Oranje

Day 2,766, 14:41 • Published in Serbia Serbia • by Panonian

E, republiku sa počo da sigram davnog leta gospodnjeg dvehiljadedevet 00/100. I tamo sam prvo kupio njivo, da kažem farmu i tako je sve krenulo. Priča kaže sledeće...

Ne znam koliko vas je nekad bilo na njivi da ore? Ja sam to jedva čekao. Još kao mali sam jedva čekao klanje svinja zimi, to je bio doživljaj! Ceo komšiluk se radovao čvarcima! Uveče jedva čekaš da dođe jutro i ujutru te u pet probude, ali nema veze, radost!

E tako i sa oranjem, samo sam bio malo stariji i brčići krenuli da klijaju. Deda i ja, u pohodu da izbrazdamo crnicu. Baba nam je skuvala belu kafu ujutru, u ceger napakovala komad slanine, kulena i nekoliko glavica luka, kao i flašu soka za mene, nekoliko ladnih piva umotala u novine da se ne ugreju i 5 litarski kanister ladne vode. To smo zakačili na vrata u traktor i putovali...

Prvu pauzu smo napravili kod prodavnice i tamo smo stukli svako po onaj mali Vinjak od deci, okrepili se i nastavili put. Put, kao i svaki letnji put, nam je prodrndao bubrege pošteno, ali onda akcija... Izlazak sunca, oreš s dedom u kabini, on priča kako je kupovao kaiševe za kosilicu za seno u Kisačkoj ulici, pa je prolazio pored Piroš Čižme, pa jeo 20 ćevapa i stuko 4 pelinkovca uz flašicu Coca-Cole... I od te priče ogladnesmo, pa sam ja naložio malu vatricu od šipražja dok on obrne još krug-dva, pa da doručkujemo. Slaninicu i kulen smo malko pripekli, onako da pusti mast, pa to u lebac, a deda je svakome glavicu luka raseko na 4 njegovim džepnim nožićem (al ne do kraja, nego samo zaseko), posolio unutra i čvrsto pesnicom stiso da lukac pusti sok i upije so. Onda smo slistili tu slaninu i pojeli onaj luk ko jabuku uz to. I popili pivo. Nakon dva kruga oranja smo opet bili žedni... I tako smo bili žedni dok je bilo piva... Srećom, već smo bili i pri kraju, pa smo se zaputili na ručak kući. Druženje je bilo fantastično, ja sam saznao kako se kupaju konji i krave, koliko je servisa prešao ferguson, da se nekad voda mogla piti iz kanala i niz drugih korisnih stvari koje mi ne bi pale na pamet da pitam. A on se obradovao što sam mobilnim snimao broj obrtaja u traktoru i kako je pravu brazdu izvuko. Da se pohvali babi, mada ona baš i ne vidi tako sitno...

Bilo kako bilo, u povratku kući je deda častio u lokalnoj kafani... Tamo som stukli dva dupla vinjaka sa Coca-Colom... Onako prašnjavi, da celo selo vidi da je neko vredan, da se radi. Žalili se konobaru na račun, jer deda voli da se cenka. I otišli kod babe na ručak.

Tamo nas je dočekao lavor vode na dvorištu, na stolici, a preko naslona zakačen peškir I domaći sapun pored. Sve po propisu, supa je već mirisala, te smo požurili sa ribanjem ispod pazuha i nogu, jerbo kod babe ne sme s prljavim nogama na tepih!!! Jednom sam tu grešku napravio, a izgleda i deda, tako da smo ribali 100 na sat!

Sve u svemu, ovaj Blog bih posvetio mom dedi. Živ je fala bogu, više ne vozi traktor od kad je napravio saobraćajni prekršaj i sjebo nekog stojadina, tetka mu pocepala vozačku, a i ne može baš na noge... Ali što volem da popijem pivo sa njime. Nekom drugom prilikom ću vam napisati njegove doživljaje iz detinjstva, pošto ih znam napamet! Deda je zakon! 😉

P.S.: Onu flašu soka smo vratili babi. 😃

P.P.S.: Komentar je dobrodošao, može za misiju, a ako ništa drugo bar za trud. 🙂