Kako je sve počelo

Day 1,817, 15:28 • Published in Thailand Georgia • by MASSA.

Eto još 2 dana i napunih prvi erođendan. Nije mi ovo prvi put da igram. Igrao sam v1 oko 6 meseci pre nego što sam dobio ban. (Ne nisam dobio ban zbog multića, bilo je to zbog sistem exploita). Tada sam bio u jedinici Ajkule. Naravno, tada nije bilo Military Unit-a, nego smo svi nosili iste avatare, okupljali se na četu (čak sam i forum bio napravio gde je bilo nas 15tak aktivnih). Bilo je tada dosta dobrih ljudi. Neki su prestali da igraju, neki možda igraju i danas, ali pod drugim nickom, a nekih se nažalost ni ne sećam. Uglavnom, pozdrav za sve njih. Posle toga sam bio u VeS-u, u Orlićima. To je bilo tačno pred ban. Imao sam solidan str, general čin ukoliko se ne varam. Medjutim došao je taj trenutak i popih ban. Prijatelji iz Ajkula su mi nabavili drugi nalog, ali nije to to. Bio je on jači, stariji, ali jednostavno nisam imao osećaj da napredujem, nisam imao potrebu. Odlučih tada da prekinem.
Zašto sam pisao ovaj deo? Zato što sam zahvaljujući tadašnjem komandantu Ajkula počeo da igram v3.




Sedim ti ja tako 14-tog Novembra i razmišljam šta da radim. Da l' da radim nešto u Photoshopu, ne mogu ništa da igram, ne gleda mi se film i slično.. Setih se eRep-a. Razmišljam šta ću, da l' da se registrujem, da l' da opet krenem da gubim vreme na četu.. Pitam starog prijatelja na fejsbuku da li još igra ovo čudo i ako igra, da mi da ref link. Kaže naravno, prosledi mi link i kaže mi da mu se obratim za bilo kakvu pomoć. Tada je bila aktivna misija da pozovete prijatelja i da on dodje do ne znam više kog čina. Mislim da je Liutenant u pitanju. Registrujem se, gledam sve je poznato, ali opet, sa druge strane, dosta izmenjeno. Pitam ga da li igra neko iz stare ekipe, medjutim svi su napustili sem jednog, mog imenjaka. Počinjem polako da ulazim u šemu, razvijam se po malo, upoznajem neke nove ljude.



Prošlo je neko vreme, proveo sam ga uglavnom u civilnoj jedinici 'Kuka i Motika'. Nisam bio politički angažovan, politika me nikad nije ni zanimala. Pošto sam aktivan dosta, odlučujem da potražim neku jedinicu za sebe. Nigde nisam ispunjavao uslove, imao sam samo 1000str-a, i mali rank.. Iz ff-a sam udarao malo više od sadašnjeg q7 hit-a. Tačno u pravi čas mlada nada novinarstva eSrbije objavljuje članak o regrutaciji ORLOVA. Paravojne jedinice koja je na refundu. Uslov je 1500 str-a, međutim uspevamo mi nekako da se nagodimo, i ja ne odlazim na udare sve dok ne ispunim taj uslov, nego mi refund daje jedinica lično. U toj jedinici sam proveo dosta vremena, i upoznao dobre ljude. Neki od njih su Gorance007, CrankDJ, serbiankid, Dejan Ka, Bel1ve_aka_Zmajche, tmhwk, perta, Pocetnik Krivobarac, RikoSerbiaaa, i tako dalje, ako sam nekog zaboravio, izvinjavam se.



Zmaj mi jednog dana javlja da postoji mogućnost da nabavi par finskih državljanstava i da bismo mogli da pokušamo da odradimo PTO. Naravno prihvatam, jer je u Srbiji već tada postajalo dosadno, puno prepucavanja i slično. Dobijamo cs-ove od našeg finskog prijatelja Jorme i polako okupljamo ekipicu. Jorma prolazi na izboru za PP-a i uzimamo im stranku. Na kongresnim izborima kandidati smo bili Željko i ja. Preusmeravamo glasove na Željka kao kandidata br 1 i on osigurava prolaz u kongres. Problem sam sada samo još ja. Fale mi 2 glasa za WC, međutim 27lvl sam dok je suparnik 30 i neki. Pet minuta pre DC-a glasaju trojica naših i izvlače me. Kada su stigli rezultati nisam mogao da verujem. Imali smo 2 kongresmena, što znači još 12 dodatnih državljanstava i verovatno još bolji prolaz na sledećim izborima. Zmaj je tada imao problema sa netom, tačnije nije ga imao uopšte, Željko nije mogao sam da vodi celu operaciju, a da sve bude još gore, naš kandidat za CP-a Jorma zbog problema sa RL-om odustaje od eRepa. Odlučujemo da raspustimo ljude i da se vraćamo u Srbiju, ili gde god ko poželi.



Vratih se u Srbiju. Stanje sve gore i gore. Prepucavanja su stalna, prozivke, pljuvanja.. Uostalom, klasika. Odgovorivši na nečiji shout, 'srećem' jednu od legendi Thailanda Salojka. Rekavši mu da smo sugrađani, dobijam momentalni poziv na Tajland. Jer jelte, tamo je 60% stanovništva iz Pančeva. Usled tadašnjeg bana najjačih ljudi Tajlanda, potrebni su mu borci, što je značilo da ne mogu da ostanem u ORLOVIMA. Razmišljao sam šta da radim, i doneo sam odluku za koju nisam ni jednom zažalio. Rekao sam Gorancetu da odlazim na Thailand na neko vreme i da ću se vratiti kada se malo odmorim od eSrbije i kada se stvari malo smire.


Dolaskom na Thailand dobio sam mir. Nema stalnih ratova, nema stalnih naredjenja, udaraš kada hoćeš, gde hoćeš. Ali naravno, kada je rat, udaraš samo za Thai. Prvi mesec je protekao u 'neznanju'. Nisam nikoga poznavao, i kad god mi je nešto trebalo smarao bih Salojka. Prilikom prvih ratova upoznajem neke od najboljih ljudi u igrici. Ne bih da izdvajam, ali 'ajde da ne bude da baš nikog nisam spomenuo. Borislav Gojkovic, dete iz mesovitog braka, Mister Putin, Radovan Vujcin, DzonYx, Duud, Belfegor, Blagota.. To su bili ljudi sa kojima sam ostvario prve kontakte, i koji će uvek imati moje poštovanje i moju pomoć u bilo čemu. Naravno, tu su i dve pripadnice lepšeg pola Pancevka i Duska Arhitekta. Kako je vreme prolazilo, tako sam se ja navikavao na njih a verovatno i oni na mene. Dolazili su ljudi, a znate i sami da kako dodju, tako i odu. Bilo je par baš jakih ratova u kojima su ljudi davali 200%. Al' ono čega je uvek bilo je zezanje. Super komunikacija, pomaganje, pravi mali raj 🙂


Današnja ekipica Tajlanda je brojna. Od ljudi koji su se priključili izdvojio bih mrle1982, fuson100s, andrijast, TijanaR, Nebo Delija, Don Macak itd. Ne mogu sve da nabrojim, počinju oči da mi se same zatvaraju dok ovo pišem. Uglavnom, izvinjavam se ljudima koje sam zaboravio.


Eto, prošla godina kao treptaj oka. Zašto sam ovo pisao ni sam ne znam, al' potrebno mi je bilo da izložim negde sve događaje.


Pozdrav svima koji ovo čitaju i naravno za kraj..


THAI POWER!!! \o/


P.S. Mnoge detalje sam zaboravio, neke nisam hteo da pišem, a neke.. Pa recimo da ima vremena za još ovakvih tekstova.