Join the new world

‘Svet je postao prozirna loptica
boje i ukusa vanile.
Zvukovi su nikotinski,
I plešu kao droljaste vile.'

Teturao se ulicama centra Beograda, tražeći taksi i zgodno mesto da isprazni bešiku.
I dalje mračno jutro je svetlelo postkomunističkim žarom okićenim ulicama, kao da je Koka Kolina urbana legenda o debelom bradonji sa poklonima vesnik demokratije i nekih novih vremena. Džoniju su kroz glavu prolazile samo mutne slike poslednje cigare, svetlećih zvezdica koje su grlile bandere, i osećaja da je poslednji prevoz kući davno zapalio. Stvarnost mu se narugala u blizini Terazija, u vidu matorog prljavožutog mercedesa koji se niotkuda stvorio ispred njega, trapavo kočeći zadnjih par desetina metara.
'Kuda ?' reče mu takstista, obučen kao Deda Mraz. Zaudarao je na rakiju i jeftin tompus koji mu se i dalje cedio negde između zuba.
'Kući' jedva mu odgovori mladić sa zadnjeg sedišta. Svet se i dalje vrteo.
'Vidi, Džoni, moraćeš da mi kažeš malo određenije od toga. Kuda kući ?'
Svet je prestao da se vrti, i Džoni kao da se u trenutku otreznio.
'Čekaj... Kako mi znaš ime ?'
Glas koji je u sebi imao prizvuk božićnih zvončića i čudnog mirisa irvasa mu odgovori
'Jao, sranje. Opet sam se zajebao. Uf bre... Okej, ništa, karte na sto. Božična Policija, agent Gavrilović. Džoni, idemo na malo putovanje'
Deda Mraz mu predade zgužvanu legitimaciju isprane jarkocrvene boje. Kratak pogled na nju je govorio da je agent Gavrilovic dvaput odlikovan ordenom Božić Bate, i da je par puta udaljen sa posla zbog nenošenja pantalona.
I Džoni bi mu zbunjeno rekao da ga ne podjebava, da u roku od par sekundi nije počeo da vrišti. Žuti mercedes polete i vinu se u noć, za sobom ostavljajući prljavi trag svetlucavih pahuljica snega.
'Okej, ae da pustimo neku muzikicu a ?' ludački se smejao gospodin Gavrilović. Zvuk pesme 'Highway To Hell' je zbunio i ućutao Džonija dok su proletali pored Beograđanke.
Deda Mraz Gavrilović poče da mu priča u oblaku dima 'Ma vidi, za sve su krivi prokleti leprikoni, šta da ti kažem... Idemo sada u 1973ću, skapiraćeš'
'Idemo gde ?! Šta si rek...'
I zvuk koji bi se mogao opisati kao 'Buć' se prolomi beogradskim nebom, i mercedes nestade u svetlucavom oblaku slatkiša.

***** **** * **** ***** * * **** ***************** * *** **** * ***** **

Džoni se probudio uz zvuke fanki pesmice. Glava ga je ubijala, ali mamurluk nije bilo ono najgore. Svet oko njega je izgledao previše toplo. Mirisao je more. Šta više, čuo je talase. Nalazio se u jarko obojenoj sobi, jedva se dogegao do prozora da bi video...
Plažu, palme, devojke u bikinijima, i među njima debelog Deda Mraza Gavrilovića u havajskoj košulji, kako pijucka koktel sa šeširićem i odmerava gorepomenute gospođice.
'Okej. Stani. Napio sam se ko bulja, završio sam u Crnoj Gori na plaži nekako, sve ono sinoć je loš trip a ovaj lik nije Deda Mraz. Sranje, sranje, sranje !'
Bradata prilika mu se promoli ispred nosa i reče
'Ooo ! Konačno si budan, Džoni ! Overio si skroz kad smo putovali kroz vreme, buncao si pa reko da te ostavim da spavaš. Kul ova kućica na plaži a ?'
'Sraanjee, čekaj bre. Ne zajebavaj me, ti si taksista od sinoć. Gde smo koj kurac !?'
'Bolje me pitaj kada. Ha, Džoni, Džoni. 1973ća je godina, a ti ćeš mi pomoći da spasimo Božić u budućnosti. Ovde je sve počelo. Uglavnom, obuci se, odeća ti je na krevetu ovamo, ipak da se ne šetkaš go po kraju. Idemo na Elvisov koncert čoveče, biće kul. A usput i da mu maznemo nešto. Oblači se samo, objasniću ti usput.'
Džoni je pomislio da je poludeo. Da sanja. Sve u svemu, obukao se, izašao, Deda Mraz je pucnuo prstima i matori žuti taksi mercedes se pretvorio u žuti kadilak iz šezdeset i neke.
'Okej' drhtavim, zbunjenim glasom govorio je Džoni, dok su se vozili ulicama Honolulua, usput ostavljajući trag snega koji se odmah topio, na šta naizgled niko nije obraćao pažnju'Hajde da pretpostavimo da nisam lud i da je ovo stvarno. Šta hoćeš od mene ?! Zašto sam ovde !? Vraaatii me kuuući !'
Božićni agent Gavrilović se nezgodno smeškao.
'Vidi, za sada ne mogu da ti kažem odgovore na sva pitanja, sve u svoje vreme Džoni. Dovoljno je da znaš da su leprikoni sve zajebali, ja sam zapalio pre nego što se sve desilo na Severnom Polu, ispalo je sranje, uf, treba mi još rakije i... Uf, iskreno ti kažem, ne znam zašto sam baš tebe morao da pokupim, ali Vila Zubićka je rekla da si jedini koji može da spasi Božić i to je sve što znam. I da, izvoli ovo... I ne pali ga slučajno !' reče mu agent Gavrilović, i predade umazani upaljač sa crvenim znakom asa. 'Kec u rukavu Džoni, kec u rukavu. To jest, upaljač. U svakom slučaju, ovo će te vratiti u 2013, doduše desetak sati pre nego što sam te pokupio. Zapamti samo da ne naletiš slučajno na sebe, inače smo sve usrali i Vremenski Patuljci će mi ponovo biti za vratom, ionako sam dobio par opomena... Izem ti sve. Evo nas'
Hiljade i hiljade ljudi se okupilo da vidi Kralja Rokenrola.
'Prati me' reče Deda Mraz Gavrilović, i desetak minuta kasnije oni su se našli u bekstejdžu Elvisa Prislija.
'Okej, potraži tu negde crvenu trzalicu. Ima pahuljicu baš na sredini. Ja moram samo časak da šoram, oni kokteli me ubiše'.
Par minuta preturanja, i Džoni je nervozno video neuglednu trzalicu, uglavljenu između gomile ploča i gitara. U trenutku kada je strpao u džep, iz WCa se začula buka.
Stigao je pred vrata taman da vidi zapišanog Deda Mraza Gavrilovića kako iz sve snage mlati desetak malih zelenih leprikona daskom od WC šolje.
'Nađi Vilu Zubićku i reci joj da...' reče Božićni Agent i nestade u oblaku zelenkaste prašine, u trenutku kada mu je za vrat skočio leprikon sa ožiljkom preko desnog oka.
Džoni se našao sam na Havajima, sa upaljačem, trzalicom u džepu i osećajem da je sigurno upao u veliko sranje, i sa nadom da se samo slučajno nadrogirao ko kreten i da je sve ovo jedan veliki trip. Počeo je da se štipa u nadi da će se probuditi, i nakon par sekundi odustade, nakon što ga je zabolela ruka. U poslednjem trenutku očaja, on uze upaljač i... Plamen koji se pojavio nije bio plamen, već gomila snežnih pahuljica koja ga je prekrila i on... nestade. Poslednje što je čuo su zvončići, i zvuk Elvisa kako peva 'Love Me Tender, Love Me Sweet, Never Let Me Go'.

* * ** * ** * ** * ** * ** * ** * ** * ** * ** * ** * ** * ** * ** * *

Džoni se pojavio mokar, na sredini kičaste sobe. Ispred njega je na stolici sedela prilika odevena u ljubičasti plašt sa zvezdicama, sa šerpom na glavi i flašom rakije u ruci, koja reče: 'Stigao si ! Konačno ! Zdravo Džoni ! Ajde osuši se ! I ne možeš da se ženiš dok ne počneš da slušaš Vajtsneg !'
Izraz na Džonijevom licu je bio 'Okej, ja zaista nisam obavešten', Vojislav Koštunica fazon. Uspeo je samo da kaže 'Ko si ti ?'
'Stvarno ne znaš ? Ali sve su ti rekli ? Valjda. Auf bre. Čekaj da vidim šta kažu karte.'
I Džoniju se u glavi stvori sećanje na gledanje klipova po internetu. Da, bio je to on, ali nekako izboran, stariji... Sed.
'Vau. Čekaj. Milan Tarot !?'
'Glavom i bradom. I ne ometaj mi čakre, pokušavam da razmišljam. Da, da... Gde je Božićni Agent Gavrilović?
'Oteli su ga oni... Ti, tvoji, leprikoni. Rekao je nešto samo o Vili Zubićki, šta god to značilo'
'Okej, moraćemo ovo da odradimo na starinski način' Zatim Milan Tarot skide lonac sa glave, i izbi sebi prednji zub, da bi ga stavio pod jastuk.'A sada samo čekamo'
'Brate, ne... Ja sam u Lazi, poludeo sam... Ovo se ne događa. Oću kući ! Neću više nikad da pijem !'
'Smiri se dečko, bre. Evo, pustiću Vajtsneg, sve će biti u redu. Znaš li ti uopšte gde si, i kada ?'
'Pa... Onaj Gavrilović reče da će me upaljač vratiti u 2013tu... U Beogradu sam ?'
'Auuuuu ala će tebi vanzemaljci da donesu zlato ispod stepeništa... Okej, ajde pogledaj kroz prozor, biće ti jasnije.'
Džoniju je bilo dosta svega. Odlučio je da je jedini način da izađe iz ove noćne more taj da se samo prepusti. On ustade, pomeri zavese i...
Pogled se pružao preko Narodne Skupštine, iz koje je raslo par ogromnih svetlucavih zelenih pečuraka. Ceo grad je sijao zelenom, zapravo, i iako je bila noć, ogromna duga se prostirala preko celog horizonta. Učinilo mu se da vidi gomile leprikona kako marširaju ulicama. On sede na krevet i poče da se smeje.
Milan Tarot je gledao u karte i nehajno mu pripovedao
'Da, da... Desilo se sranje, lepo sam ja reko, niko mene ne sluša. A bio sam u pravu za onu babu što sam joj rekao da probuši obe fudbalske lopte i dobiće nov traktor... Elem, Džoni, Božić se nije desio 2013 godine, barijera je probijena, i sada ti svetom vladaju leprikoni. Prošlo je osam godina od kada se sve desilo, ja sam video u kartama da dolaziš i sada moramo da nađemo Vilu Zubićku.'
''Osam... godina ? Čekaj, sada je DVE HILJADE DVADESET I PRVA GODINA !?''
''Da Džoni. Jebiga''



***********************************************************************

Nastavak sledi u nekom od sledećih brojeva. Ako vam se svidelo, lupite šaut, glas i pretplatu. 🙂

SREĆNI SVIMA NOVOGODIŠNJI I BOŽIĆNI PRAZNICI !!!

Letva
Novinar Koji Pije