Ратне анализе 5: Светски рат

Day 3,234, 08:28 • Published in Serbia Serbia • by sekicar24

Драги пријатељи, суграђани, саборци, сведоци смо једног, може се рећи, светског рата који је за нама.

Зашто кажем светског? У њему је било укључено доста активних зараћених држава, а број пасивно укључених је још већи.Кроз историју(како РЛ тако и у виртуелној) смо показали да Србија из великих ратова излази као победница. Та традиција није прекинута ни сада.

Вратићу се на сам почетак када је Грчка заузела наше савезнике Македонију и Бугарску, који су тада били пред брисањем. Из тог разлога смо Грчку прогласили природним непријатељем. Сутрадан је покренут поход на Крф(детаљно је описан у 4. делу мојих анализа). Уз много напора, труда и воље, освојен је Крф.

Онда долазимо до, можда најважнијих тренутака рата, када Тајланд, Кипар и Чиле крену у авионски напад на Србију. Уз све то, Босанци и Италијани су дигли устанак, Грци су то урадили када је борба већ увелико била у јеку. Оноре де Балзак је рекао: ,,Издржати, то је темељ врлине." Морали смо издржати и борити се. За лепше и мирније сутра.То смо и урадили.Поред одбрањених авионских напада покренутих на Македонију дан раније,и сада смо јуначки и стоички поднели све бомбе које је противник бацао са неба изнад наше домовине, чији сјај ништа не може да замени. Само је Тајланд успео у својим намерама. Чиле је до ногу потучен. Кипар је у једном тренутку деловао као апсолутни победник. Водио је 66-0. А онда као да је нешто кврцнуло. Пуцњи кипарских пушака распалили су искру која се налази у сваком Србину. Србину можеш одузети новац, дом, град, територију, државу. Али никада му нећеш одузети његов јединствени пламен воље и наде. Свим снагама Срби бране место које је вековима уназад видело много великих битака(Косово за оне који нису били укључени тог дана, јер сви укључени су били на Косову). Не маримо за противникове метке. Јуримо из ровова снажно, силовито и заузимамо противникове. Троше се стекови. Дим који се дигао од нашег јуриша је облио цело бојиште. Севају само наше базуке, које не штедимо. Ракете разносе противника. Резултат је прешао у нашу корист. 66-77. Кипрани не схватају како су испустили победу. Крећу у бег, покушавајући да спасу оно мало што им је остало. На крају 66-99 за нас. Невероватна победа! Невероватан народ!

У међувремену, наши савезници Иран, Португал и Јерменија покрећу нападе на Чиле. За неколико дана Иранци и Португалци су потукли Чилеанце до ногу, тако да је један противник већ избачен, не само из рата, већ и са мапе.

Време је да се настави наш поход. Следећа мета- Пелопонез. Полуострво које је историји остало најпознатије по Спартанцима. Нико не може да оспори њихову храброст и патриотизам. Међутим, ти епитети сада преовлађују у нашу корист. Грци се такође свим силама труде да се одрже. Опет, принуђени су да се боре на 4 фронта јер Македонци и Бугари покрећу напад са севера(Македонци су покренули 2 напада, нисам погрешио у рачунању🙂 ). Ниједан напад не успевају да одбране. Донедавно царство, сада држава која се бори да уопште опстане на Балкану.

Бугари су ослободили своје територије и крећу у покоравање грчких острва на истоку. Македонци такође на својој природној територији. Ми настављамо покоравање Грчке. Савезници Грка се већ полако повлаче под најездом Астерие. Можда нисмо били бројнији, али смо били далеко уигранији и бољи на свим пољима ратовања. Више вреди 20 људи са добрим војсковођом, него 100 људи без вођства. Креће напад на,за Грке најважнији град, Атину. Битка за морално упориште Грка показаће исход рата. Зато су Грци 100% спремни за ову битку. Већ почетак указује на то да ће ово бити велика битка. Силовит јуриш са обеју страна. Војници не нишане, јер је толико војника са обе стране, да сваки метак погађа мету. Борба прса у прса је присутна на сваком делу бојног поља. Грци су бројчано надјачани. На папиру, ова битка је за нас добијена. Али не и на бојишту. На грчкој страни је и Грка и Турака и Хрвата и Кипрана... Код нас цела Астериа, плус још пар савезника. Ипак се у овој битки показало које је царство 2. највеће на свету. Србија је победила. На спавање смо могли мирно, сањајући о сутрашњем дану. Дану који би окончао рат.

Грчки савезници су или освојени или потписали капитулацију и споразумно изашли из рата. Грци су остали сами, јер Румуни незаустављиво боје Турску у жуто. Епир је могао да буде освојен. Ако Грци нису испразнили све штекове у претходној битки, сада јесу. Крваво се боре за своју последњу регију. Проливају сузе и крв. Ништа не вреди. Могу само да гледају како српски меци лете око њих, а српски војници незаустављиво јуришају ка њима, не стрепећи да уђу у борбу прса у прса. Гурамо Грке у провалију из које не могу изаћи. Не могу да нас омету ни устанци које свакодневно гушимо. Грци су пали у амбис. А ми се уздигли. Од среће се виче по целом бојном пољу. А планине се тресу. Олимп највише међу њима. Зевс не може да верује шта га је снашло.

Рат је завршен 3233. дана када је освојен Епир. Једна од мојих личних жеља јесте поход на Кипар и Тајланд. Наравно прво треба сачекати који дан да се опоравимо и стабилизујемо. Ако бисмо освојили Кипар и Тајланд, Астериа би практично остала без јачег противника(осим САД, али они би били превелики утрошак и снаге и времена). Чекамо одлуку диктатора и размишљамо о следећој жртви. За сада је најбитније да успешно бранимо све устанке који се дешавају.

Данас уживамо у нашој победи. Надамо се и у мом чланку.

Јесам овом реченицом упропастио анализу, али вас молим да коментаришете, треба ми за мисију.

До наредног рата и анализа,

sekicar001