Join the new world

Kao i uvek,petkom u osam sastadose se Rendzeri,da prodivane malo,a mozda i urade nesto korisno za svoju,jos uvek malu,ali prkosnu jedinicu. Bitka za Vojvodinu je krenula,nista strasno,deluje da sve ide po planu. Stojke007 komanduje udar. Udarismo onako junacki par puta i razidjosmo se. Ja nastavih duzenje sa birtijasima,vece kao i svako drugo,ispija se pivo u enormnim kolicinama,zezancija "na nivou".

U jednom trenutku javljaju da je prva bitka za Vojvodinu izgubljena u zadnjih pet minuta. Nastavismo da pijemo,jer sta drugo i da radimo,sve pare ostavljamo po kafanama,ko ce sad da isprosi negde za pucu ili hleb. Tad neko rece:"IronWill poziva u svojim novinama sve sadasnje i bivse pripadnike Jurisnika,sve ljude koji hoce da brane ovu nasu eSrbiju da dodju na chat i krenu slozno u odbranu". Posto su na birtiji svi nekada bili u Jurisnicima,svi slozno dadosmo glas clanku. Svima su Jurisnici u srcu i svi smo edeca Jurisnika i svima prodje kroz glavu:"Ocemo li"?

Ni sekund ne prodje evo komadanta i glavom i bradom u birtiji. Posle mnogo premisljanja odlucih da tu noc prodvedem u boju,kao nekad,ram uz rame sa Jurisnicima. Postrojismo se i krenusmo u boj.

Na kanalu se brzinom svetlosti skupi preko 150 vojnika,ratnika,pripadnika raznih jedinica. Cekamo zadnji minut i udaramo. Dobismo bitku."Sad smo na nuli"rece neko od vojnika. Sledeca bitka prodje isto tako,preokrenusmo rezultat. Jurimo bolnice da se lecimo,vec je pola dva ujutru,nervoza se uvukla u ljude,ali niko da pomisli da odustane.

Tih trenutaka odlazim u krevet. Ustajem nakon sat vremena,udaram i vracam se na stari polozaj pod ''Jorgan planinu" ne sluteci sta se moze desiti.

Ujutru se logujem u nadi da cemo uskoro slaviti,kad ono,kroasani vode,i ne moze se sagledati kraj njihovoj dominaciji. Ali proradilo je srce svih cestitih eSrbe i krecu donacije hleba,oruzija. Daje se na sve strane,cekaju se bolnice. Udara se iz runde u rundu sve jace i jace. Postaje jasno,niko nas nece zaustaviti tog subotnjeg popodneva.

Tako i bi,ni milioni influenca nisu pomogli Eden propalitetima,eSrbija opet nezadrzivo srlja u svetlu ebuducnost,a ja to vece zavrsih u vinariji i nazdravljah ovoj nasoj eSrbiji.

Zahvaljujem se svim dobrim ljudima koji su organizovali podele. Zahvaljujem se svim jedinicama sto smo toga dana bili jedna jedina jedinica. Zahvaljujem se i onom najmanjem eSrpskom vojniku sto ima ponosa.

Braco Srbi samo slozno i hrabo u ebuducnost,a tamo u toj svetloj ebuducnosti srescemo se vi i ja i pricati neke nove price.

Vas Dule2610



PS.izvinjavam se na celavoj latinici(i latinici uopste),nisam u mogucnosti da pisem na nasem pismu.