Legenda živi

Day 2,113, 16:33 • Published in USA Montenegro • by Black..Silver
Erepublik is great game, USA rules, vote for Reagan! Bla,bla...

Žurio je na prepodnevni trening i nažalost, nikada nije stigao. U nameri da izbegne dete koje je iznenada istrčalo na put, pri velikoj brzini izgubio je kontrolu nad svojim automobilom Pežo 205, udario u stub i poginuo. Sportska javnost tadašnje SFRJ bila je u šoku i neverici. Ko je još mogao pretpostaviti da će ga tako mladog stići smrt, sa nepune 23 godine. Partizan i tadašnji jugoslovenski fudbal izgubili su jednog od najtalentovanijih centarfora pred kojim su tek bili život i uspešna karijera. I danas, posle toliko godina, mnogim navijačima Partizana na pomen ovog događaja pođu suze na oči.



Ko je bio Dragan Mance?
Jedan od najboljih fudbalera u Jugoslaviji s početka 80-ih godina, rođen je 26. septembra 1962. godine u Beogradu. Fudbal je počeo da igra u tadašnjoj Galenici iz Zemuna (današnji FK Zemun), u kojoj je prošao sve selekcije, od petlića do seniora. Zahvaljujući raskošnom talentu, sa nepunih 17 godina debitovao je za prvi tim Galenike, da bi 15. septembra 1980. godine prešao u FK Partizan kome ostaje veran sve do svoje prerane smrti.

U tom periodu odigrao je za Partizan 279 utakmica postigavši 174 golova, dok je za "A" reprezentaciju Jugoslavije igrao 4 puta, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju. Jedinu šampionsku titulu sa Partizanom osvojio je u sezoni 1982/83. godine kada je bio i najbolji strelac kluba sa 15 postignutih golova. Poslednji pogodak za crno-bele postigao je samo dva dana pred smrt, 1. septembra 1985. godine, u prvenstvenom meču i pobedi protiv podgoričke Budućnosti od 2:1 na stadionu JNA. Gol je postigao iz penala u 8. minutu igre. Posle toga je sve istorija. I danas pamtimo njegov antologijski gol u Londonu protiv Kvins Park Rendžersa te daleke 1984. godine. Bio je to jedan od najlepših i najatraktivnijih golova čime je samo potvrdio svoje počasno mesto u istoriji Partizana i našeg fudbala.

A onda je došao taj tužni dan. "Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen", rekao je sa suzama u očima tadašnji trener Partizana Nenad Bjeković, dok se njegovom pomoćniku Milutinu Šoškiću slošilo. Plakali su fudbaleri i navijači Partizana, plakali su rivali u tadašnjoj Jugoslaviji. Na Manceovoj sahrani prisutvovalo je 30.000 ljudi. Igrom sudbine septembar je bio sudbinski za Dragana Mancea. Tog meseca je rođen, tada je prešao u Partizan i nažalost, u septembru je tragično okončan njegov mladi život.

Ljubitelji fudbala, a pogotovo protivnički golmani, pamtiće ga po neverovatnom osećaju za gol, brzini, okretnosti i lucidnosti u završnici napada. Znao je da pokrene ceo tim, da svojim potezima i golovima podigne publiku na noge. Zbog takvih majstora ljudi su i dolazili na stadione. Bez obzira za koji klub navijali, voleli su ga svi istinski ljubitelji fudbala. Bio je i ostao neprikosnoveni idol navijača Partizana koji će ga pamtiti po njegovom karakterističnom radovanju posle postignutih golova, kada se na kolenima klizao po travi. I dan danas, na partizanovom jugu se čuje legendarna navijačka pesma: "Otiš'o si Dragane, ostala je tuga, uvek će te voleti grobari sa juga..." Živeo je za Partizan, voleo je Partizan i umro je za Partizan. Neponovljiv i nikada prežaljen - Dragan Mance. Slava mu.



Izvor: Dragan Mance - legenda FK Partizan - Sportski blog - Savremeni sport.com