Zabavnik
Day 2,003, 12:40
•
Published in Serbia 
•
by
•
by SrbindosmrtiCCCC
Kosovo & Metohija
English:
Kosovo & Metohija (Kosovo=Blackbird; Metohija=from greek word μετόχια, which means "land of monastery" or "land in the possesion of the monastery").
That's why Albanians are saying only KOSOVO (not Kosovo and Metohija) because they want to erase that word and make world forget that "Metohija" means "land of monastery", which indicates that it's Serbian land, Christian land, and therefore cannot be "albanian ancient (muslim) land". That's why they have destroyed over 100 churches and monasteries
Serbian:
Косово и Метохија (Косово = кос, и Метохија = μετοχια од грчке речи, што значи "земља манастира" или "Земља у посед манастира").
Зато Албанци говоре само Косово (не Косово и Метохија), јер желе да избришу ту реч и да свет заборавити да је "Метохија" значи "земља манастира", што указује да је то српска земља, хришћанска земља, и зато не може да буде "албански древни (Муслим) земљиште". Зато су уништили више од 100 цркава и манастира
Мала песма о Српском јунаку Десерт Хамстер
Можете да га мрзите али га морате поштовати
DESERTU CARE!
UVEK BRANIO MALE IGRACE!
UVEK GLEDO PREMA GORE NIKADA DOLE!
I JEBO LAZOVE!
UVEK SVOJE GACE PRAO
NIKADA NEBI PAO
UVEK BI USTO I PEVAO
"NE MOZE NAM NIKO NISTA JACI SMO OD SUDBINE MOGU SAMO DA NAS MRZE ONI STO NAS NEVOLE!"
Од шале се и деца рађају
Сакупљачи народних обичаја и умотворина који су желели да „тајни” фолклор изађе на видело, суочавали су се с цензурама и забранама штампања. Без обзира на могуће осуде због недоличности и разблудности, Вук Стефановић Караџић је, поред „обичних”, храбро забележио и еротску народну поезију и приче. Али, књига поезије „Црвен бан” објављена је тек 1974. године, а пословице и приче 1907. године у Бечу и тек 1986. године у Београду, под називом „Мрсне приче”.
У фолклору Словена главни јунаци у причама су Ера, Насрадин хоџа, Ћоса, Итер Петар... Несташне и враголасте догодовштине у којима се „задижу сукње и спуштају панталоне” некада су испричане непристојним речима, а некада двосмисленим изразима као што су „завршише посао”, „она ствар”, „мука”, „срамота”, „двадесет први прст”... „Особите”, папрене и сочне песме називане су коледарским, божикарским, сватовским, василичарским, мрсним, гнусним, мангупским... Говориле су се у одређеним приликама – на карневалским празницима, свадбама, обредима посвећеним побољшању здравља или плодности, раније чак и после сахрана. Рецимо, забележено је да се на празник Василица у Македонији уз коледарску ватру праве „неподношљива хуљења и псује”.
Еротске народне песме и доскочице изводили су ожењени мушкарци, а некад и удате жене, без имало стида, уз присуство свих чланова породице. Знало се да у томе нема ничега личног, јер је све рађено у виду глуме и забаве, на шаљив начин. За теме су биране неискусне „спетљане” младожење, нестрпљиве младе, насртљиви „алави” старци, лаковерне особе, лицемери, разуздани, хвалисавци, бракови већ стасалих девојака с млађим дечацима (иначе прави обичај)...
Шаљивџије су користиле и двосмислено обраћање, али не због стида или страха да ће се неко саблазнити, већ да би постигли што смешнији утисак. На пример, када би „хвалили” неку женску особу, истицали су да је „поштена као градска врата”!
Истраживачи су доказали да еротско у фолклору Словена има старе корене: да води порекло од некадашњег магијског веровања да се непристојним речима и делима може подстаћи плодност природе, људи и стоке. На тај начин исказивало се страхопоштовање према силама стварања и животу (Еросу) и пркос према смрти (Танатосу). С тим објашњењима скинута је забрана са опсценог фолклора и одбачена оцена да постоји као „несрећни споменик покварености”. У његову одбрану стао је и велики писац Достојевски, који је у „Зимским белешкама о летњим утисцима” описао обичаје после прве брачне ноћи: „То је ружно, то није невино, то је дивље, то је словенско, знам”, али са објашњењем да се све то ради из „простоте душе” и у славу младенаца. „Из незнања бољег, вишег, европског.”
Закључено је да „прљави” фолклор не подстиче раскалашно понашање, већ описује народни живот, са свим његовим жељама и страховима. Да је служио, а и данас понекад послужи, као забава, опуштање од брига, врста сексуалног васпитања, сазнање, критика. Као могућност да се преко еротских безобразлука искаже радост живота и привидно превлада смрт. Наравно, уз много шале, јер „од шале се и деца рађају”.
Da li ste znali...
... kameleonov jezik je duzi dva puta od njegovog tela
... nojevo oko je vece od njegovog mozga
... najvece jaje ima noj, a najmanje kolibri – nojevo je jaje 2000 puta vece od kolibrijevog
... anakonda, najveca zmija na svetu, mladunce radja a ne leze iz jaja
... jedina domaca zivotinja koja se uopste ne spominje u Bibliji je macka
... pre 4000 godina u Egiptu za ubijanje macke kazna je bila – smrt
... otkrivena je najmanju riba na svetu, vrsta koja zivi u vlaznim mocvarnim podrucjima jugoistocne Azije; kada dosegne maksimalnu velicinu, velicine je komarca
... najstariji pas u istoriji bio je labrador pod imenom Adjutant; on se rodio 14. avgusta 1936, a uginuo 20. novembra 1963. - živeo je 27 godina i 3 meseca
... najbrzi psi na svetu su hrtovi, a mogu trcati brzinom vecom od 70 kilometara na sat
... za jedan kilogram meda pcele moraju posetiti 4 miliona cvetova i preci put 4 puta duzi od Zemljinog obima
... komarci imaju zube
... macke ne osecaju sladak ukus
... slon moze pojesti i do 300 kilograma hrane dnevno
English:
Kosovo & Metohija (Kosovo=Blackbird; Metohija=from greek word μετόχια, which means "land of monastery" or "land in the possesion of the monastery").
That's why Albanians are saying only KOSOVO (not Kosovo and Metohija) because they want to erase that word and make world forget that "Metohija" means "land of monastery", which indicates that it's Serbian land, Christian land, and therefore cannot be "albanian ancient (muslim) land". That's why they have destroyed over 100 churches and monasteries
Serbian:
Косово и Метохија (Косово = кос, и Метохија = μετοχια од грчке речи, што значи "земља манастира" или "Земља у посед манастира").
Зато Албанци говоре само Косово (не Косово и Метохија), јер желе да избришу ту реч и да свет заборавити да је "Метохија" значи "земља манастира", што указује да је то српска земља, хришћанска земља, и зато не може да буде "албански древни (Муслим) земљиште". Зато су уништили више од 100 цркава и манастира
Мала песма о Српском јунаку Десерт Хамстер
Можете да га мрзите али га морате поштовати
😃
DESERTU CARE!
UVEK BRANIO MALE IGRACE!
UVEK GLEDO PREMA GORE NIKADA DOLE!
I JEBO LAZOVE!
UVEK SVOJE GACE PRAO
NIKADA NEBI PAO
UVEK BI USTO I PEVAO
"NE MOZE NAM NIKO NISTA JACI SMO OD SUDBINE MOGU SAMO DA NAS MRZE ONI STO NAS NEVOLE!"
Од шале се и деца рађају
Сакупљачи народних обичаја и умотворина који су желели да „тајни” фолклор изађе на видело, суочавали су се с цензурама и забранама штампања. Без обзира на могуће осуде због недоличности и разблудности, Вук Стефановић Караџић је, поред „обичних”, храбро забележио и еротску народну поезију и приче. Али, књига поезије „Црвен бан” објављена је тек 1974. године, а пословице и приче 1907. године у Бечу и тек 1986. године у Београду, под називом „Мрсне приче”.
У фолклору Словена главни јунаци у причама су Ера, Насрадин хоџа, Ћоса, Итер Петар... Несташне и враголасте догодовштине у којима се „задижу сукње и спуштају панталоне” некада су испричане непристојним речима, а некада двосмисленим изразима као што су „завршише посао”, „она ствар”, „мука”, „срамота”, „двадесет први прст”... „Особите”, папрене и сочне песме називане су коледарским, божикарским, сватовским, василичарским, мрсним, гнусним, мангупским... Говориле су се у одређеним приликама – на карневалским празницима, свадбама, обредима посвећеним побољшању здравља или плодности, раније чак и после сахрана. Рецимо, забележено је да се на празник Василица у Македонији уз коледарску ватру праве „неподношљива хуљења и псује”.
Еротске народне песме и доскочице изводили су ожењени мушкарци, а некад и удате жене, без имало стида, уз присуство свих чланова породице. Знало се да у томе нема ничега личног, јер је све рађено у виду глуме и забаве, на шаљив начин. За теме су биране неискусне „спетљане” младожење, нестрпљиве младе, насртљиви „алави” старци, лаковерне особе, лицемери, разуздани, хвалисавци, бракови већ стасалих девојака с млађим дечацима (иначе прави обичај)...
Шаљивџије су користиле и двосмислено обраћање, али не због стида или страха да ће се неко саблазнити, већ да би постигли што смешнији утисак. На пример, када би „хвалили” неку женску особу, истицали су да је „поштена као градска врата”!
Истраживачи су доказали да еротско у фолклору Словена има старе корене: да води порекло од некадашњег магијског веровања да се непристојним речима и делима може подстаћи плодност природе, људи и стоке. На тај начин исказивало се страхопоштовање према силама стварања и животу (Еросу) и пркос према смрти (Танатосу). С тим објашњењима скинута је забрана са опсценог фолклора и одбачена оцена да постоји као „несрећни споменик покварености”. У његову одбрану стао је и велики писац Достојевски, који је у „Зимским белешкама о летњим утисцима” описао обичаје после прве брачне ноћи: „То је ружно, то није невино, то је дивље, то је словенско, знам”, али са објашњењем да се све то ради из „простоте душе” и у славу младенаца. „Из незнања бољег, вишег, европског.”
Закључено је да „прљави” фолклор не подстиче раскалашно понашање, већ описује народни живот, са свим његовим жељама и страховима. Да је служио, а и данас понекад послужи, као забава, опуштање од брига, врста сексуалног васпитања, сазнање, критика. Као могућност да се преко еротских безобразлука искаже радост живота и привидно превлада смрт. Наравно, уз много шале, јер „од шале се и деца рађају”.
Da li ste znali...
... kameleonov jezik je duzi dva puta od njegovog tela
... nojevo oko je vece od njegovog mozga
... najvece jaje ima noj, a najmanje kolibri – nojevo je jaje 2000 puta vece od kolibrijevog
... anakonda, najveca zmija na svetu, mladunce radja a ne leze iz jaja
... jedina domaca zivotinja koja se uopste ne spominje u Bibliji je macka
... pre 4000 godina u Egiptu za ubijanje macke kazna je bila – smrt
... otkrivena je najmanju riba na svetu, vrsta koja zivi u vlaznim mocvarnim podrucjima jugoistocne Azije; kada dosegne maksimalnu velicinu, velicine je komarca
... najstariji pas u istoriji bio je labrador pod imenom Adjutant; on se rodio 14. avgusta 1936, a uginuo 20. novembra 1963. - živeo je 27 godina i 3 meseca
... najbrzi psi na svetu su hrtovi, a mogu trcati brzinom vecom od 70 kilometara na sat
... za jedan kilogram meda pcele moraju posetiti 4 miliona cvetova i preci put 4 puta duzi od Zemljinog obima
... komarci imaju zube
... macke ne osecaju sladak ukus
... slon moze pojesti i do 300 kilograma hrane dnevno
Facebook
Twitter
Discord
Comments
\o/
Vote!
Članak sabija!
Realno
Realno.