Join the new world

Претходна четри дела приче о еРепу од пре 8 година Тако је почело 1. део , еСрбија се роди, 2. део , К’о пали с Марса 3. део . 583. дан за памћење 4. део

За претходни број желела сам да нађем релевантан документ ко су били Штрумфови, цео списак не само неколико имена. Не само да не постоји списак конгресмена на изборним страма, ни на вики, него га нема ни у новинским чланцима. Нисам веровала да је могуће али срећом на емаил Министарства емиграције сам успела да уђем после 8 година. Дакле ево слика које је заиста мало људи видело.




Ово је део табеле за управљање гласањем коју је Рлазол делио са координаторима и на њој су имена, регије и статус у часу кад је изборни дан завршен. Нажалост не може да се види цео ток гласања и бриј гласова, али види се од којих позиција смо морали да одустанемо, које су до последњег тренутка биле критичне и које смо са сигурношћу добили. Критеријум да позелени је било 5 гласова предности. Емиграција је те ноћи усмерила око 2000 цивила у Србији, још 1000 у нашим регијама у Хрватској поделила, 3000 карата за пут, војника ВЕ и ВеС је гласало око 800. И са супротне стране био је цео уходани механизам Атлантиса који су усмеравали своје гласаче да одбране хрватски конгрес. Ако бројке упоредимо са проценама из званичног документа штаба PEACE јасно је да су цивили они који су изненадили све и донели победу на овим изборима. Поред планирања и искрено великог труда ТО/АТО тимова била је победа сваког ко је учествовао као гласач. Само неколико гласова мање и та победа не би била могућа.



Није једноставно руководити једном великом заједницом са неоформљеним институцијама. Улога Липеца у формирању, промоцији и институционализацији еСрбије је важна и с разлогом до данас његово име асоцира на настанак наше заједнице, али он је и сам увек истицао да је имао тим. Свако министарство је имало пионирски задатак и трудили смо се да укључимо што више људи. Пред нашим очима откривали су се таленти и настајале легенде. Јун 2009. је био једна од оних преломних тачака кад претходна ера дође свом природном крају и појаве се сасвим нови лидери са новим идејама.

У самом почетку све дипломатске обавезе Србије вршио је Липец, али се од преоптерећености заситио и често се жалио како његова деца питају “ко је чика за лаптопом и кад ће нам вратити тату”. Тако се у водама дипломатије и савеза као појачање појавио Кистру, врло интелигентан, комуникативан и талентован момак који је за кратко време заблистао и постао више него лидер, легенда еРепублика. Свестан да плима војне моћи Србије стиже Кистру је на том таласу био први, ушао у савез храбро, спреман да тражи, шармира, убеђује у оно што хоће и да у том буде конструктиван али истрајан. Не много касније уз свесрдну помоћ Липеца укључује се и Clueles, такође врло интелигентан и способан момак. Овај двојац успешно је предводио Србију на нашем великом подвигу до ЛК.

Индонезија је већ прешла свој максимум, али је била најмоћнија земља савеза. Ми смо с поштовањем гледали Индонежанске тенкове које је предводио харизматични Nico Sianipar. Мађарска под руководством амбициозног Shaok је била у највећем полету и између нас и њих настало је природно савезништво. Важна сила која у том часу расте је била Турска са препознатљивим и прагматичним Batal Gazi на челу. Осим тога на нашој страни била је Португалија, Италија, живахни Бразил и увек резервисана Аргентина. На супротној страни били су Румунија, Хрватска, Грчка, Америка и Шведска. Русија је била негде на пола корака, никад се није развила њихова заједница, а они који су играли више су чезнули да се друже с Американцима као нешто ново у свом животу, него да се баве стратегијом.

У претходном делу поменула сам ратове који су се муњевито одвијали од 570. дана, али чини ми се да је неопходно да целу стратешку и тактичку причу испричам много детаљније, јер је одличан пример доброг планирања и простора за креативност који је игру тада чинио занимљивом.



Ово је једна од ретких мапа која је опстала а на којој видимо тадашњу Србију.
Само трећина Србије била је слободна. Иако смо постали веома бројни наша борбена моћ била је занемарљива па смо морали да тражимо помоћ у ослобађању од окупације. План је у сарадњи са нашом Владом направио Мађарски председник Шаок, али није било једноставно остварити га јер су Хрвати имали развијене тенкове и систем финансирања какав ми нисмо још могли да надјачамо. Требала нам је подршка целог савеза, али осим Мађарске и Италије остали су били незаинтересовани. Посебно нам је тешко било да допремо до велике, богате и моћне Индонезије.



Али није тада само Србија чезнула за ослобођењем и нису само Срби очекивали помоћ Мађара, него и Немачка. После успешних акција у Кини где су Мађари заузели важне ресурсне регије за гвожђе ХК и ЛК и у Украјини где је била нафта приходи Мађарске су озбиљно увећани. Иако ове регије више нису биле у Атлантис организације нису хтеле да напусте своје К5 компаније и ресурсе него су наставиле рад пунећи буџет Мађарске. Тако се поред храбрости и амбиције у рукама Мађара налазио и замашан приход од пореза и они су га искористили да наставе свој јуриш славе.

Да би помогли ослобађање Немачке Мађарска, Италија и Француска су у координисаној акцији напали Шведску и Пољску. Пошто је објава рата Швеђанима била скупа и трајала је 24 сата што би уништилчо изненађење Мађарска је напала Хрватску и тиме активирала Хрватски МПП са Шведском. Али пошто нису имали заједничку границу Швеђани нису очекивали напад. То је Мађарској дало предност изненађења јер је уз сагласност Аустријске владе нападом на Доњу Аустрију, чији се председник предао, у свега неколико минута изашли на границу са Шведском у Баварској. Швеђани су се нашли у потпуном чуду и изгубили Баварску и Хесен. У помоћ Мађарима стижу Французи успешним нападом на Шведску, а Италијани су напали Пољаке неуспешно. Теократски Витешки Ред који за своју базу користи Швајцарску такође учествује у овом рату на страни Италије (теократе су били група играча из свих крајева света који су играли неку своју игру, укључивали се где су они желели, водио их је чувени Dio Brando). Након жестоке офанзиве PEACE на Швеђане и њихово протеривање из Немачке, Шведска се није више опоравила као сила, али ни у Немачкој није успео беби бум. Након ослобођења Немачке, чланице PEACE су започеле враћање територија немачким властима. Мађари су током ових операција чак привремено изгубили стратешку регију за гвожђе ХК у Кини.

Кистру је писао о томе “Око ослобађања Србије: У то време PEACE GC руководили су Индонежани и стара сила која је лагано умирала, Италија. Но, Мађари су одлучили да они скроје план и докажу њихову моћ. Shaok, тадашњи председник Мађарске направио је првобитан план ослобађања Србије, у којем би Мађарска понела највећи терет. Тада су се једино Италијани сложили са њима и кренули су у ослобађање. Битка за Војводину коју су тада победили, граничила се са лудошћу. Нико није ни сањао да ће успети да изведу то. Но, након тога су стали и почели са повременим подизањем RWова. Тј. Shaok није имао потпун план за ослобађање Србије. У то време Nico Sianipar је био вођа PEACE GC, тј СГ , док је Aban био председник Индонезије. Пошто сам тих дана тек добио приступ у канале савеза PEACE GC почео сам препирку са Nicom око ослобођења Србије и одсуства PEACE тенкова у Србији. Следеће јутро одлучено је да ће путем RWова и директних напада из Србије ослободити Србију. Nico је веровао да ће донети веће уживање и већу забаву Србима, ако сами ослободе своју државу, а не ако Мађари то ураде уместо нас. Сам је плаћао своје тенковање и тенковање неких Индонежана из свог џепа, како Срби не би осетили да су сами. Aban је одлучио да тенкује пар Срба из Елите како би што пре стигли до чина фелдмаршал. Први је спонзорисање добио Ninoslav.

FrenchKiss (председник Француске), AndreasIsaksson (МоД Уједнињене Холандије), Бразил и Аргентина су били међу првима који су заједно са Индонезијом послали помоћ Србији. Пар сати после њих су помоћ послали и Португалци. Nico је одлучио да отвара константно ратове и RWове у Србији које је Индо плаћала, све док не одлуче да је у неким од тих ратова зид довољно низак да се може истенковати. План је уродио плодом пошто је Атлантис у првим RWовима и нападима давао највише голда и дмг, а онда све мање и мање. Тада сам незванично прицао са Nicom око могућег напада Србије на Босну, као неки вид забаве за наше играче. Но, све је остало на томе, до првог плана за напад на Хрватску, но отом потом - Кистру”


Чим се завршила офанзиву на Шведску 21.6. Мађарска напада Хрватску у окупираној Војводини и после великих борби Мађарска је однела победу. Битка је била изузетно тешка. Чим је заузела Војводину Мађарска је покренула устанак да би нам вратила регију, али је Хрватска напала Војводину која је још била у власти Мађара. Енџин игре није подржавао могућност оваквог напада, врло вероватно да су ту нешто хаковали. Хрватска је истресла огромну штету и преварила се. Чим је устанак прошао и регија враћена Србији њихов напад је прекинут по аутоматизму.

Хрватска је у свом парламенту одмах покренула закон о објави рата Србији која у овом часу није могла да има МПП са Мађарском, али је наша реакција била одлична. Нападом на Славонију Мађарска је онемогућила напад Хрватске на Војводину. Србија је подигла устанак у Рашкој и напала Источну Србију које су биле под окупацијом Хрватске.



Шаок је у устанку у Рашкој сам испуцао 12.000, колико је као сопствени рекорд испуцала цела наша Елита заједно. Многи наши играчи су у налету ентузијазма потрошили све што су имали и обарали своје здравље на минимум, али нисмо могли да победимо Хрвате. Кембеловац и Здруг су испуцали за небитну Рашку све што су имали. Постаје јасно да Србија не може победити Хрватску и да је ослобођење могуће само ако наше регије прво заузме Мађарска уз подршку савезника, а онда нам их преда.

После успешног ТО Хрватског конгреса користећи већину Штрумфова изгласан је МПП са Аустријом који је био детаљ у ширем плану за ослобађање еСрбије. Након потписивања МППа Хрватске и Аустрије, Мађарска напада Аустрију, активира и Хрватски и наш МПП са Аустријанцима. Потом, Мађари нападају и без отпора заузимају Војводину одакле се Липец тактички повлачи. Тиме је омогућено да еМађарска нападне још увек окупирану Западну Србију и Београд. Следе вишеструки неуспешни устанци у Рашкој и Источној Србији. Иако су биле неуспешне, за велики број наших играча ове борбе су биле мотивација да уложе у своје војно напредовање и науче све око ратовања. Атлантис временом губи интересовање за одбрану српских регија, а Хрватска више нема паре од пореза и онда PEACE доноси одлуку да је време за акцију. У Србију долазе тенкови из целог савеза, Nico, Aban, комплетна Black List, феноменални Euphonix, LcfR, Batal Gazi, Италијани, ... Ми смо се радовали као дете у посластичарници. Поновљеним устанком са савезницима Србија ослобађа Рашку. Дан касније Источна Србија је прва територија коју је еСрбија ослободла у директном нападу. Уз нашу помоћ Мађарима и Западна Србија скида окове окупације. Наредни дани су формалност. Покрећу се устанци у Западној Србији, Војводини и Београду. Србија која поново има својих основних седам територија са којима је уведена у игру. Читава операција трајала је симболично до 4. Јула.

Постојао је план да се за председника Хрватске постави Батал Гази и он се кандидовао, али се од овог плана одустало јер је Атлантис планирао ТО председника Француске да се освети, наравно ми смо учествовали у АТО.

Хрватски промотер Аргроб покреће кампању у Вијеснику и Слободној Далмацији која њима доводи нову генерацију играча. Штрумфови дижу цену рада у Хрватској и мењају поздравну поруку вршећи притисак на сличан начин као Хрвати код нас претходно, мада мање драстично. У исто време док Штрумфови и Хрватски конгресмени воде прави тактички рат брзих прстију ко ће пре поставити закон, да ли Штрумфови штампање и пренос новца у великим износима или Хрвати неку безначајну суму како би их блокирали 24 сата, куна на монетарном тржишту пада испод вредности динара.



Током овог месеца ВеС драстично расте и по бројности и по војној снази, уводи се подела на елитну, регуларну и регрутну армију и у природном процесу на истакнуте положаје пењу се неки нови људи који ће преузети писање историје еСрбије. Оди се повукао са места МоД и преузео је Нинослав Д, али појављују се многи занимљиви играчи који ће дефинисати напредак војске у том периоду. Међу њима Car Kralj, Desert Hamster, Bokee88, Sich, Burzuj Wannabe, Pravnik данас Mire ptica Feniks, Ljudislav, Dimitrij Ivanov, IronWill, RaleX037, Nkoko N feda, Marko Templar, ...

Ослобађањем наших регија поставља се питање изградње инфраструктуре, болница за одржавање здравља и тврђава заштиту од напада. Још док смо били у најцрњем ропству под Марсовцима Иван је приметио на маркету у Румунији К3 фабрику за болницу са полуизграђеном болницом за цену самог дрвета узиданог у њу. Увиђајући да нас пресељење нових играча у Шумадију кошта много и да би бар до 5 нивоа таква болница могла да покрије потребе регије у којој се играчи масовно погрешно пријаве IvanSerbia је предложио да откупимо и завршимо ту болницу, инсталирамо је у Србију, а онда порушимо постројење и да подигнемо К5 фабрику за болнице у Србији, где ћемо непрофитно градити болнице за Србију. Предлог је одмах прихваћен и убрзо смо формирали концерн Srbin Hospital. Иван, Весо и ја смо уложили у куповину фирме у Румунији, орг у Србији и трошкове и болница у Румунији је почела да се гради. Сећам се да су међу радницима били RadivojNS и Omadon. Постављена је у Београду 602 дана .

Пројекту се одмах прикључују мали и велики финансијери, упућујемо јавни позив за прикупљање средстава. Иако смо очекивали да ће нам за постављање болнице К5 требати капитал инвестиран у К3 болницу прилив од малих донатора био је сјајан, за само 19 дана покренули смо производњу у Србији где су радили радници грађевинске струке из Медведа којима је Иван командовао. Прва српска К5 компанија била је баш тај заједнички пројекат. У Србин Хоспитал подигнуте су болнице за све матичне и стратешке регије Србије. Србија је платила само грађевински материјал и дневнице радника, а ми смо до краја пројекта радили волонтерски све што је било потребно да предузече успешно ради. Прва К5 болница је постављена у Војводини 623 дана.




Ускоро су по истом принципу покренута два паралелна пројекта за одбрамбени штит. На челу првог био је Арчибалд Рајс, а на челу другог Ориана. Боље би било да су се удружили али компетитивност је била јача. Арчијева компанија је успешно радила по истом непрофитабилном принципу за Србију, али су нажалост Ориана и њен погон бановани.

На изборима за председника кандидати су били Липец, Хипербореан и Оверк, хрватски играч у тоерској странци. Липец је добио изборе трећи пут.

СКС је била странка десног, српско-руско-пансловенског погледа на игру. Основана је у априлу одмах после ослобађања Шумадије и међу оснивачима су били Арчибалд Рајс, Сорабија, Нинослав Д, Оберон, Хипербореан, Равногорац,... Касније су се странци прикључили Гамбино Велики, Симеона, сашаборг,... и она је прилично изменила своју првобитну идеју. Данас би се СНО могао сматрати наследником СКС. И ту је било доста добрих и стварно вредних људи. Ја сам била од раније у другарским односима са некима од њих, чак је Борг покушавао да ме убаци у некакво њихово тајно панславистичко друштво. У суштину група наших који су желели велики савез Русије, Украјине, Бугарске и Србије коме би се прикључила и Грчка али никако Хрватска и Пољска. Мени је то било мало чудно за панславизам. Осим тога ако једна страна хоће, а друга баш и неће у савез такав однос не може да функционише.

На супротној страни у СеС дошло се до момента кад је покрет завршио посао због којег је основан. Критичари су говорили да смо постали секта. Ја сам тада била у СеС и покушала сам да направим простира за нове људе са новим идејама, али сам временом примећивала да се све више удаљавам идеолошки од главнине која је из покрета Спасимо еСрбију прешла у странку Сачувајмо еСрбију.

После договора о политичкој коалицији “Слога” на изборе за конгрес у обе странке изашли смо са комбинованим листама да нам се не би поновио случај марсоваца. Гласало се за листу у СеС а она у СКС била је резерва. Између СеС и СКС формирана је коалициона влада у коју су ушли испред СКС Тоба као министар за Косово и Метихију, Сашаборг заменик у Емиграцији, Равногорац у економији, Нинослав је био МоД, а командант регрутне армије ВеС Сорабија. Лично сам присуствовала састанку Липеца и Хипербореана на сплаву код хотела Југославија, на коме смо договорили фер односе који ће изгладити нагомилано неповерење од претходног месеца, јер су СКС кривиле СеС за Марсовце, а СеС СКС за саботирање савезништва са Мађарима.

Влада је почела са радом, ја сам имала више него фер однос са Боргом и Тобом. Неповерење међу члановима владе је ипак било огромно и само је чекало експлозију. На ту карту играли су и Хрвати нудећи на све стране мито да Штрумфови напусте Сабор и ширећи логове својих понуда које нико није прихватио као основ за сумњу. Борг је на влади направио скандал због једне такве интриге, после кога се коалиција распала.



На крају како кажу побили се ати преко магарета, у гомили острашћених чланака између “левичара” и “десничара”, од мобинга страдала је заједница.

У трећу странку коју су као базу за ТО основали Шпанци ушао је Десерт Хамстер и кад су Шпанци одустали Десерт је по највишем искуству наследио странку, промени јој назив у Странка Здравог Разума и направио од ње неидеолошку заједницу. Први председник странке био је Андрија Ђурић. Још неколико симпатичних људи као Ник Слотер прославили су је својим сатиричним, отрежњујућим коментарима према обе екстремне групе. СЗР је врло брзо добијала на популарности, базирана на реализму и игри без уплитања идеологије.