бити ОК. Војни савет диктатора дефинитивно располаже са најактивнијим кадром за вођење борби, међутим, ако се појави неко ново активно лице, зашто оно не би могло бити укључено у рад МОД? Како ће неко нов доћи у позицију да учествује у организацији тог министарства? Да ли то значи да ће морати да постане члан јединица које припадају диктаторском Војном савету?

Тачка 4 је тачка око које сматрам да ће бити највише фрке јер наводи да ће се дипломатијом бавити цивилни сектор, а дефинитивно знамо да диктатори воле да диктирају и спољну политику. Сматрам да би овде могло бити много конфликата, а у споразуму се наводи да за било какву велику промену обе стране МОРАЈУ дати сагласност. Али зато нигде не пише шта ако нека од страна не буде желела да да сагласност?

Хоћете да вам кажем ја шта ће онда бити? Па, биће онако како диктатори кажу, иначе ће бити диктатуре у најави... Поново капитулација демократије под диктатуром.

Тачка 5 делује заиста смешно пошто се наводе обавезе за топ 5 странака од којих бар 2 топ 5 странке нису ни учествовале у креирању споразума.

Тачка 6 делује ОК.



Тачка 7 је у принципу ОК, с тим да уопште не разумем овај део "По завршетку политичке кризе, Диктатор је дужан да диктатуру укине механизмом игре - да не буде довољно новца на трезору за плаћање диктатуре." Није ми јасна реченица уопште, за почетак, а даље, ко ће да натера диктатора да укине диктатуру ако он буде сматрао да и даље треба да остане диктатура на снази?

Тачка 8 нема механизам обезбеђења, нико диктатору не може забранити да искористи средства намењена цивилним органима власти. Исто важи и за тачку 9 у смислу механизма обезбеђења.

У тачки 10 се тек први пут помиње конгрес, у делу када се пише о евентуалним изменама уговора. Ако је Фрее Ареа самостално донео овај први Уговор, лицемерно је позивати се на конгресну већину за доношење измена уговора?

Просто, не можеш сам донети један уговор, а онда очекивати да неко други не дође и сам га не промени. Ако ниси тражио већину у конгресу за прву верзију, не можеш је тражити ни за друге верзије. Ово је исто као када је ономад Страјдер донео одлуку о преносу новца на Гардин орг без консултације са конгресом.



Чланак је већ предуг, а могло би се још дискутовати на ову тему. Међутим, стаћу овде и извести одређене закључке.

Иако сам у тексту изнео више критика него похвала за споразум, лично морам ипак да подржим напоре да до одређеног споразума дође. Спречавање пучева и револуција је за сада обезбеђено и то је за похвалу, међутим, овај споразум ипак представља капитулацију демократије под диктатуром. Уколико будемо желели праву демократију, уговор ће морати знатно да се мења, иначе ћемо сигурно доћи у ситуације када ћемо бити сведоци ситуација у којима ће демократе и диктатори имати различита мишљења, али ће диктаторска реч бити последња.

Или то, или ће СНФ, АП и УеС у потпуности постати диктаторски вазали јер су то странке којима овај уговор тренутно одговара и који њих инсталира на власт без обзира што уговор није прошао процедуру изгласавања у конгресу. Зато и није било гласања.

Само Србија и СПЛ остају највећи губитници јер, ем нису учествовали у склапању споразума, ем су толико пута навијали за диктаторе против горенаведених странака, а на крају су диктатори управо са тим странкама склопили договор.

Навијачице се дефинитивно постављају као потпуно диктаторски оријентисана странка јер је јасно да њени највиши руководиоци представљају високе официре РеФУНД-а, једне од перјаница диктатуре, тако да њих овај споразум, као странку, не погађа ни најмање.

Изволите, кокице су спремне...