Join the new world

Poštovani čitaoci. Pošto sam protekla 2 meseca proveo u dalekim Andima, i pošto me je tamo zatekla najgora moguća novinarska sudba: da ne mogu da izdajem novine u svojoj rođenoj zemlji, rešio sam da uradim Srpsko reizdanje nekih od članaka objavljenih na Peruanskom papirusu. Čitaocima koji su pročitali članak i isti votovali, mnogo se izvinjavam.... mislim, nemo se ljutite !

SF PRIČA ZA LAKU NOĆ - KAKO SE EREPIKUS OSLOBODIO ZLOG BOGA ADMINTAURA

Svaka sličnost sa stvarnim licima iz nestvarnog eživota je NAMERNA !

U zabačenom kutku galaksije, u sazvežđu zvanom mlečni put, postoji mala neugledna plava planeta, čiji stanovnici i dalje veruju da je PC sa 3 Ghz procesorom, 4 GB RAM-a i brzom internet konekcijom baš zgodna sprava.

Na toj planeti, koju njeni stavnici zovu Zemlja, već nekoliko godina ne postoji pravi (RL) život. Ljudi koji su na njoj živeli su iskoristili sve njene resurse tako da je planeta jednog dana, naprasno, umrla. Pošto su morali da nađu novo utočište, njeni stanovnici su pribegli virtuelnoj stvarnosti. Napravili su novu, virtuelnu planetu, koju su nazvali Erepikus.
Erepikus je u početku bio baš zgodno mesto za život. Posao se lako nalazio, plate su bile sasvim dovoljne da bi se imala pristojna kuća. Zdrave hrane nije nedostajalo a školovanje je išlo lako. Međutim, na početku Erepikusove istorije ljudi su napravili kardinalnu grešku. Naime, Erepikuščani nisu mogli da se oslobode jedne navike iz nekadašnjeg RL života.... morali su da imaju neko božanstvo, neku silu za koju su verovali da utiče na sve događaje na Erepikusu. Iz te neograničene želje, rodilo se novo božanstvo Admintaur.

Admintaur nije imao bogomollje ili mesta na kome su Erepikuščani stupali u komunikaciju sa njim. Ne, on se s vremena na vreme obraćao svojim slugama Božijim putem insiderektisa, kojim je sprovodio svoje zapovesti. Drugi, niži nivo komunikacije sa svojim podanicima, bio je preko njegovih apostola, koje su Erepikuščani nazivali modorektumsi. Čak ni modorektumsi nisu stupali u diretan kontakt sa Erepikuščanima, već putem posebnih elektronskih pisama, koji su se nazivali trikec. Erepikuščani nisu videli neku posebnu vajdu od ovih trikeca, ali su iz neverovatne pobožnosti i ljubavi prema Admintauru, svakodnevno pisali hiljade i hiljade trikeca, u nadi da će jednog lepog dana dobiti smislen odgovor od Admintaura... smisleni odgovor nikada nije došao. Zanimljivo je i to, da su Erepikuščani verovali da Admintaur živi tu među njima, da je jedan od njih, ali da niko pouzdano nije znao ni ko je on, a ni gde boravi. Kružile su glasine da se on nalazi u jednom napuštenom zamku u nekadašnjoj Rumunciglani.

Sam admintaur nije bio prek Bog. Ali je kažnjavao. Najviše od svega je mrzeo vanbračnu decu, koje je zvao pogrdnim imenom "mutnići". To je zaista najviše mrzeo. Mutniće je mrzeo toliko, da je njihove roditelje kažnjavao trenutnom smrću.
Vremenom,na Erepikusu su se definisale dve najveće civilizacije: jEDENgoldi i siromaFENIXčani. jEDENgoldi vuku poreklo od nekadašnje naprednije zapadne civilizacije Zemlje, potpomognute čudnim kosookim bićima sa krajnjeg istoka nekadašnje planete. SiromaFENIXčani su, sa druge strane, vukli poreklo od siromašnijih delova bivše planete, odnosno nekadašnjeg sistoka i tužnoameričkog kontinenta.
Prve je odlikovalo veće bogatstvo i bolji obrazovni sistem, dok su drugi svoju snagu tražili u brojnosti. Zbog svih tih razlika, vremenom je počeo da se javlja antagonizam između ove dve civilizacije, koje su naposletku rezultovale velikim i neprestanim ratom.
Posebnu pažnju je privlačio obostrano gajeni antagonizam između dva naroda koji su pripadali različitim civilizacija, ali su im koreni iz RL-a bili bliski. Prvi narod se zvao šahmatikusi, a drugi gedžovanikusi.
Šahmatikusi su bili odani sledbenici jEDENgoldske filozofije življenja, dok su gedžovanikusi, zbog svoje brojnosti bili jedna od vodećih nacija siromaFENIXčanskog pokreta.

Večnim ratom su svi bili zadovoljni. Na kraju krajeva, u tim ratovima niko nije zaista ginuo, nije pretila opasnost od globalnog samouništenja. Sve što je moglo da se uništava u tim ratovima bio je nacionalni ponos trenutno poražene nacije. Siroti Erepikuščani nisu znali jednu golu činjenicu. Admintaur se hranio njihovim ratovima. Oni su se nesvesno igrali rata, dok su Admintaurovo samopouzdanje i glad neprestano rasli i rasli i rasli, sve do neslućenih granica. Problem je bio u tome, što je Admintaurova glad rasla sve više kako je i on rastao. Jednog dana (tačnije 4. jula 2010 godine), Admintaur je u napadu neverovatne gladi i usled želje da višestruko poveća broj ratova i samim tim priliv nove hrane, promenio klimu na Erepikusu. Erepikuščani su se našli zatačeni, i ako je Admintaur u nekoliko navrata putem insiderektisa obaveštavao svoje podanike o skorašnjim promenama klime. Jednostavno, Erepikuščani nisu razumeli nemušti jezik svog odrođenog Boga. Ratovi su bivali sve ređi i blaži, tako da se Admintaur našao u nevolji. Videvši da komunikacija putem insiderektisa ne funkcioniše, prestao je da ih piše, pa je svoju samovolju sprovodio bez ikakve najave.
Na kraju, u besu zbog svoje neverovatne gladi, sproveo je drugu promenu klime. Nastalo je neko nedefinisano doba za Erepikuščane. Ta klima je više odgovarala jEDENgoldima, koji su bili bogatiji i organizovaniji, pa su u nastupajućim ratovima krenuli da melju, jednu po jednu, članicu siromaFENIXčanskog saveza. Ta borba je bila toliko neravnopravna, da su se vremenom i članice jEDENgolda smorile do do krajnjih granica. Ratovi više nisu imali onu draž koju su imali u ranim danima nove planete. Zavladala je apatija....

Erepikuščani su uporno tražili rešenje svojim patnjama. Pokušavali su sve, ali nije vredelo, disbalans naprevljen između dve civilizacije je bivao sve veći i veći.... veseli ratovi su bivali sve dosadniji.
......
Sedeći u dokolici, gedžovanikus poznat pod imenom coolin_mnogokenjaš_bunikus se dosetio genijalne ideje. "Zašto ne bi smo ubili Admintaura" ? Kada mu je to pitanje odzvonilo u glavi, toliko se uplašio da ga je oblio hladan znoj. Naime, coolin_mnogokenjaš_bunikus je bio novinarčić koji je u svojim člancima iznosio svoje stavove koji su za većinu pripadanika njegove civilizacije zvučali kao bogohuljenje. Zbog toga je coolin_mnogokenjaš_bunikus dobio nekoliko kaznenih packi od strane Admintaura, pa je bio korak do kazne trenutnom smrću. Ipak, nakon što se nekoliko puta naježio od straha na samu pomisao o ubistvu Admintaura, skupio je hrabrost i napisao članak pod nazivom "Ubijmo Admintaura, prestanimo sa ratovima !". Duboko u sebi je verovao da je ovo njegov oproštajni članak, smatrajući da je njegova reč preslaba da bi doprla do vođa jEDENgolda i siromaFENIXčana. Verovao je da ga već sutradan čeka trenutna smrt.....

.......
Vođa gedžovanikusa, poznat pod ironičnim imenom Dezerter Hrčkanikus, je prelistavao dnevnu štampu. Naišao je na članak coolin_mnogokenjaš_bunikusa i tu zastao. Pomislio je, "šta ovaj opet mlati" ? Članak je imao jedva 30 votova, verovatno zbog straha Erepikuščani nisu smeli da stisnu vote dugme. Međutim, Dezert Hrčkanikus je u trenutku pijanstva nekada davno uplatio pretplatu na coolin_mnogokenjaš_bunikusove novine pa su se one nalazile u njegovom pretplatničkom sandučetu. Ovo će se pokazati kao presudno za dalju budućnost Erepikusa. Pažnju Dezerter Hrčkanikusa je tekst privukao svojim naslovom. "Hm, ubiti Admintaura, smelo, baš smelo". Ma ko ga ****e, probaćmo, pa šta bude. Dezerter Hrčkanikus je odmah sazvao sastanak glavonja gedžovanikusa. Istorija govori da su tom sastanku prisustvovali svi viđeniji članovi gedžovanikuske nacije, među kojima: Indicija_bez_likus, Troljijana, Dezerter Hrčkanikus, Straga_Banovanikus, Soonchanica_x, Zligor Željezo, Host_ilinijanikus, Homo_zajebanikus, vatreni_plamičak_večni, G1di_idi_vidi_kus, Fikus_kica_nije_buba i naravno lipe_cvatu_autonomašikus bez kojeg ni jedan sastanak vrha nije prolazio, ali zato svaki rat jeste.
Na tom istorijskom sastanku dogovoreno je da se prestane sa ratovanjem i da se sačeka kako će reagovati suprotni savez - jEDENgold. Na iznenađenje svih, jEDENgold se solidarisao sa ovom odlukom siromaFENIXčana, pa su najednom stali svi ratovi.

Admintaur se jako razljutio. Počeo je nasumično da ubija trenutnom smrću sve više Erepikuščana. Vremenom, njegova moć je opadala. Admintaur je gubio sve više i više snage dok na kraju nije izdao svoj poslednji insiderektis u kome je stajala samo jedna rečenica: "Do viđenja i hvala na svim ribama".
Saznavši da je Admintaur umro, ceo Erepikus je slavio danima. Toliko su uživali u svom slavlju da su propustili da primete da je sve nestalo i da se njihov stari svet vratio. Pravo sunce je izlazilo iza pravog horizonta. Prave reke su tekle, a pravo proleće se budilo stvarnim mirisima prirode. Sve je došlo na svoje mesto.
.....
Erepikus je ostao samo uspomena, uspomena koja će živeti u svima nama još dugo. Erepikus je nestao, ali prijateljstva stečena u tom virtualnom svetu će ostati da žive i dalje. Napraviće Erepikurščani svoj novi i lepši virtuleni svet.... ovaj im je izgleda dosadio.


Inspirisano najboljom knjigom na svetu "Vodič za autostopere kroz galaksiju" i eprijateljem, esaborcem i RL poznanikom LaVrDus-om.