Prazdnici

Day 1,865, 07:29 • Published in Serbia Serbia • by Kapetan Uks

Nemam neku posebnu inspiraciju, ali kako ovaj sajt za mene polako gubi smisao, koristiću ovaj list koji sam krvavo platio za iznošenje nekih trivijalnih ličnih utisaka. Nešto kao dnevnik, ako hoćete. Ili, kako mladi danas kažu, "blog"...

Vreme na eRepu provodim, pretpostavljam kao i većina vas, radeći uporedo nešto drugo - vežbam, gledam film, čitam nešto. I tako, bacim pogled, ako ima neki uzvik podložan iole kvalitetnoj zajebanciji, prokomentarišem. Generalno, treniram u dve eTeretane i na taj način skupljam zlatne dukate. Zašto, Bog sveti će ga znati. Tako s vremena na vreme, imam neku simpatičnu ili zabavnu komunikaciju sa pojedincima (i pojedinicama). To je dobro.

E, da...

Evo slika




Možda ove novine držim jer me samo to i oraspoloži... Dok, naravno, ne vidim da listovi sa ukupno tri ispisana reda idiotizma (ili čak oni bez ijednog izdatog članka) imaju višestruko više pretplata nego ovaj moj. Ako pričamo o obezvređivanju koje vidimo na svakoj strani, na svakom koraku, ovo je vrlo direktan primer. I nije samo u meni stvar. Od onih novina na koje ja imam pretplate, svaki (ili skoro svaki) list sa iole interesantnim člancima ima ispod 500 pretplata.

Jedno vreme su me nervirali ePolitičari sa svojim smešnim pilićarenjima oko sticanja vlasti u browser igrici. Ne kažem, i dalje je to onako, dovoljno jadno. Ali nije me nerviralo to pilićarenje. Ono što mi je bilo gadno, malo razočaravajuće, malo tužno, je način na koji se talog našeg SŽ-a preliva ovde. Kao pokusni majmuni u nekom sociološkom opitu, bez zastanka smo krenuli da simuliramo one situacije u kojima nas drže vrlo vidljivi, ali zato još više nesalomivi, okovi "života". Još jednom smo poklekli, ne pokušavši - čak ni ne pokušavši - da anonimnost i odvojenost ovog virtualnog sveta iskoristimo za nešto što nemamo van njega: da steknemo veću slobodu; da se okanemo svojih grehova, predrasuda, obesti, pohlepe... Naprosto, kao laboratorijski majmuni, ponovili smo ono čemu smo naučeni. Prilično vedra osnova za razmišljanje o nekom futurističkom svetu, zar ne?

Ipak, vremenom sam naučio jednu stvar. Ti ePolitičari, mnogi od njih, dosta su stari igrači i neki među njima zapravo zaista igraju igru. Stiču medalje na profilu, stiču sredstva itd. Nasuprot njima, po nekom mom viđenju stvari, stoji eNovinarstvo, koje je (odnosno, koje je moglo da budesve što ePolitika nije: inteligentno, iskreno, komunikativno na višem nivou, neprofitabilno. E, a onda vidiš kako ljudi skupljaju pretplate i glasove od nekih drugih ljudi koji bi čak i eBulju prodali za par tenkića, hlebova, čega sve ne. I sad zamislite da je taj oblik izražavanja potpuno zaražen takvom jednom kugom, samo zato što postoji i ta MM medalja. Pišljivih 5 zlatnika i ista sličica koju ste već imali na profilu, samo u koloru...


A, jašta, slika:





Naravno da nije sve, kompletno, do balčaka tako kako sam pisao. Čast pojedincima. Ali znamo svi čemu služi izuzetak...

A da, još par stvari.

Prvo, da znate da uskoro sledi nastavak sage o eDžedajima, sa specijalnim gostima!
Biće kudikamo vedrije štivo nego ovo...




Drugo, da se zna: kada budem odlazio, sve što imam podeliću na nekoliko starijih igrača, nikakve javne podele neće biti. Da vam ne dajem razlog za radovanje!




I treće:

Zahvaljujem se svim igračima koji su shvatili poentu našeg druženja ovde, nadam se da ću od toliko hiljada eRepublikanaca sa našeg govornog područja naći bar još petoro takvih ljudi (iskreno me mrzi da komuniciram i na engleskom ovde, inače bih smeo da se nadam još većem, možda dvocifrenom broju...)


Zaista se nadam da vas je ovaj članak oneraspoložio. To bi značilo da ipak komuniciramo. Kao ljudi. Dakle, kao više životinje. Ako vas je s druge strane nasmejao (wtf?!), zamislio, podstakao na bolju probavu, bilo šta, biće mi takođe vrlo drago.

Ljudima koji će ovo pročitati,
znam vas već poimence.
Iskreno,
Q