Jaka Blažič u najavi

Day 2,623, 13:29 • Published in Serbia Serbia • by momars

Mene nema nema pa nestanem sa novinarskiog neba. Iskren da budem poprilično sam smanjio eRep. Šta da se radi, postoje i nmeke preče stvari od ove igre verovali ili ne. Dugo se kanim da napišem neki tekst kako bi konačno sklonio ovu ikonicu koja mi izbi oči kad god se ulogujem na nalog a označava neku misiju, kao napiši tekst i imaj 25 komentara. Pa hajde da i to ispunim, a kako sam imao pritisaka da objavim nove doživljaje jedinstvenog Pičonje to ću ovaj put i učiniti.



Pod uticajem ovih kretenskih crtanih filmova u kojima se pojavljuju razne karakondžule, propraćene nasiljem, tučama, borbama i raznim super moćima, Pičonja me već neko vreme smorio svojim zahtevima da se borimo. Ta borba bi izgledala otprilike ovako: izaberemo ko će koji super heroj da bude ( ja sam obavezno Čak Noris ), onda odredimo vreme borbe i na kraju malac odredi pravila. Meni je zabranjeno da ga udaram nogama, rukama, da ga šamaram, da ga držim duže od 3 sekunde, da mi odbrana ne sme biti agresivna i na kraju da moram da sedim. Naravno, ova ograničenja se na njega ne odnose. Poslednji put se desila nezgoda posle koje sam ozbiljno razmišljao da ovu praksu ukinem. U toj borbi sam povredio vrat. Ništa strašno, osim što mi je radijus pokretljivosti glave +/- 15 stepeni. To je samo ubrzalo moju odluku da dete pošaljem na neki sport, pošto je karate batalio. Odluka je pala da taj sport bude košarka, pa neka tamo istrese sav svoj višak energije.



Okrenem Branka Levaka, čoveka koji je sav svoj život posvetio treniranju dece. Svoje prve košarkaške korake su napravili kod njega od Vlade Đokića, sadašnjeg trenera Metalca i ex reprezentativca SRJ, pa do Tedosića. On me obavesti o terminima treninga , a Pičonja i ja odosmo pravo u prodavnicu da nabavimo adekvatnu opremu. Na prvom treningu je bio sjajan. Sjajan kada je bila u pitanju pažnja, ostalo je bilo, kako bih rekao, u najmanju ruku problematično. Slabije se snalazio sa levom rukom, ali hajde pa i Željko Obradović je celu svoju karijeru koristio samo desnicu ruku pa šta mu fali, ali zato je bio katastrofalan kada je bilo podtavljanje na terenu. Niti je znao da li je pošao ili došao, igrač za koga je bio zadužen se baš istakao i vrlo često je striktno pokrivao i čuvao - svog plejmejkera. Pa kad nose sve različite dresove, tešim se ja.



Tako mi već neko vreme idemo na treninge ali moj problem nije iščezao kada su borbe u pitanju. Ništa njega ova košarka nije smirila Jedino što sam uspeo je da vreme trajanja smanjim na pet minuta. Tih 5 minuta me očekuje odmah po objavljivanju ovog teksta. Ako se ne budem oglašavao neko vreme znajte da nosim kragnu.

Дружењем до победе