Join the new world

Probudio ju je prvi nejasan nagovestaj zore. Cuo se cvrkut ptica, pirkanje vetra....
Na trenutak je sve delovalo normalno. Potom se okrenula na svoju levu bocnu stranu, ali tamo nista nije bilo da se vidi, sem praznine, te iste praznine koju oseca otkad je on otisao.
Bio je previse daleko od nje da bi mogla da uradi nesto vise od samog razmisljanja o njemu.
Bilo je nesto u njenim ocima...
Da li mu je lepse tamo? Da li se smeje kao sa mnom?
Ima li nekog da ga zagrli kad mu je tesko?
To nesto bila je briga...
Nije zelela da se prepusti, lagano je ustala, dovukla se do kupatila... Svukla se, usla u kabinu.
Pustila je vodu tako da je mlaz tusa pogodi tacno u lice.
Sapunjala se bezvoljno, nije mogla da prestane da misli na njega.
Trenutak i... Vec je mogla da oseti njegov dodir, njegove usne na njenim, miris njegovog parfema.
Ali osecaj praznine i neispunjenosti je i dalje tu...
Misli su samo njemu letele... Zavrnula je cesmu, napustila kabinu. Ovog puta nije mogla da izbegne ogledalo.
Njeno lice vise nije krasio osmeh i rupice na obrazima koje su nastajale od istog.
Navukla je bade mantil... Otisla do plakara, uzela album sa slikama...
Gledala je slike njihove stare, tada vracala se na dane... Trenutak i, emocija plane, pocne tuga i suza kane.

Seca se...
Aprilski dan, bez kise. Sunce je sjalo nad Beogradom i gradom se sirio opojan miris jorgovana.
I dalje rovita od prehlade uputila se ka gradskoj biblioteci, zanesena mirisima proleca.
Sela je u polupraznu citaonicu i sa velikom znatizeljom citala stihove Jesenjina.
Pocela je sve brze da cita, njegovi strasni stihovi zagospodarili su njenim telom.
U potpunosti se prepustila njegovom pesnickom umecu. Svet je nestao oko nje. Sve dok jedan mladic nije bezobrazno bacio tucu knjiga preko puta belog stola, ispisanog ljubavnim stihovima u cije je srediste urezano :"Milena + Uros zauvek".
Trgla se na trenutak, ali pogled nije skretala sa knjige. Momku je znatizelja rasla iz trena u tren. Zanimalo ga je sta se to krije iza te bujne kose boje kestena i ko kontrolise te nezne, male ruke.
Cesto je ustajao u nadi da ce ona podici glavu. Ali ona, k'o za inat nije. Dosetio se stvari koja njega najvise nervira kada uci, a to je zvuk muzike. Sa velikom nadom, a ujednom i strahom da nece to uspeti, izvadio je iz svog koznog ruksaka, vokmen.
Stavio je slusalice u usi i pojacao muziku na najjace. Devojka se trudila da se skoncetrise, ali joj nije uspevalo.
Odmehnuo se videvsi kako se kaziprstom vraca na prethodni stih. Nije mogla da izdrzi zvuk muzike. Iznervirano je spustila knjigu i pogledala ga pravo u oci sa svojim krupnim, tirkizno-zelenim ocima koje su bile pomalo krvave od nespavanja i precestog citanja sitnih slova knjiga.
Htela mu je svasta reci, ali kao da je u tom trenutku postala nema, a njene usne nepomicne. Gledala je bez treptanja u guste obrve boje hrastovog drveta
ispod kojih se nalazilo beskrajno plavetnilo ovoga sveta. Usne joj postadose nemirne dok je spustala pogled ka njegovom baburastom nosu i sitnim, ali sirokim usnama koje su sakrivale dva reda ravnih i kao sa reklame za pastu za zube, belih zuba.
Nesigutno se osmehnula, a on joj je samouvereno uzvratio osmeh. Uplasena zbog reakcija njenog srca i tela na taj osmeh, brzo je spustila glavu i nastavila da cita. Ali, nije mogla da cita. Gledala je nervozno u slova utisnuta mastilom na papir i nadala se da ce on sto pre otici.
On je bio previse zaintrigiran njenim tajanstvenim pogledom i hipnotisan njenim nestvarno zelenim ocima.
Nije mogao otici, niti uciti. Sedeo je naslonjen na stolicu gledajuci u razdeljak njene bujne, ostre kose. Tako duboko zamisljen, odjednom se trgao.
Nestao je razdeljak i miris njenog jakog parfema. Zbunjen i uplasen da je vise nikad nece videti, stavio je knjige u ruksak i brzo je posao.
Sedela je na autobuskoj stanici i cupkajuci nervozno levom nogom pustila cigaretu.
Pao mu je kamen sa srca. Uzdahnuo je duboko i hitro krenuo ka njoj.
Seo je tik uz nju, izvadio svoju paklu "Camel" cigareta i zamolio je za upaljac. Ona ga nije cula, bila je negde u svom svetu.
Spustio je ruku na njenu nemirnu nogu i kako se ona okrenula ka njemu pogledao ju je pravo u oci. Zbunjeno i uplaseno ga je pogledala.
Opet ju je pitao da li ima upaljac. Izgubljeno pipala je dzepove svoje jakne i iz desnog izvukla tatin srebrni zipo.
Osmehnuo se, uzeo zipo dodirnuvsi njene nezne prste.
Zapalio cigaretu zahvalivsi joj se.

Zaculo se blago kucanje na vrata. Nije mogla da prestane da se nada.
Pa je bila silno razocarana kada ih je otvorila i pred njima zatekla komsinicu s'treceg sprata.