Poučne priče
Day 2,123, 00:49
•
Published in Serbia 
•
by
•
by KapetanDeda43
ZAŠTO VIČEMO?
Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
"Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
Učenici su razmišljali neko vreme:
"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
"Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
Naposletku je objasnio:
"Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
Potom je učitelj pitao:
"Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
Onda je rekao:
"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad."
Čuvena je Lao Ceova izreka: "Oni koji znaju ne govore, oni koji govore ne znaju."
Njegovi učenici su dugo raspravljali o tome. Jednog dana ga upitaše šta je poenta tih reči.
Mudri učitelj im reče: "Ko od vas poznaje miris ruže?"
Svi su znali.
"Odlično", odgovori učitelj, "A sada ga iskažite rečima."
Svi su ćutali.
Jedna porodica uživala je na plaži. Deca su se kupala i pravila kule u pesku, kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odeći, njena seda i raščupana kosa vijorila se na vetru. Mumlajući nerazumljive reči, sakupljala je nešto iz peska i trpala to u kesu. Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove starice. Kada je prošla pored njih, osmehnula im se, ali oni nisu uzvratili na njen pozdrav.
Tek pred povratak, posle nedelju dana, saznali su da ta starica uvek sakuplja komadiće stakla po plaži, da se deca ne bi posekla.
Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
"Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
Učenici su razmišljali neko vreme:
"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
"Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
Naposletku je objasnio:
"Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
Potom je učitelj pitao:
"Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
Onda je rekao:
"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad."
Čuvena je Lao Ceova izreka: "Oni koji znaju ne govore, oni koji govore ne znaju."
Njegovi učenici su dugo raspravljali o tome. Jednog dana ga upitaše šta je poenta tih reči.
Mudri učitelj im reče: "Ko od vas poznaje miris ruže?"
Svi su znali.
"Odlično", odgovori učitelj, "A sada ga iskažite rečima."
Svi su ćutali.
Jedna porodica uživala je na plaži. Deca su se kupala i pravila kule u pesku, kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odeći, njena seda i raščupana kosa vijorila se na vetru. Mumlajući nerazumljive reči, sakupljala je nešto iz peska i trpala to u kesu. Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove starice. Kada je prošla pored njih, osmehnula im se, ali oni nisu uzvratili na njen pozdrav.
Tek pred povratak, posle nedelju dana, saznali su da ta starica uvek sakuplja komadiće stakla po plaži, da se deca ne bi posekla.
Facebook
Twitter
Discord
Comments
o/
🙂
Uča je skroz OK, ali ova poslednja priča mi je bezveze. Kad bih ja na plaži video neku takvu stariju gospođu, ja bih svakako posavetovao decu da je se klone. Priznaćeš da njoj nigde ne piše šta radi, a i ne izgleda tako. Treba se uvek čuvati nepoznatih ljudi i baba. Ostalo je super, kao i obično 😃
Naravno to je samo moje mišljenje xD
glas i pretplata
o/
v
odlicno do price o babi
malo izlazi iz konteksta
ili nisam skapirao
ta "priča o babi" 😃 nema nikakve veze sa ove dve prethodne ali svidela mi se i odlučio sam da je stavim u ovaj članak 😃
hvala svima koji me prate 🙂
prica o babi je prica o predrasudama. ne treba imati predrasude
da 🙂
poruka te price je da ne treba suditi ljudima po izgledu 🙂
Ja bas mislim da treba imati predrasude. Zivimo u svetu pedofila, pedera, lopova i ubica. Da ne pominjem ostalu "legalnu" moralnu bagru. Takvo je vreme, gde ne mozes za stranca da pomislis da ti zeli dobro. U najboljem slucaju budes neutralan...
"Porodica se suncala na plazi, naisao je deda i roditelji su mu se osmehnuli. Kasnije su saznali da je deda pipao genitalije njihovoj deci". Nije tesko biti fin. I pedobear-i su ljudi, zivela tolerancija.
Јесте, приче о баби не треба али нема везе и онако су све приче поучне! 🙂