Join the new world

Nekada davno u praistoriji čovek je seo na zemlju,i mnogo mu se dopalo.Istorija to beleži.Međutim posle izvesnog vremena je ustao postalo je neprijatno sedeti na goloj zemlji,a bilo je kojekavih insekata koji su ga napali.


Drugi put kada je hteo da sedne čovek je uzeo panj,to mu se još više dopalo,sedeo je dugo posmatrajući okolinu.Videvši kako čovek uživa njegova saplemenica je poželela da sedne kraj njega.Mesta nije bilo bio je to omalen panj za dvoje,ali čovek je videvši njenu želju ustao i ustupio joj mesto.Valda se tad pojavio prvi džentlmen ili ti kavalir.


Vrli čovek nije gubio vreme,pronašao je drugi panj i namestio ga kraj prvog,tako postade i nastade klupa.Ta toliko obična stvar bez koje nemože da prođe život običnog čoveka.Istorija beleži mnogo vrsta klupa,one u školama,parkovima,javnim ustanovama,crkvama,na svadbama i slavama...
Uglavnom klupa je bila uvek tu a osnovno joj bilo i ostalo da zbližava ljude,setite se samo filma Forrest Gump.


Danas se živi malo drugačije,ljudi jure okolo za nevažnim stvarima,onim prolaznim,a klupe,pa one su još uvek tu,samo treba da zastanete i pogledate oko sebe.Verovatno ćete zapaziti neku,staru klupu,koja kad bi mogla da prića imala svšta da kaže.


Rado se sećam svih klupa koje su me pratile tokom života,od školskih,preko onih na stanicama,raznih klupa iz čekaonica,parkova,klupa za retervne igrače itd...


Ali jedna je uvek bila moja omiljena,jer sam u njoj provodio mnogo vremena tokom svog školovanja,to je čuvena magareća klupa.



Naš čuveni komediograf Branislav Nušić u svojoj „Autobiografiji“ priseća se magareće klupe, vaspitnog sredstva prema nedisciplinovanim i lenjim učenicima u srpskim školama: „Kad smo ušli u razred, učitelj nas je povrstao po veličini i tako uterao u klupe. Najmanji su zauzeli mesta u prednjim klupama, a sve veći i veći u zadnjim...



Docnije će nas tek klasificirati po znanju, te će najbolji đaci sesti u prve klupe, lošiji za ovima, a najgori u poslednjoj, koja se zvala magareća klupa. Tada, kada sam ja učio osnovnu školu, postojala je kao vaspitno sredstvo i ta magareća klupa, u koju bi učitelj upućivao one koji odista ništa ne bi znali. Ja nalazim da je to bila vrlo dobra ustanova, jer su se neznalice, na taj način, navikavale na to da su magarci. Otkako je to ukinuto, neznalice se nikako neće da izmire s tim faktom, te u životu obično magarci sede u prvim klupama „.







Magareća klupa je nadživela Branislava Nušića i ta vrsta kažnjavanja mogla se sresti negde do osamdesetih godina prošlog veka. Magareća klupa postojala je u varijanti sedenja za kaznu u poslednjoj klupi ali i u varijanti posebne i usamljene klupe u uglu učionice. To je bila najveća sramota za đaka. Izložen si znatiželjnim ali i ponekom podrugljivom pogledu svojih drugova a događalo se da se kažnjenom za vreme odmora neki drugar veseljak javi – njakanjem. Tokom vremena zaista se razvila praksa da nedisciplinovani i nepažljivi đaci budu u prvoj klupi „na oku„ učitelja i nastavnika.



I danas se događa da učitelji i nastavnici izrazito nemirnog đaka stave da sedi sam u klupi. Niko to sada više ne zove „magareća klupa“. Nije pedagoški a i uvredljivo je za ličnost učenika. Tako je nastala, moglo bi se reći, umesto magareće „mirna klupa“.



Flamansko holandski renesansni slikar 16 veka Piter Brojgel Stariji naslikao je 1556. godine alegorijsko-simboličnu sliku „Magarac u školi“ (čuva se u galeriji Državnog muzeja u Berlinu u Nemačkoj). Na njoj je i detalj sa magarcem u školi koji izdvojen od ostalih učenika, sam u klupi, radi svoj zadatak.








Francuski pisac Daniel Penak objavio je roman „Iz magareće klupe“ o svojim školskim danima. U njemu se bavi problematikom lošeg pristupa učenicima slabijih sposobnosti u obrazovnom sistemu. U knjizi razmatra i pitanja da li je zaista toliko važan uspeh u školi kao i vredi li pravilo izjednačavanja lošeg učenika s budućim propalitetom. Piscu se škola smučila i bio je na ivici da je napusti. Svoje obrazovanje i kasniju karijeru predavača književnosti i značajnog francuskog pisca na izvestan način duguje trojici odličnih profesora koji su promenili njegovo poimanje znanja!




Nadam se da čete koliko sutra sesti na neku klupu i podeliti čašicu razgovora sa nekim neznancem.Razgovor može da leči,verujte mi na reč,probao sam...









Zahvaljujem Vam na vašem vremenu i trudu da pročitate moj članak...Hvala...


P.S."Bez Voska" AdmiralSkaMolohov