Join the new world

Inkvizicija

Inkvizicija (lat. inquisitio – istraživanje) predstavlja sud katoličke crkve koji je imao zadatak da pronalazi i kažnjava heretike. Progone su započeli rimski carevi u 4. veku, ali pravu dimenziju inkvizicija je dobila u srednjem veku. Tada je autoritet rimskih papa oslabio a heretički pokreti su bili snažni. Krajem 12. i početkom 13. veka na crkvenim saborima raspravljalo se o progonima nevernika, a 1215. na Četvrtom lateranskom koncilu papa Inoćentije III je doneo odluku o organizovanom gonjenju heretika - neprijatelja "pravoverne" crkve.

Sudski postupak bio je u tajnosti, okrivljeni su ispitivani putem torture, a osumnjičeni nisu mogli da pozovu svedoke niti branitelje. Na osnovu odluke suda pomoću posebnih sprava za mučenje (stiskanje nogu, tzv. španska čizma, stiskanje glave, rastezanje tela, gušenje vodom, paljenje vatrom i sl.) inkvizitori su iznuđivali priznanje okrivljenog. Ukoliko okrivljeni pod mučenjem prizna, a pred sudom porekne priznanje, postupak istrage (tj. mučenja) se ponavlja. Heretici su osuđivani na kaznu smrti spaljivanjem na lomači. Usputna kazna bilo je oduzimanje imovine osuđenog.

Dimenzije inkvizitorskog postupka, koji je podrazumevao unapred datu sumnju i postupak osude bez adekvatne odbrane omogućavao je eliminisanje političkih protivnika. Jedna od najozloglašenijih inkvizicija bila je Španska inkvizija. Esrpska inkvizicija na Žalost tada nije postojala ali ne sumnjam da bi im tadasnji inkvizitori pozavideli na metodama koje koriste za eliminisanje politickih protivnika i neistomisljenika.


Spaljivanje veštica u istoriji

Tokom srednjeg veka u mnogim katoličkim zemljama Evrope postojali su zakoni protiv veštičarenja, koji su bili jedan od načina borbe protiv jeretika. Najčešće su osuđivane žene, a kazna je bila spaljivanje na lomači. Prvo veliko spaljivanje veštica odigralo se 1482. godine u Sevilji.

Najpoznatiji lov na veštice odigrao se 1692. godine, kada je devetnaestoro ljudi u američkom gradu Salem, u državi Masačusets, osuđeno na smrt. Salem je tako postao grad koji se kasnije i u filmovima, pozorišnim predstavama i literaturi koristio kao inspiracija za priče o vešticama, a danas se tamo nalazi i muzej. Artur Miler je 1953. napisao čuveni komad inspirisan vešticama iz Salema.

Ako ste gledali ili čitali o ovom događaju, mogli ste primetiti da veštica možete postati na jednostavan način. Dovoljno je da se nekom zamerite i bez ikakve posebne obuke preko noći će te postati veštica, istog jutra bićete i spaljeni na lomači (ne treba rizikovati i čekati da se pojavi neki dokaz u vasu odbranu). Veoma sofisticirana metoda eliminisanja protivnika zar ne? Esrpska inkvizicija takođe nema sluha na dokaze koje im predočite, oni slepo veruju sami sebi i svojim fabrikovanim neistinama


Spaljivanje veštica u eSrbiji

Kao i prethodno navedene stvari i ova nova disciplina je počela sasvim bezazleno. Par egrađana je gledajući bitke koje se odigravaju u našem esvetu zaključilo da postoji veliki broj onih koji se bore tamo gde ne treba, suprotno naredjenjima naseg Ministra Vojnog. Prvobitni cilj je, moze se slobodno reci, bio dobronameran. Trebalo je porukama obavestiti zalutale mlade igrače da se vrate stadu tj. pokazati gde treba da se bore. Ali onda dolazi do skretanja sa prvobitnog cilja (kad god se pomene skretanje setim se jedne lekcije iz istorije koja je govorila o posleratnim dešavanjima u Jugoslaviji i eliminisanju protivnika (političkih i svakih drugih). Tako je plemenit cilj dobio i onu tamnu stranu kojoj možemo dati ime eInkvizicija. Njihovo zanimanje je iz ovih nekoliko dana svima poznato. Cilj im je sto više pljuvati i blatiti protivnike time veličajući svoj epatriotizam i nacionalnu svest. Strah je čudo a želja za vlašću ogromna, a Srbi su oduvek učeni da se plaše strašnih stvari koje nam mogu nauditi ili fizički ili politički i da takve stvari što pre treba ukloniti sa scene.

Šta je potrebno da znate da bi ste u eSrbiji bili ili inkvizicija ili veštica? Objašnjenje u daljem tekstu

Da bi ste postali einkvizitor morate ispuniti sledeće uslove:

1. Obavezno morate biti bliski sa nekom nacionalističkom opcijom iliti “patriotskom” kako oni sebe vole zvati. O veličini njihovog patriotizma suvišno je pričati
2. Morate pisati, govoriti i misliti na ćirilici, sanjati na ćirilici i psovati sve političke protivnike na ćirilici
3. Morate barem 7 sati dnevno provesti pored kompa, kako bi ste isčeprkali nekog visokog funkcionera neke stranke ili države (ukoliko vaša opcija nije na vlasti)
4. Informaciju koju ste iskopali obavezno podelite svima u vašoj političkoj opciji i obavezno svim “nezavisnim novinarima” koji su željni senzacije a nemaju vremena da se sami pozabave dubljim istraživanjem navedenog slucaja
5. Gledajte da tu informaciju podelite sa esrpstvom 1-2 dana pre izbora ili na sam dan izbora, jer ce te tako garantovano namaći jos kojeg glasača svojoj političkoj opciji


Da bi ste postali eveštica dovoljno je uraditi sledeće:

1. Da u svom eživotu poželite neku medalju (ne daj bože ovako nešto da vam padne na pamet jer je to najveći čin izdaje)
2. Iako ste igrač preko godinu dana i sudelovali ste u bezbroj akcija pomoći mladim igračima i slično, ne smete ni slučajno par desetina golda potrošiti na sebe
3. Ukoliko ipak poželite medalju a ne tučete u važnoj borbi gde vam za medalju treba minimum 40k štete i 100 i više golda, nikako se ne usuđujte da vašu crkavicu potrošite u nekoj nevažnoj borbi gde je ishod već poznat i gde je potrebno par hiljada štete za tu medalju i manje od 40 golda.

Ima još mogućnosti ali tekst je već dug i ne želim vas zamarati dugim čitanjem. Bitno je da zapamtite sledeće:

Pre svake bitke pogledajte naređenja Ministarstva i obavezno zapišite vreme kada ste se borili, da vas politički protivnici ne bi prozivali i nazivali izdajnikom eSrbije

I zapamtite, neko vas uvek gleda jer je lov na eveštice upravo počeo