SRB + PHO = priceless, for all rest there is a master card

Day 918, 10:54 • Published in Serbia Serbia • by coolinbun

Неко време сам се баш размишљао да ли да и ја пишем о Лиаонингу. Пуно је оправданих хвалоспева на рачун еСрбије и њеног савеза, а и мало ми је неморално да зарађујем воте и суб на крилима велике еуфорије. Ипак, одлучих да напишем чланак који ће бити мало са стране овог великог подвига наше еНације, али ипак и даље у тематици бр.1 овог и наредних неколико дана.
Елем, јуче сам се пробудио за посао и видео "да је почело". Изсукао сам своје муком стечене јатагане, упуцао пар амера, онако спортски и кренуо у РЛ обавезе. Цео дан сам цупкао на послу, покушавајући да украдем делић времена да видим шта се дешава са мојом еЗемљом. Колеге су ме гледале у чуду. "Који бре ереп, шта булазниш, треба понуду за клијента да завршимо, немој да зајебаваш". Ћутим ја, шкргућем зубима, једва чекам да "звони за крај". У путу до куће размишљам, погодили сте, о Лиаонингу. Долазим кући а за компом моја лепша половина (Sarah_Kay), која псује америчку матер. "Драги, оборили нам зид, ушли у предграђе". "Их сунце ти еб... пољубим, јел причају нешто званичници на чату" ?
Долази ноћ, као нека тамо Евровизија, ма ко еб.. кхм, љуби евровизију, Лиаонкинг гори бре. Моја жена почиње да троши уштекане голде, које као и у РЛ ја потрошио одавно, на фирму која зарађује 0,003 РСД дневно. Гифтује ме жена и чекамо да ударимо опет. А када да ударимо, ма све једно удри само, спуштај зид. Полако креће инсомниа вече.
Јоооој морам да радим сутра, идем на пословни пут, ма..... изгураћу некако.


Ипак, око 1 сат после поноћи, жену остављам на стражи и одлазим на спавање. Будим се, али мајке ми моје, после 1 сат из непознатог разлога, и видим жену која пљује мој муком стечени монитор.
"Љубави, ови опет ударају, тенкују изгледа". Кувам кафу за обоје, седам за конзолу и улазим на Миббит. Кад тамо.... сви бре. Сви навијају, коментари се смењују тако брзо да имам проблема ко дека из Радована III, коме у новинама све брзо пише. Ближи се крај битке, ја и жена ко на финалу светског првенства Бразил - Србија. Навијамо, она на ереп чату ја на Мибиту. У продужецима одлучујемо да камиказирамо, па ћемо потрошити "лову за летовање" на гифтове. у неко глуво доба, еСрбија на ногама, амери истерани преко ограде. ЛУДИЛООООООО !

Све то око лудила вам је познато, све у свему мибит се прегрејао ко каубојско лонче.
Лежем да спавам око 5 ујутру, а за горе поменути РЛ посао се будим у пола 7. Очи ко сарме, незнам где је лево.
На службеном путу објашњавам пријатељу и колеги (великом Србину) да смо добили Амере, а он ме гледа бледо и каже: "јеси ли ти нормалан бре, целу ноћ ниси спавао ?"

Нисам бре Србине, бранио сам Лиаонинг са својим виртуелним пријатељима- и одбранио га !!!!!!