Dimenzije

Day 1,299, 06:43 • Published in Serbia Serbia • by Lunatic2903


Problem sa ljudima je što generalno vole da porede stvari. Smem da se kladim da je daleko veći broj ljudi kojima je najjači utisak skorašnjeg finala LŠ Leo Messi nego broj onih koji će finale pamtiti po sjajnoj timskoj igri i fudbalskoj inteligenciji kojom je obilovalo.

Ljudi vole senzacije, a Messi je nesumnjivo jedna od njih. Momak ima tek 23 godine, a već slušamo priče kako je najveći igrač svih vremena, veći od Maradone etc. Smešno, ali iste priče su pre 2 godine kružile o C. Ronaldu. Jednostavno, ljudski mozak je takav - teži da između svake dve makar i nasumično izabrane stvari stavi znak '>', '
Tako nas programiraju tokom života. Kroz osnovnu i srednju školu prolazimo kroz takav sistem obrazovanja, pre toga kroz takvo vaspitanje. A i prirodno je, pošto je lakše stvari posmatrati u jednoj dimenziji nego u više njih. Jaka je ta barijera, odbojnost ka širem sagledavanju stvari. Odbojnost ka četvrtoj ili petoj dimenziji. Ko kaže da dimenzija mora biti prostorna? A onda, ko kaže da svaka prostorna dimenzija mora biti opažljiva okom?

Cela nauka nije ništa drugo do borba protiv takvih dogmi, ustaljenih shvatanja i šablona. Da ne gnjavim dalje, stvar je takva kakva jeste. Zajebali nas stari Grci, što bi rekao moj profa statistike.

Problem sa takvom ograničenošću ljudskog uma poprimi novu dimenziju (opet ja o dimenzijama) kada se prenese u socijalni aspekt. Messi je samo moj nevešti pokušaj da ilustrujem tu pojavu koja je svakodnevna i sveprisutna. Parodija, ali jedini primer kada zapravo stvari posmatramo u n dimenzija je kada nešto kupujemo - tada nas brinu cena, estetski momenat, kvalitet, jačina brenda... I tada bi sve moglo da se podvede pod jednu dimenziju, ali kako je novac uvek problem... Čini se da jedino on uspeva da natera ljude da stvari sagledaju iz šire perspektive. Makar na nivou prostog koordinatnog sistema. 🙂

Mnogima je čak i u okvirima jedne igre teško da se oslobode tih stega. I ovde postoje superstar pojave čija nadljudska snaga izaziva erupciju oduševljenja i prštanje hormona kod bar 95% igrača. Postoje oni koji se kite brojevima, i postoje oni koji ih porede, veličaju. Oni koji između svaka dva naloga uspostave prostu matematičku relaciju. Ne izdvajam sebe iz te grupe, i ja sam se tih stega oslobodio relativno skoro, pre nekih par meseci.

Ove promene me, upravo iz tog razloga, ne dotiču preterano. Koga je više briga za neke mehuriće od sapunice kakvi su snaga i medalje? Koga je briga sve dok u ovoj igri postoji tako jaka socijalna nit i takvo bogatstvo u vidu sjajnih ljudi koji joj posvećuju vreme? Koga briga za jednu dimenziju ako ih ima 10? Kontam da ima i onih koji su ovde zbog brojeva, i to poštujem - bez njih igra ne bi bila kompletna. Ovako neki jedu kupus, neki meso, a u proseku svi jedemo sarmu. I šta nam fali, nije li sarma sjajna?

Mala grupa nas jeretika, pisaca, čitalaca, onih koji ne galamimo već i slušamo druge, onih koji ljudske vrednosti stavljamo iznad binarnih drži se, sad kad je "teško", jače nego ikad. Meni takvo okruženje savršeno prija. Ne pamtim kada sam se poslednji put posvađao sa nekim oko ove igre, niti kada mi je poslednji put neko trolovao članak. Što bih iz bašte pune ruža brao koprive?

Razmišljao sam čak i da potpuno izmenim novine, da sklonim stari logo i naziv, da stavim nešto ljudskije. Ovako kad poželim da nešto škrabnem i kad otvorim novine imam osećaj kao da sam nekakav narodni tribun, kako to Meptab voli da nazove. Hteo sam nešto ličnije, ali neka ih, ipak je to nekakav brend koji ne bih da pokvarim. Ionako je suština bitna, a suština je tamo gde je oni kojima ne pripada nikada ne bi potražili - u slovima.

Sad da me neko pita šta sam hteo da kažem ovim člankom, ne bih znao da mu odgovorim. Došlo mi, onako, da nabacam slova na papir. Došlo mi da dodam malo boje. Uželeo sam se pisanja... i dopisivanja. 🙂

Ako bih morao da izvučem neko naravoučenije iz svega ovoga, tako nabacanog i nepovezanog, neka to bude sledeće:

Ljudi će zaboraviti šta si rekao, zaboraviće i šta si uradio, ali nikad neće zaboraviti kakva si osećanja u njima probudio.

I to je nepovezano, al od te ideje sam krenuo da razmišljam o članku. Bolje ne umem. 🙂 Odoh sad da čitam Loksilus, videh da je izdala nešto što je dobilo sjajne komentare.

Pozdrav,
Lunatic2903

P.S. Evo malo rokenrola, našeg i komšijskog.