LJUBAVNO PISMO OD BOZIMANO NA SVOJU DZIMLIJKU SIMIJON GAMBINO

Day 2,474, 08:30 • Published in Serbia Serbia • by eMakarije

PREPISAH OVO I MALO PRERADIH ALI NISAM ODOLEO........ 🙂

Draga moja neprežaljena Simijonke, muka me je naterala da ti napisem ovoj pismo s´s iskreni reci. Uzedo plajvaz, zaoštri ga na bickiju, lizna ga, a iz srce i iz glavu potekoše osećanja kroz plajvaz pravo na ovuj artiju, malko je doduše mrsna artija, jerbo Ana mi u njuma mota doručak, kad pođe na rabotu. Kad jutre ne nađe artiju ima kuću na glavu da obrne. Ali ja sam gu eve žrtvovaja za tebe, da ti iskažem moja duboka osećanja, a počistu artiju u kuću nemamo.

Eve, nešto me strecna prs na desnu nogu, onoj malecko pršče, pa se seti kako smo prošlu nedelju bili na komšisku svadbu, pa k`d me ti nagazi s´s štiklu na onoj malecko pršče na koje već nekolko godine imam kurje oko, svitke mi požoše na oči, a ono prosto mi beše milo, što me nagazi. Da beše neki drugi, utepaja bi ga kako kuče u lojze, al ti me t`koj nežno otpasa, da sam posle tri d`na krivija, ja krivim, a ono milo mi , a i pršče neje više kako je nekad bilo, nadulo se kao burilo pa čuvaj bože, ne mogu ni cipelu da obujem, kao i ono ti se raduje.

Ne znam zašto juče ne dođe na Bubanjsko groblje , kako sam ti poručija, pa da izedemo zajedno lubenicu što sam gu njeknja ukraja na pijac, ako i jutre ne dodješ moram sam da gu izedem, jer bo će skape, a zašto posle na primer pretrpe onolki stra dok sam gu kraja da ide u provaliju, a voleja sam da dodješ i ti, da ti otkršim najbolji ražnj, pa kad gu zacapamo, a voda ni teči niz bradu, iijjjjj.



Trebala si mori da dodješ Simijonke, ovakoj tužno mi beše bez tebe, dok sam te čekaja, dremaja sam k´ako buva na kuče, obesija sam bija ulj kako star pet`l, pa gledam u mesec, a on se iscerija na mene, pa mi doodeše da ga tresnem da mu svitke iskočiv, ko na mene k`d me ti s`s štiklu nagazi na kurje oko, mislim na onaj malečak prs, pa se seti što mi je mesec kriv što ja imam npr. kurje oko . Seti se na naš sastanak od prošli put, mesec ti beše osvetlija lice i grudi, a ja te od radost cuvna u obraz, a ono puče k`ko flasa od kiselu vodu, k`d se otvara onakoj pa `k. A ti uštrepta kako magarica u trnje, a obrazi ti rustiv crveni kako bulke u žito.

E moja Simijonke, mori Gambinke, mnogo ti me seksualno utepuješ ti mene, dodji mori jutre da nemaš oči, što si takva, ja znam da je tatko ti ljut na mene, pa kad prođe pokraj mene izbulji oči kako žaba u palamudu, a što sam ja kriv, na primer što on neje mogja da proda vašu krivu kobilu na pijac. Simijonke mnogo si mi falična cel noc mislim na tebe, pa odim po kuću kako samovila, pre neku noć ili d`n takoj šetam po kuću a ono t`mnina pa k`d se spna od tronošku sve sam nos ogruljija od zid, a na oko ovolika m`snica. Ana mi je dva d`na turala na oko i na nos kromid da izvuče utepotinu, lego t`koj sas kromid pa se mislim majku mu što ti je ljubav, čovek moze glavu da izgubi, ali ne mi je bilo žal. Ima mnogo toj još da ti kazujem, moje ljubavne muke što ne može na ovuj artiju da stanev, da nemaš oči doži jutre na naše staro mesto na Bubanjsko groblje.

Kad se kuče uz drvo kačuje povuci ga za rep, pa ako počne da vije toj ti moje srce kroz kučeško vijenje ljubav poručuje. Tvoj zauvek i zanavek BOZIMANO DORKS!

Eh što ti je ljubav, od ovakvu ljubav i konj lipcuje, a ne čovek.