Join the new world

Ljudi, svuda oko nas, covek si posmatras ih oko sebe I sve ti se cini normalnim, sve je tako jer si ti jedan od njih.. Dobri I oni drugi, iz njih poticu predlozi koje ce se mozda postovati jer je on neko, ili pak samo ce se preci preko njih jer je on nista…

Lako je da okrivimo drugoga, -Kriv je, mozda I jeste, a jesi li se zapitao da nisi I ti mozda kriv za neka dela, jesi li pogledao iza onoga sto si ti pisao I sta se desavalo sa onim za sta si se ti zalagao.



Neke odluke nisu bitne jer kao sto rekoh proizilaze iz ljudi koji nisu na dobrom polozaju a koji mozda zasluzuju bolje, ali jbg…
JBG, pa da, to je odgovor coveka kome se postavlja I u isto vreme iznosi odgovor na neku ideju, to je odgovor koji je zarobljen u kavezu, I odatle ne moze izaci jer se kljuc nalazi u rukama nekog, koji vidi da to njega moze ugroziti I zasto bi ga pustio kada je njemu lepo.

Iza te velike tvrdjave koja je ogradjena velikim zidom, stoje neka bica koja veruju nekom jer ona ne mogu da zavire u dvor, ne mogu da gledaju u dzepove ljudi kako bi videli kljuc.

Sva ta bica, svi su oni svesni da treba biti bolje, medjutim kada dodje odredjeni trenutak I kada se ukase prilika za ulazak na ta velika vrata, tada se pogledaju medjusobno I ako znaju sta je najbolja stvar koja treba da se ucini, oni se uplase, uplase se sami sebe jer jednostavno vide da ih je MNOGO I da svi oni zele da udju na ta vrata, medjutim nemoguce je…

Posle face onoga ko ulazi tamo, iza koje stoji neki OSMEH, za koji niko ne moze da kaze BRAVO ili UAAA, jer se ne zna kako su ljudi dosli do medjusobnog poverenja. Da li ovde govorimo o ceni?



Mozda, pa I da govorimo o ceni, koja je to cena kojom se moze kupiti DOBROBIT, kako to da odejdnom samo nekolicina ostaje I kako to da oni koji su imali I bolje ideje ostaju samo sa njima negde na ulici, a oni sa osmehom ulaze kroz vrata… Kada se otvore vrata onda se vidi, SVETLO ili MRAK sta vi mislite?



Da li su tamo ljudi koji nedaju da se to svetlo ugasi ili mozda se cekaju ljudi koji jednostavno treba da upale sijalicu nebi li mrak nestao I pojavilo se svetlo…
Ako je svetlo zar ono ne treba da sija toliko jako da se granice mrka same pomeraju, da sunce nikad ne zalazi, da neprijatelji odlaze a saveznici dolaze… Da li?

Da li saveznici ne vide sebe od tolikog mraka ili jednostavno uocavaju svaki predmet I svaku stvar koja treaba da se uradi da bi se pomoglo…

To zna samo onaj narod koji prolazi I kroz mrak I kroz svetlost.



Eto privedoh kraju pricu o jednom narodu u jednoj zemlju u jednom svetu.


Pozdrav
Simonovic