Join the new world

Događaji
• 1777. — Američka snage pod komandom generala Džordža Vašingtona su porazile britansku vojsku u bici kod Prinstona.
• 1781. — Britanske snage su zauzele holandsko karipsko ostrvo Sveti Eustahije nakon nekoliko ispaljenih hitaca.
• 1795. — Posle poraza ustanka Tadeuša Košćuška Pruska, Austrija i Rusija sklopile tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.
• 1815. — Austrija, Britanija i Francuska stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.
• 1868. — U Japanu ukinuta institucija šoguna i počela „Meidži obnova“. Car Mucuhitouspostavio centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put za brzi razvoj Japana.
• 1919. — Na Pariskoj mirovnoj konferenciji, emir Fejsal I je potpisao sporazum sa cionističkim vođom Haimom Vajcmanomo obrazovanju jevrejske države u Palestini i arapske države u većem delu Bliskog istoka.
• 1924. — Engleski egiptolog Hauard Karter u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu našao sarkofag faraonaTutankamona.
• 1925. — Benito Musolini je objavio da preuzima diktatorska ovlašćenja nad Italijom.
• 1961. — SAD prekinule diplomatske odnose s Kubom.
• 1962. — papa Jovan XXIII ekskomunicira Fidela Kastra.
• 1970. — u Brazavilu usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.
• 1977. — Međunarodni monetarni fond odobrio Velikoj Britaniji oko četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj valuti. To je bio najveći zajam u tridesetgodišnjoj istoriji MMF-a.
• 1980. — predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu amputirana noga.
• 1990. — Panamski general Manuel Norijega predao se trupama SAD posle 10 dana provedenih u Vatikanskoj ambasadi. Norijega potom deportovan na Floridu, gde mu je suđeno.
• 1990. — u železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo 307 ljudi, kada je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.
• 1993. — predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine, START 2.
• 1994. — U Sibiru se srušio ruski putnički avion Tupoljev Tu-154, pri čemu je poginulo svih 124 putnika i članova posade.
• 1996. — predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili da je u toj zemlji, po završetku rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će čišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.
• 1997. — širom Srbije nastavljeni masovni građanski i studentski protesti, uprkos jakim policijskim snagama koje su 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija „Zajedno“.
• 2000. — na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj posle smrti predsednika Franje Tuđmana ubedljivo pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio 80 %, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.
• 2001. — letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši 5.000 km za 888 časova i 42 minuta. To je bio Prvi svetski rekord u novom milenijumu.
• 2002. — generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odobrio osnivanje suda za ratne zločine tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.
• 2003. — u intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu, u Venecueli, između grupe simpatizera i protivnika predsednika Uga Čavesa, poginule najmanje dve osobe, a 78 povređeno.
Rođenja
• 106. p. n. e. — Marko Tulije Ciceron, rimski pisac, filozof, političar i govornik
• 1868. — Živojin Perić, srpski i jugoslovenski pravnik i političar.
• 1892. — Dž. R. R. Tolkin, engleski pisac (Hobit, Gospodar prstenova) (†1973).
• 1894. — Jovan Gec je bio srpski glumac, režiser i dramski pisac.
• 1904. — Oto Bihalji Merin je bio srpski i jugoslovenski književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar. (†1993).
• 1912. — Ljubomir Vukadinović, sportski novinar. (†1973).
• 1920. — Milan Srdoč, filmski i TV glumac. (†1988.)
• 1923. — Dragutin Gostuški, kompozitor, muzikolog, istoričar umetnosti, estetičar i publicista. (†199😎.
• 1929. — Serđo Leone, italijanski režiser (†1989.).
• 1932. — Radoslav Graić, istoričar umetnosti, pevač i kompozitor, muzički urednik TV Beograd
• 1946. — Viktorija Prinsipal, američka glumica, poznata i po svojoj liniji modnih i kozmetičkih proizvoda.
• 1956. — Mel Gibson, američki glumac
• 1957. — Bojan Križaj, slovenački skijaš.
• 1962. — Dragoljub Ljubičić Mićko, srpski komičar, glumac i pevač.
• 1969. — Mihael Šumaher, nemački vozač Formule 1.
• 1974. — Huančo Perez, španski rukometaš..
• 1976. — Angelos Basinas, grčki fudbaler.
• 1977. — Li Bojer, engleski fudbaler.
• 1985. — Marko Tomas, hrvatski košarkaš.
• 1985. — Linas Kleiza, litvanski košarkaš.
• 1986. — Nikola Peković, crnogorski košarkaš.
• 1986. — Nejc Pečnik, slovenački fudbaler.
Smrti
• 1322. — Filip V Visoki, francuski kralj (*1293.)
• 1875. — Pjer Larus, francuski leksikograf i enciklopedista (* 1817.)
• 1923. — Jaroslav Hašek, češki pisac (* 1883.)
• 1931. — Žozef Žofr, francuski maršal. (*1852.)
• 1967. — Džek Rubi, ubica Lija Harvija Osvalda (*1911.)
• 2016. — Dušan Golumbovski, srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. (*1941.)
• 2017. — Ivo Brešan, jugoslovenski i hrvatski pisac. (* 1936.)
Praznici i dani sećanja
• Srpska pravoslavna crkva slavi[1]:
• Svetu mučenicu Julijanu i šest stotina trideset mučenika s njom
• Svetog Petra Čudotvorca, mitropolita ruskog
• Svetog mučenika Temistokla
• Svetog Prokopija Vjatskog
• Svetu Julijanu Vjazemsku