Join the new world

Многи људи од многобројних измена ни не знају како сад функционише најобичнији рат.

Само председник може да објави некој држави рат. Цена објаве рата је: 200 голда + 10% броја становника који су пети ниво и већи и који су из државе која треба да објави рат. Пре предлагања конгресу да се објави рат некој држави, председник треба да убаци потребну суму голда у државну касу. Када се објава рата предложи, потребно је више од половине конгресмена које је гласало, да би закон прошао. Такође, да би се некој држави објавио рат, потребно је да имају заједничку границу.
На пример, ако нека држава има хиљаду играча који су 5 ниво или већи објава рата ће ту државу коштати: 200 голда + 10%*1000 = 200+100 = 300 голда. За државу цена објаве рата је увек иста којој год другој држави објављује рат.



Рат некој држави је могуће објавити проглашавањем те државе за „Природног непријатеља“ (Natural Enemy). Цена објаве рата на такав начин је увек 0 голда. Ако држава већ има природног непријатеља, онда прво треба ту државу скинути са позиције природног непријатеља, па је тек онда могуће предложити неку другу. Да би се прихватио закон о предлогу за природног непријатеља, потребно је да 66% конгресмена који су гласали, гласају ЗА на тај предлог. Када се заврши предлог о природном непријатељу, могуће је предложити одмах неку државу за новог природног непријатеља (хвала што си ме исправио Опли). Исто као и за објаву рата, да би се нека држава прогласила за природног непријатеља, потребна је заједничка граница.
Када се нека држави прогласи за природног непријатеља, онда држава која ју је прогласила има 10% бонуса на штету нанету у борби између те државе и њеног природног непријатеља. Савезници у таквом рату немају бонус од 10%.



ИНИЦИЈАТИВА

У ратовима постоји нешто што се зове иницијатива. Држава која објави другој држави рат има 24 сата да нападне неку регију противничке државе (регију са којом има границу). Ако се у току тих 24 сата не нападне ниједна регија, игрица сама покреће напад на регију коју изабере случајним избором (може да нападне само регије са којом та држава има границу). Цена напада је увек 0 голда.
Ако држава која нападне регију, битку добије, задржава иницијативу и има 24 сата да нападне следећу регију (исти систем као изнад), а ако нападач изгуби битку, иницијативу добија бранилац и онда он има 24 сата да нападне неку регију или игрица сама покреће напад на регију по случајном избору.

Пример за иницијативу:

(кликните на слику да бисте је увећали)

На слици видимо да је еХрватска добила последњу битку, битку у којој је еСрбија напала Јужну Далмацију (заокружено црним на слици). У ономе што је уоквирено црвеним видимо да је из разлога што се у последњој бици одбранила, еХрваткса преузела иницијативу и сада се очекује њен напад.



Да би се битка добила, потребно је освојити 8 мини битки. Свака траје 2 сата и потребно је нанети више штете од противника. Штету видите у односима процената и довољно је 50.01% да би се мини битка добила. Држава која прва добије 8 мини битки, добија битку.

Један од начина ослобођења неке регије је и подизање устанка у тој регији. Цена подизања устанка у некој регији се рачуна преко формуле:25 голда + 0.1 голд за сваког становника који живи у тој регији.
На пример, ако нека регија није код оригиналног власника (освојена је) и у њој живи 100 становника, цена устанка би била 25 голда + 0.1*100 =25+10=35 голда
У устанку могу да се боре само људи који се налазе у држави која тренутно поседује ту регију. Ако желе да се боре, пре уласка у борбу, понуди им се да ли да се прикључе страни устаника, или страни браниоца. Систем функционисања битке је исти као што је горе и било објашњено.

Битке се воде и помоћу савезника. Они су аутоматски укључени у сваку битку неке државе, чим се потпише савезништво са њима. Потписивање савезништва кошта 100 голда по једној држави. Да бисте предложили некој држави савезништво, потребно је да и једна и друга држава на рачуну имају најмање 100 голда, у противном је савезништво немогуће потписати.
Савезништво може да предложи само председник неке државе и ставља се на гласање истовремено, и у конгрес државе предлагача и у конгрес државе са којом треба да се потпише савезништво. Ако у једној од две државе закон о савезништву не прође, савезништво се неће потписати. Да би се прихватило, потребно је више од половине конгресмена који су гласали.

Пример за укуључене савезнике у ратовима:

Овде видимо савезнике еСрбије:


(кликните на слику да бисте је увећали)

А овде видимо како су сви они укључени у наш рат протих еХрватске:


(кликните на слику да бисте је увећали)

Савезништво траје 30 дана и након тога истиче. Оно се, наравно, може поново склопити, по истој цени и истог рока трајања.



Рат се може завршити на три начина:

1. Потписивањем мира – Мир може да предложи само председник неке државе. Он кад предлаже мир наводи и број голда који захтева из државне касе државе којој предлаже мир. Ако нека држава тражи 1000 голда у замену за мир, онда предлог о миру предлаже држава која захтева тих 1000 голда, не она која их плаћа. Мир треба да прихвати више од пола конгресмена који су гласали државе која предлаже мир, па се тек онда, ако предлог мира прође у првој држави, предлаже другој држави, у којој је, такође, потребно више од половине конгреса које је гласало.

2. Губљењем границе између две државе – Ако се граница између две државе које су у рату изгуби, онда се рат аутоматски затвара. Ако те две државе поново добију заједничку границу, рат је потребно поново предлагати (о објављивању рата некој држави више пише на почетку чланка).

3. Брисањем неке државе која учествује у неком рату – Када нека држава буде избрисана са карте света, затварају се сви ратови у којима је она директно учествовала (сви ратови у којим није учествовала преко савезника). Ову методу државе најчешће користе када су у неком бескорисном рату у ком само беспотребно губе голде. Такав рат заврше коначним брисањем друге државе са мапе и тиме реше проблем беспотребног губљења пара иако и на брисање може отићи велика сума голда, па се из тог разлога, ово не виђа често.

Толико од мене о ратовима
Хвала на читању!