Прототип еГазде (Билдеизам, срце еСрбије, други део)

Day 903, 07:12 • Published in Serbia Serbia • by Sima_Opaki

Ево чика Симе са још једном причом, ова је из еДетињства и признајем да је била еБолна.

Надам се да када ће ово дељење сећања и осећања са вама уклонити камен који од тада притиска моје еСрце 🙂

Ова прича почиње у мом раном еДетиљству, док сам трапаво правио прве еКораке и хватао се за сваки еСламку како бих остао на ногама.

Некако сам уз помоћ мог еМентора одрадио прву борбу успешно, већ неколико пута променио фирму за коју радим, тражећи бољу зараду (тада нешто није било битан број звездица јер је лечење било другачије) и почео да маштам о томе како могу урадити нека велика еДела за себе, а богами и за еСрбију.

Читао сам туторијале сада нашироко познатих чланова нашег еДруштва (да не именујем), дивио се труду и вољи тих персона који су несебично избавцивали сажвакану суштину битисања у овом виртуелном свету.

еСрбија је тада била земља у успону (како се то римује са момак у успону из '90их) и све је цвркутало на сложност и општу бригу једних за друге.

Наравно, да неки изузетак (бар се надам да је изузетак) потврђује правило то је стара изрека, вероватно и тачна, ја се уверих на својој тада тананој еКожи.

Елем, ево мој случај...


Запослим се ја у једној фирми (и дан данас памтим то име које носи један наш РЛ институт) по називу помислих да је вероватно државна фирма али нема везе у РЛ Србији државна служба је кева па рекох можда и овде буде фино.

Дођоше нека ратна времена, држава зове еГрађане у бој, у мени се пробуди зов предака, сетих се татиних прича како је мој деда, а његов отац био јунак у том и том рату и тако кренух да оправдам јуначко име.

Наравно млади, зелени папан какав сам тада био није још скапирао (или сам заборавио) да није могуће лечити се два пута у дану и тако обузет лудачком жељом да се напијем крви непријатељу одрадих ни маље ни више 10 него борби.

Поред туге од минимума нанете штете (у поређењу са старијим играчима) заплаках се над цифром мог здравља.

Наравно сетих се да ћу то већ сутра поправити и заборавих на проблем.

АЛИ не лези враже, погоди се да баш од сутра и наредних пар дана нема ни једног рата (сетите се времена када смо се селили у Мађарски или Русију које су имале активне тренинг ратове) те моје здравље крене још више да пада.

Стигне ми писмо опомене од еГазде, хладни тон, кратко и јасно: "Ради са здрављем изнад 90 или иде отказ"!

Објасним ја човеку мој проблем као и вама у претходним редовима (да не понављам) и обећам да ћу са првим ратом поправити здравље, међутим сутра ме сачека отказ на столу без пардона.

Ево јавно признајем да ми је било много криво...

Сада знам да сам можда могао поправити здравље на много начина али тада сам био еБеба која је гурнута у амбис уместо руке спаса или бар савета куд, шта и како даље после основне школе.


ето моје приче....


ПС. Ако се неко данас залети у рату са Кинезима и остане кратак за здравље нека се јави. Ако не будем могао свима да помогнем бар ћу дати нека упутства како или ко може помоћи.