Goodbye Felipe

Day 4,844, 03:55 • Published in Serbia Serbia • by Felipe R.


Требало је да пишем о том Санџаку, шта се све издешавало, ко је био а ко није био код Хрвата, но у међувремену попадаше банане, настаде овај хаос а и ја промених шљаку, ође ћу највероватније бити угажен, тако да мислим да је најбоље да прескочим прдење о ерепу.


У петак сам се опростио са Фелипеом.



Био је мој једини пријатељ 11 месеци.
Предивно створење, неповерљиво према свакоме, очи увек пуне беса, такав је био у почетку.
Зато сам га и назвао Фелипе Ривера.


Још неки дан ће долазити тамо где сам радио и чекати да му дам грануле (док не смркне), виршлу, качкаваљ, саламу. Добро се угојио.



Паметан је, до сутра ће схватити да ме више нема.
Нисам могао да га доведем кући, у терању је, шиба се са мачорима, прца мачке, брани територију. Морао бих да га кастрирам да би могао да живи у кући, а немам срца за то.

Јако паметна мачка, знао је да броји, па кад изброји шести дан како сам ту, долази чешће да једе, зна да ме сутра неће бити.




Увек је гледао право у очи али није дозвољавао да га пипнем.
За 11 месеци моја рука је провела укупно 15ак секунди на његовим леђима.
А и поред свог тог беса и неповерења, био је ипак беба.
Умео је да направи тај поглед.




Стало ми је до два створења на овом свету.
На крају ћу остати без оба.

Није ово време, није ово место, није овај свет тако уређен.
Лети седнем испред, пијем кафу, пушим, гледам горе Орион, он стане поред мене и гледа ме право у очи.
И ћутимо тако 40 минута.
Увек долазио 2 сата касније кући због њега.
Зими увек извиривао на врата да видим да ли је дошао.
Имао је неку аристократску ароганцију, дође помирише храну, одмахне главом и оде.
Није био шлихтара, јајара.
Остављао је другим мачкама да једу.
На крају сам их четири хранио.
Никад се није гурао са њима, држао се по страни.





Душа ме боли због животиње.
Могу да се распаднем у секунди.
А да ми тако неко људско биће умре на очи, ни пулс ми се не би убрзао.
То је проклетство.
Баланс.

Сада је 3 и 46 изјутра.
Оставићу чланак у драфту, па сутра кад устанем.

Мир даје само велики губитак или само нешто велико док имаш.
Неки то прежвакано зову љубав. Језик је смишљало племе, ја другу реч немам.
И данас сам био миран. Кад сам се вратио на место где су ме сатрли.
Онај мртви мир, као кад те воде на клање.

А што се игрице тиче ...
Кажу да је админ покренуо истрагу због мојих чланака.
Да сам дигао прашину.
Чак и дугме укинуо.
Ови што напуштају тако кажу.
Мени, у нормалном тону, без свађе.
Сазнао сам да ми је налог био на располагању и неким странцима све време а да ја нисам знао ништа о томе.
Ружан осећај.
Много тога сам чуо.
2017-18е, кад сам оно баталио игрицу, није било овако, или ја нисам знао.
Није било толико тога ... апликације, скриптице, хитери, сервери, гробља напуштених налога које неко вештачки одржава у животу.
Сви су се прилагодили томе.

Није ми жао ни због чега што сам урадио.
Жао ми је због неких људи који очима не могу да ме гледају.
А били смо добри.
Мислим да сам објективно преситан да би неком админу упала у очи прашина коју дигнем.
Увек сам био ситан.
Мало се ту лове врти да би ико обратио пажњу.
Зна се где је лова.

За Санџак преузимам пуну одговорност.
Кад прође неко време, ако буду планирали да наставе са игром, доктор и мањина могу да ми се обрате да им се пребаци МУ.
Налог може да се врати одакле је и дошао или шта год.

Што се Србије тиче, волео бих да имам бар један месец слободно и да се кандидујем, да истерам то озбиљно. Нарочито сад кад иде гумица.
Волео бих баш у том тренутку да се обраћам људима са те позиције.
Мислим да би било забавно.
Волео бих да пробам да држим морал људима баш у таквом тренутку.
Нажалост, морам да радим. Посао је такав да у току радног времена нећу моћи ни поруку да пошаљем некоме да ми скочи на налог, камоли нешто да урадим.
На претходној шљаци није било тако, могао сам и да куцам и да испуцам бар једном.
Чак сам и епике ударао са телефона, и ону прву рунду у Рашкој рецимо, док ме није излоговало.
Нажалост, овде ми то изгледа неизводљиво.

Нисам скроловао, али чини ми се да је чланак предугачак.
Био је леп ватромет, и сутра, када ово више не будемо играли, можда се неко сети како смо некад правили хаос.
Сумњам да ће ико памтити окретање зидова у д1 тренинг рату и фармање голда.
Тако да нема разлога за горчину.

Ако вам сутра, кад будете батаљивали игрицу, буде стајало 20 хиљада голда, 800 компанија и 15 000 чокси на налогу, будите убеђени да је боље да нисте ни играли.


Толико.