Odustajanje…

Day 1,793, 22:38 • Published in Serbia Serbia • by kowalski_afc

Dame i gospodo,

Proslo je skoro 2 nedelje od mog poslednjeg clanka. Nisam se mnogo oglasavao po komentarima, nisam se mnogo petljao u epolitiku javno, nisam hteo da ulazim u neke rasprave. Jedino sam se umesao u “aferu Ogi”, i to vise iz zezanja i sale nego ozbiljno.

U poslednjem clanku sam pozvao na jedinstvo. Zeleo sam vasu pomoc da uradim poslednje dobro delo pre nego sto odem u epenziju. U samom clanku je bilo dosta pozitivnih komentara, sto me je nateralo da radim, da zalazim na neke kanale na kojima nikada dosad nisam bio, da pricam sa ljudima koji su mi do skora bili politicki protivnici.



Sta je bila globalna ideja? Da se skupe ljudi kojima niko (ili bar ne ozbiljno) ne mogu da se postave neke primedbe. Da se osnuje vlada sa predsednikom koji ce da bude od tih ljudi. Da se sve stranke ukljuce u tu pricu, da sve stranke daju svoje najstrucnije ljude, da svi mogu da imaju uvid u rad vlade. Jedino tako ne bi imali opstrukcije u radu.

Svako ministarstvo bi imalo po 2 – 3 – 4 coveka koji su iskusni u tim poslovima i koji su to vec uspesno radili. Stranacka pripadnost nije igrala nikakvu ulogu u izboru ljudi. Kad se vidi da ti ljudi ne rade dobro, sami bi odlazili, a dolazila bi druga ekipa. Bez neke velike pljuvacine. Samoinicijativan odlazak, jer bi ministarstva odgovarala za svoj rad. I u svakom ministarstvu bi bio minimum jedan “mladji” kolega koji bi se obucavao za taj posao. Koji bi sa vremenom preuzeo glavnu ulogu i osnovao svoj tim.

Predsednik bi bio tu da nadgleda situaciju. Da kontrolise sve. Jedna nestranacka licnost, uz dva zamenika. Bilo je planirano da se izaberu ljudi koje svi postoju, kojima ruke nisu uprljane politikom.

Posle odredjenog vremena, mi, “estarci”, “savet”, nismo imali neko zvanicno ime zasad, bi se povukli iz javnog zivota. Bili bi tu ako zatreba pomoc, “uletali” bi ako nam zatraze to, savetovali bi svakoga ko nas pita za savet, ali ne bi obavljali nikakvu funkciju. Jer bi napravili bazu za dalji razvoj nase zajednice i neki dugorocni plan rada. Napravili bi sistem rada.



Moram priznati da me je (nezvanicna) podrska stranaka odusevila. Niko nije rekao nista protiv moje ideje, skoro svi su podrzali. Neki cu ocutali, ali nisu rekli “ne”. Neki su rekli “da” uz neke, meni razumljive, uslove. Vecinom su ljudi bili zainteresovani ili su bar tako pricali sa mnom. Ne znam, mozda su se smejali posle nasih razgovora. Nije bitno bar u ovom trenutku. Zvanicno su pristali da saradjuju.

Sa vanstranackim licnostima je bilo teze. Juriti ljude po kanalima i slati im igmove, taj licni kontakt kada pitas nekoga da ti pomogne, to je nesto u cemu nisam bas mnogo dobar. Ipak, i tu je napravljen neki pomak, ljudi su podrzavali, predlagali, raspravljali. Medjutim, tu je i moj glavni problem u ideji. Neki ce to nazvati sujetom, a vise volim da to nazovem drugim imenom.

Princip.

Kad skupljate ljude sa svih strana, naci ce se neko ko ce da postavi uslove. Mozda taj uslov i nije toliko veliki, ali iskombinovati sve te uslove u jednoj ideji je skoro nemoguce.

Jedan nece da radi sa drugim, treci sa prvim, cetvrti sa trecim i drugim. Sve je to ok, pokusavao sam da razgovaram sa svima, da svima dam priliku da iskazu svoje misljenje. Meni to nije tesko palo. Umem da slusam. Malo slabiji sam na recima, ne uspevam uvek da kazem pravilno ono sto mislim. Ali kombinatorika ove prirode mi je stvarno postala problem.



Moram da se zahvalim ljudima koji su mi poslali poruke. Na neke od njih nisam odgovorio, izvinjavam se tim ljudima. U jednom trenutku sam imao preko 50 neprocitanih poruka.

A doslo se do toga da ja trenutno vise nemam mnogo vremena da jurim ljude, da jednostavno ne uspevam da napravim taj “sveopsti front” stranaka i pojedinaca koji bi radili zajedno.

Ne zelim da iznosim imena. To bi dovelo do upiranja prsta u te stranke ili pojedince, a to stvarno ne zelim. Svi su oni imali dobre namere. Ako je neko kriv sto ova ideja (zasad) nije zazivela, to sam ja. Tako da ako se vec trazi krivac, onda se dobrovoljno javljam.

Mozda jednostavno nisam poceo na vreme da radim za sledece predsednicke izbore. Mozda sam sebi dao kratak rok. Mozda sam precenio svoju snagu i volju ili podcenio zelju ljudi i njihove principe. Za to ne mogu da krivim nikoga osim samog sebe.



Ja od ove ideje ne odustajem. Radim jos uvek na njoj, ali kako stvari stoje, verovatno necu moci da sastavim sve kockice do sledecih izbora.
Ne znam da li cu uspeti da ovo sprovedem u delo. Ali ne odustajem. Zelim da to sprovedem u delo. Samo ce nam trebati jos vremena. Koliko? Ne znam. Zavisi od mnogo faktora. Ali bi zamolio sve zainteresovane da probaju da predju preko svojih principa i pomognu ako hoce i mogu.

Ali ponovicu, jedini i iskljucivi krivac sto ova ideja zasad nije zazivela sam ja.

Kowalski_afc