Join the new world

Ovaj 2261. Dan po eRepubikanskom kaendaru doneo nam je i novi turnir, a sami tim i idealnu priiku da krenemo da udaramo svako za sebe i svi protiv svakog. Nije da i sam marim za vojsku (što bi rekao moj komandant Bernoldi pravi si stranački kadar), već smatram da bi ovaj turnir nekako svi kolektivno mogli da preskočimo, i da udaramo samo u onim bitkama gde je zid tu negde ispod 55%.


Mislim da je opšte mesto činjenica da turniri, promocije zlata i čokoladica nikako ne pogoduju našim judima, koji ovo igraju iz zabave, za razliku od pojedinaca među naši protivnicima, koji svoje kartice znaju dobrano da ispeglaju zbog kakve šljašteće prilike da sebi i svojim drugarima pokažu svoju moć. Koja naravno kao izduvni baon završi negde tamo na obodima Pandžabija u dalekoj nam Indiji.





Ipak, situacija je sada nešto drugačija nego li što je to bila tokom prethodnih turnira. Savez TWO se raspao, a mi smo unazad nekoliko meseci pokazivali svoju bahatost, apsolutno ne mareći za interese naših saveznika, i sada se nalazimo među prvima na listi za odstrel, svih onih koji su mesecima kovali planove svoje satke osvete. Srbija se nalazi u izuzetno teškoj diplomatskoj situaciji, i zato je potrebno da ovih dana, nedelja pa i meseci, ostavimo po strani neke pređašnje svađe, ali i da ih ne zaboravimo, jer kratko pamćenje nikad ništa dobro nije doneo.


Sada na je potreban svaki tenk, zato ne ispucavajte ih uzalud negde u prašumama Amazonije, u poteri za BH medaljom. Čuvajte energiju, čuvajte novac, čuvajte oružje da udarite tamo gde je vaša pomoć zaista i neophodna. U ovom trenutku je neophodno da pokažemo jedinstvo i zube, da pokažemo svima koliko je Srbija zaista jaka, i koliko su njena deca verna.


Pokažimo neprijatelju da naše utvrđenje ne može ako osvojiti, i da će ono za njega zauvek ostati neosvojiva tvrđava slobode.