Kako je sretno umrla mladost

Day 3,347, 11:10 • Published in United Arab Emirates United Arab Emirates • by Darkness.

Sanjala sam
posekli su lipu pod prozorom sobe
u kojoj sam najdivnijih godina svoga postojanja
u svoje kose uplitala devojačke snove
a potom ih dugo, dugo rasplitala
ulepljene od slatkastog mirisa mladosti
i neukaljane vere u budućnost
koja je u to vreme (bila sam sigurna u to)
samo mene čekala da primi
pod svoje šarene, velikodušne skute

U toj sam sobi
skupljala trenutke svoga odrastanja i sazrevanja
za zbirku
za koju sam tek mnogo, mnogo godina kasnije
shvatila da je najvrednije nešto
što sam sa sobom sa tog mesta mogla da ponesem
Suze i osmesi
ponosi i kajanja
ljubavi i razočarenja
rane i njihova zarastanja...
sve se to nekog neprimećenog trenutka
utopilo u istu liniju vrednosti i značaja

Pokleklo je pod sitnim zubima
uz snažan tresak
debelo i snazno deblo
i njegovi su se poslednji vrisci
pod nadolazećom pretnjom
kroz moje uši iz sna rastočili po sobi
i sakrili u tamu sva četiri njena ugla
Dugo je još potom odjekivalo
po hodnicima koji vode do svih svetova u mojoj glavi
pucanje poslednje veze između stabla i budućeg panja
ostavljajući za sobom opor miris nostalgije

Iz polegle krošnje prhnulo je stotinu krila noćnih ptica
koje su
raznoseći u kljunovima na sve četiri strane sveta
želje koje sam snena, u mladalačkom zanosu
bacala kroz prozor gađajući mesec
(a one padale u meku, mirisnu krošnju pod prozorom
ne stizavši do planiranog odredišta)
zamičući za ivice sna
odletele u nepovrat
ostavivši me da suzama osrknavljenog pogleda
nemoćno pratim kako nestaju

Iz jos uvek sokova prepunog panja
korena čvrsto vezanog duboko za izvor života
iznikle su nežne zelene mladice
u kojima sam prepoznala seme svih svojih preobražaja
onih koji su bili
i onih koji će biti
Omirisala sam njihovo tek ispupelo lišće
pridržavajući ga nežno ispruženim dlanovima
i na mom su se usnulom licu
usne razvukle u osmeh
a oči zaiskrile iza spuštenih kapaka

Tek sam tada probuđena shvatila
mladost se vratila kad sam je pustila
da promeni ime i izgled
a zadrži poreklo
(morala je da okrene jedan krug
bez mene)
samo jos ponekad iz uglova sobe čujem
vriske drveta koje ne zna
da je u njemu umrla mladost
kakvu sam poznavala

Sabina Embeli

https://sabbinche.wordpress.com/2017/01/18/kako-je-sretno-umrla-mladost/