Битка за Москву - + подела
Sasa Kostic
Драги читаоци,
Жеља нам је да и овим текстом подстакнемо наше храбре борце који се боре за слободу окупиране еСрбије. Ова битка, са највише страдалих у историји, је била једна од одлучујућих и убраја се у једну од најзначајнијих победа над силама Осовине. Тим више, јер су је извојевали Совјети сами док су против њих, поред Немаца, наступале трупе: Мађарска је Хитлеру уступила армију од 200.000 (три корпуса) и још једну тенковску дивизију. Румунија је уступила укупно 18 дивизија: десет пешадијских, четири гардијске, три брдске и једну тенковску дивизију. Италијанска осма армија ја бројала 227.000 војника. Из, Белгије 373. валонски пук, а из Шпаније 250-та добровољачка пешадијска дивизија. Чак до Кавказа је стигла моторизована дивизија “Викинг“, састављена од добровољаца из скандинавских земаља, затим финска армија, која је имала бојеву способност на највишем нивоу.
И ова битка као и потоње: битка за Стаљинград, Курска битка и битка за Берлин су доказ да је могуће супротставити се моћнијем непријатељу сјајном техником, упорношћу и храброшћу.
У складу са својим могућностима, Српска Саборна Странка, жели активно да учествује у ослобађању земље од окупатира. Сваком свом члану који се јави у коментару дајемо 2000 рсд као и придошлицама. Ово је само једна од бројних подела које организујемо. Ако желите да се учланите то можете урадити преко линка: https://www.erepublik.com/en/party/srpska-saborna-stranka-2313/1. Добродошли у Српску Саборну Странку!
Други светски рат је почео само 20-так година по окончању Великог рата Версајским мировним уговором (1919). У јеку Првог светског рата у Русији је 1917. Је избила и победоносно завршила октобарска социјалистичка револуција, чиме је створена прва социјалистичка држава. Већ 1918. Године империјалистичке земље су покушале да ликвидирају совјетску државу, отпочевши оружану интервенцију уз помоћ унутрашње реакције и остатака царистичке белогардејске армије. У току двогодишње интервенције 14 капиталистичких земаља, предвођених трупама Енглеске, Француске, САД и Јапана, млада Совјетска Република је претрпела огромне губитке, али је на крају изашла као победник.
Обнова немачке војне индустрије
Међународни монополи под руководством америчког банкара Давеса израдили су програм за финансирање обнове немачке индустрије, посебно војне. Та помоћ је била огромна и врло ефикасна – од 1924. до 1929. године па је Немачка добила из иностранства 15 милијарди марака дугорочних и 6 милијарди краткорочних кредита. У раздобљу од 1933. године, када је Хитлер дошао на власт, до 1939. године само амерички монополи су уложили у немачку индустрику, углавном војну, 90 милијарди марака. Само за последњих четири предратних година у Немачкој је изграђено преко 300 војних фабрика.
На Нирнбершком суђењу главним нацистичким ратним злочинцима Шахт, гувернер Државне банке Немачке и крупни капиталиста, овако је одговорио на једно питање америчком војном тужиоцу: „Ако желита да судите индустријалцима који су помогли у наоружавању Немачке, онда ћете морати да судите својим властитим идустријалцима“.
Долазак фашиста на власт
Пакт о ненападању СССР-Немачка
У Европи су владе Енглеске и Француске, делујући уз подршку вкладајућих кругова САД, онемогучиле су разговоре са СССР-ом о пружању колективног отпора хитлеровској агресији. Тајним нагодбама са Немцима оне су настојале да усмере њену агресију против СССР-а стављајући недвосмислено Немачкој да ће таква агресија добити активну подршку са њихове стране.
Совјетски Савез се налазио пред избором: или да прихвати немачке предлоге и избори мир за извесно време, ради боље припреме за отпор агресору, или одбити немачки предлог и упустити се у рат са Немачком и другим њој прикљученим империјалистичким државама. По доласку у Москву Рибентропа потписан је уговор о ненападању, 23. августа 1939. године. Тако је совјетска влада разбила антисовјетски империјалистички фронт и добила миран предах од годину и по дана, време које је искористила за јачање своје одбрамбене моћи.
Други светски рат у Европи је почео
Рат у Европи почиње 1. септембра 1939. године као узрок инсенираном нападу Пољака на Немачку када је групица есесоваца предвођена искусним Наујоксом преобучених у пољске унигорме напала радиостаницу у грду Глејвицу у Немачкој. Покушавајући да заустави напад на Пољску Енглеска влада је објавила рат Немачкој 3. Септембра у 11 часова а шест сати касније то је учинила и Француска. Затим су у рат ступили енглески доминиони – Аустралија, Нови Зеланд, Јужноафрички савез и Канада. Пољска је поражена после двонедељних борби. Трупе Вермахта су се тако приближавале западним границама Совјетског Савеза. Совјетска Црвена армија је ушла у Западну Украјину и Западну Белорусију које је Пољска окупирала за време грађанског рата у Русији. Почетком августа 1940. Године се Совјетском Савезу доброваљно прикључују Литванија, Летонија и Естонија у којим су готово половину становника чинили Руси, Белоруси и Украјинци.
На ред је дошла Данска па Норвешка које су Немци лако савладали, затим Холандија, Белгија и Луксембург. Трупе Вермахта су 14. Јуна заузеле Париз, а 22. Јуна генерал Петен је потписао капитулацију Француске.
По наговору споља финске трупе су перманентно и систематски вршиле оружане провокације на граници које су 30. Новембра 1940. Године ескалирале у рат широких размера. Сукоб се завршио поразом Финске.
После уласка Немаца у Аустрију Немци су своје активности окренули према Балкану. Мађарска је била проосовински оријентисана а Румунија дозвољава да немачке трупе уђу на њену територију са обећанјем да ће учествовати у рату против Совјетског Савеза. Бугарска је 1. марта 1941. Година потписала у Бечу протокол о приступању „Тројном пакту“. Ујутро 6. априла 1941. Немачки авиони су извршили страховит, варварски напад на Београд. Југославија је капитулирала 17. априла. Вермахт је у блиц кригу за практично 24 дана освојио Балкан.
Балкански мостобран, који су запосели Немци, имао је огроман стратегијски значај за напад на Совјетски Савез.
„Барбароса“ – немачки план за агресивни рат проти СССР-а
Коначну варијанту овог плана је израдила Врховна команда оружаних снага Немачке (ОКВ) на основу кога је требало да почне напад на СССР 15. маја 1941. Године, али је због рата против Југославије и Грчке па је напад одложен за 22. јуни.
План је предвиђао „блиц криг“ да се пробије фронт главних снага Совјетске армије, које су биле концентрисане у западном делу Русије, брзим и дубоким ударима моћних механизованих групација северно и јужно од Припјатских мочвара и да се, коришћењем тог пробоја, униште раздробљене групације противникових трупа.
На једном саветовању војне врхушке Хитлер је изјавио: „За нас је недовољно да само разбијемо руску армију и да освојимо Лењинград, Москву и Кавказ. Ми треба да збришемо са лица земље ту државу и да уништимо њен народ“.
У складу са овим пре напада на СССР припремљене су многобројне наредбе и инструкције о уништењу совјетског становништва. Поред разних упутстава сваки војник и официр Вермахта је добијао подсетник у коме је писало: „Убијај сваког Руса, сваког совјетског грађанина, не оклевај ако су пред тобом старац или жена, девојчица или дечак – убијај, тиме ћеш спасити себе, осигурати будућност својој породици и прославити се за вечита времена“.
Када је почело остваривање плана „Барбароса“ Немачка је већ окупирала 12 европских држава. На челу војне команде која је припремила агресију на СССР били су фелдмаршал Вилхелм Кајтел и генерал Алфред Јодл.
На западним границама Совјетског Савеза Вермахт је концетрисао око 5,5 милиона људи сврстаних у 153 дивизије и 37 дивизија сателита (румунских, мађарских, финских, хрватских, а касније италијанских и словачких). Уочи напада на СССР Немачка команда је концетрисала дуж совјетске границе 4300 тенкова, 4980 борбених авиона, 47.200 топова и минобацача и 193 ратна брода, претежно подморница.
Према плану „Барбароса“ офанзива немачких снага требало је да се развија у три главна правца: први – из Источне Пруске преко Прибалтика ка Псовку и Лењинграду; други – са подручја Варшаве, линијом Минск – Смоленск и даље према Москви, и трећи – из рејона Лублина према Житомиру и Кијеву. Помоћни удари би били из Финске – на Лењинград и Мурманск, и из Румуније – на Кишињев.
Све своје снаге Немци су распоредили у три групе армија „Север“, „Центар“ и „Југ“.
Ратне операције на Совјетско-Немачком фронту од 22. јуна до последње декаде јула 1941. године
Због јачања ратне опасности бројно стање Црвене армије повећано је од 1. јануара 1939. до 1. јуна 1841. године 2,8 пута и достигао је преко 5 милиона људи. Добар део тих снага био је распоређен на ДСалеком истоку, према Јапану, као и на јужним границама према Турској. Међутим, у то време је Црвена армија заостајала за Вермахтом у низу важних видова наоружања и борбене технике. Совјетска војна индустрија је радила пуним темпом па је поред застарелих модела тенкова повећала производњу тенкова Т-34 тада најбољих у свету као и тенка КВ. Почела је и серијска производња нових борбених авиона „јакова“, „мигова“, „лавочкина“ и „иљушина“. Испоручени су и први реактивни бацачи – „каћуше“, које ће постати најубојитије оружје у II светском рату.
Поред овога СССР је располагао са снажном морнарицом у којој су доминирале подморнице. Непосредно пре напада, тачније 22. Јуна 1941. Године, на западним границама Совјетског Савеза и у њиховој близини налазико се 170 совјетских дивизија са 2 милиона и 680 хиљада људи, 37,5 хиљада топова и минобацача, 1475 тенкова КВ и Т-34 и 1540 авиона новијих типова, као и већа количина лаких тенкова и авиона застарелих конструкција.
СССР је нападнут без објаве рата
22. јуна 1941. године, око 4 сата ујутро трупе фашистичке Немачке су без објаве рата напале Совјетски Савез. То је био почетак краја Хитлера и његовог нацистичког Трећег Рајха.
Иако су совјетски обавештајци Зорге и Бранко Вукелић из Јапана послали када ће тачно да започне напад на СССР ипак је немачки напад био изненађење и нанети су велики губици совјетским трупама, нарочито у пограничним окрузима. Ипак на многим секторима је пружен изузетно јак отпор немачким трупама а Црноморска флота је потпуно организовано дочекала непријатељски напад.
До средине јула трупе Вермахта су освојиле Летонију, Литванију, Белорусију, Молдавију и део Украјине. Али отпор совјетских трупа постајао је све жешћи. Њима су даноноћно пристизала појачања и резерве.
Четири дана пре завршетка смоленске битке и на 13 дана пре пада Кијева, 6. септембра, Хитлер је потписао директиву број 35 у којој се говори да су наступили услови за предузимање одлучујућих операција на Источном фронту и даље напредовање на московском правцу. Операцију освајања Москве Хитлер је назвао шифрованим именом „Тајфун“.
Напад на Москву – операција „Тајфун“
Стратегија Ставке је била у стварању дубоке одбране са мноштвом утрђених линија, али је у почетку било тешко одгонетнути противникове планове и намере и на главним правцима удара концетрисати одговарајуће снаге.
Намера Вермахта је била да Москву претвори у један џиновски концетрациони логор. Деца, жене и старци би се потом протеривали на исток у турама по 3 хиљаде дневно, док би се способни за рад мушки становници третирали као ратни заробљеници. Међутим, највећи део житеља би био пребачен у велике логоре и уништен у гасним коморама.
Одбрана Москве од 30. септембра до 5. децембра 1941. године
Московска битка је трајала од 30. септембра 1941. до 20. априла 1942. године. Историчари је деле на две фазе: одбрамбену (30. септембар – 4. децембар 1941.) и офанзивну, кој се такође састоји из две етапе: контраофанзивна (5. децембар 1941. – 7. јануар 1942.) и генералне офанзиве совјетских трупа (7. јануар 1942. – 20. април 1942.).
У Москви је 19. Октобра проглашено опсадно стање. Сама Москва је била ковачница одбране. Цела њена индустрија радила је за фронт. Око 450 хиљада људи, углавном жена, учествовало је у изградњи одбрамбених објеката на прилазима Москви и у самом граду. У свим својим предграђима Москва се опасивала противтенковским преградним стубовима и „јежевима“, из пушкарница и отвора су извиривали митраљези и ждрела противтенковских топова. Тих дана су свака улица, сваки сокак, свака кућа и сваки стан у Москви били учесници борбеног фронта. Као и обично радиле су трговинске радње, били су отворени ресторани, мензе и кафане. Увече су концертне сале и позоришта били пуни гледалаца.
Донета је одлука да се Москва ноћу не осветљава. Формирани су специјални самозаштитни ловачки батаљони за борбу са диверзантима и евентуалним противниковим падобранцима. Дворишта, булевари и паркови, улице и тргови су били испресецани рововима, чија је дужина била 360 километара. Од прворазредног значаја је била изградња противасвионских склоништа. Формирају се и добровољне ватрогасне екипе у стамбеним насељима. На ваздушним прилазима Москви лебдели су џиновски ваздушни аеростати који су онемогућавали непријатељске авионе да лете ниско. Прављени су лажни објекти који су из ваздуха личили на фабрике, аеродроме и сл. Како би се дезоријентисали фашистички пилоти.
Само 15 дана по избијању рата, Немци су први пут насели и били обманути вештом камуфлажом када су сатима распомамљено уништавали макете индустријских постројења, мостова и складишта. Ни ваздушни напади Луфтвафеа није имао нарочити учинак. Пресретали су их совјетски ловци а део оних авиона који је успео да се пробије до Москве је дочекивала жестока противавионска одбрана. Разорене су зграде позоришта „Вахтангов“ и Академије наука СССР, као и неки други објекти, али веће материјалне штете није било. Од јула до децембра 1941. Одбијена су 122 немачка ваздушна напада на Москву. Од 7146 авиона Луфтвафе, до циља се пробило само 229 авиона, око 3%.
Од 13. Октобра распламсале су се жестоке битке на свим важним правцима ка Москви. У Москви се формирају три дивизије од добровољаца, али стиже и појачање са Далеког истока са 100 хиљада свежих бораца, 300 тенкова и 2.000 топова који су одмах ступили у борбу. Државни комитет одбране Москве је чак предузео мере за случај заузимања Москве. Формирано је 100-нак група које би деловале илегално и организовале партизански покрет.
Црвена армија је од 13. октобра доживела неколико пораза а најважнија и најжешћа битка је вођена на Бородинском пољу слично као и давне 1812. године и судара са Наполеоном. На фронту дугом 45 километара дивизије немачке 4. тенковске групе су наишле на снажан отпор совјетске 32. дивизије. Немци су просто били запањени жилавом одбраном, прецизном ватром и муњевитим противнападима бранилаца.
Крајем октобра су трупе Вермахта биле заустављене на московском правцу. Гебелсова пропаганда је била да су неповољне временске прилике допринеле заустављању немачке офанзиве. То је имало за циљ да умањи значај херојског отпора који су тих дана пружиле трупе Црвене армије.
Велика совјетска противофанзива
Почетком децембра 1941. године битно је промењен однос снага на Источном фронту. У саставу Црвене армије непосредно је било ангажовано у борби око 4,2 милиона људи, 22 хиљаде топова и минобацача, 583 „каћуше“, 1730 тенкова и 2.495 авиона. Додуше, око две трећине совјетских тенкова и око 50% авиона били су старијих модела. Немци и њихови савезници су имали око 4,5 милиона људи, 26,9 хиљада топова и минобацача, око 1,5 хиљада тенкова и 2,5 хиљада авиона.
Пораз немачких трупа код Москве, децембар 1941. - април 1942. године
Победа Црвене армије код Москве означила је не само преокрет у рату у коме је стратегија Вермахтовог „блиц-крига“ доживела коначни крах, већ је и наговестила почетак потпуног уништења фашизма у свету.
Битка за Москву, која је званично трајала од 30. септембра 1941. до 20. априла 1942. године, супротставила је две огромне армије у највећи оружани сукоб у историји човечанства. Седам милиона људи било је на овај или онај начин укључено у битку - двоструко више у односу на стаљинградску за коју многи погрешно верују да је била најкрвавија битка ИИ светског рата. Било је и двоструко више губитака: 2,5 милиона људи је погинуло, тешко рањено или заробљено - од тога 1,9 милиона на совјетској страни мада се о овим бројкама и данас споре поједини историчари.
Comments
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Битка за Москву - +подела
https://www.erepublik.com/en/article/-1344-2701694
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Жао ми је што због недостатака простора нисам могао да докуметујем текст многобројним доступним фотографијама. Због значаја ове битке нисам умео да сажмем текст.
[removed]
Sve pohvale.
o7
o7
Lepo prepricano. Slava herojima!
o7
o7
o7
o>
Има и онај податак, да су јединице које су учествовале на паради поводм прославе Октобарске револуције, одамах отишле на фронт.
У јеку војних операција око Москве, 6. новембра 1941. у подземној хали станице метроа "Мајаковски" одржана је седница Московског совјета посвећена октобарском јубилеју. Одлучено је да се и те године војна парада одржи.на Црвеним тргом. Сутрадан, 7. новебра, тачно у 8 сати, јашући на коњу, кроз Спаску капију је изашао Маршал Буђони, комадант параде и извршио смотру постројених јединица. Сурова и храбра лица и громогласно руско "ура"!.
Парада у Москви је имала велики одјек не само у Совјетском Савезу него и у свету. Истог дана су одржана војне параде у Кујбишеву, Вороњежу и у неким другим местима.
Јединице које су учествовале на овим парадама су практично представљале смотру борбених резерви Црвене армије.
o7
o7
v10 o7
o7
Lep tekst, vidi se da si puno truda ulozio.
Imam par zamerki na tumacenje nekih dogadjaja, verujem da nije do tebe nego je literatura verovatno proSovjetska:
"Тако је совјетска влада разбила антисовјетски империјалистички фронт и добила миран предах од годину и по дана, време које је искористила за јачање своје одбрамбене моћи."
Vreme je iskorisceno za dovrsavanje cistki gde je narocito stradala avijacija. Fabrike aviona su bile na takvom udaru da su svesno proizvodile starije modele kako bi ispunili proizvodne kvote, umesto novijih koji su iziskivali vise vremena.
Rusija se, po dogovoru sa Nemackom, ukljucila u napad na Poljsku gde je 14 dana nakon Nemacke ofanzive poslala svoje trupe u osvajanje. Rusi su mahom nailazili na Poljske rezerve u povlacenju (slate na nemacki front) ili na manje ispostave. Cak i u toj situaciji i uz veliku nadmoc u ljudstvu i tehnici bilo je ogromnih operativnih poteskoca. Tu su se tacno videli nedostaci u skolovanom oficirskom kadru koji je stradao u poslednjih nekoliko godina u cistkama.
Naravno u Estoniji, Letoniji, Litvaniji su postavljene marionetske vlade koje su ubrzo potpisale pridruzivanje Sovjetskom savezu.
Koliko daleko je sve to islo govori i cinjenica da su Engleska i Francuska cak planirale vazdusne udare bombarderima protiv Sovjetskih nafnih polja na Kavkazu jer je Staljin sve vreme (do par sati pre napada Nemacke na SSSR) slao naftu (uz zito) Hitleru i tako omogucavao njegove ratne uspehe.
Francuska je osvojena sa ruskom naftom u nemackim pancerima i ceskim Skodama..
Staljin je nakon nemackog napada bio u neverici, pre je mogao da poveruje da je njegova "nesposobna" vojska isprovocirala napad ili da su to lazne informacije.. Kad je shvatio da je to pravi napad, pao je u depresiju i izgubio se..jedan oficir je morao da mu prislanja pistolj uz glavu kako bi se trgao..
Staljin je ignorisao sva upozorenja.. i od spijuna i od saradnika. Cak je ignorisao i cinjenicu da je na godisnjem skupu Vermahta 1940te vise istaknutih govornika jasno pricalo da je istok sledeci cilj i da komunisti moraju biti unisteni..
Ima toga puno jos.. predugo za komentar.
Imas vote od mene svakako. Pisi cesce i trazi razlicite izvore, istina je obicno negde na sredini.
o7
Sta to pokusavas reci?
SSSR i Poljska nisu bili prijatelji i ratovali su od 1919 do 1921.
Staljin je nudio da se zajedno sa Englezima, Francuzima i Poljacima suprotstavi Hitleru u Ceskoj, pa su ga odjebali.
Mozemo sad da drvimo kako je neocekivani pad Francuske znajacno ojacao nemacke oklopno mehanizovane jedinice itd, ali cemu.
On je trazio priliku, kao svaki oportunista, za ekspanzijom.
A s kim i protiv koga..nije mu bilo primarno.
On i svi drugi...... Secas se kako je Poljska uzela komad Cehoslovacke?
Mozda su u toj situaciji jedini principijelni bili englezi.. Nwmci zaista nisu hteli rat sa njima, Hitler je imao veliko postovanje prema njihovoj kulturi i slicno..neki od njegovih najboljih ljudi su skolovani u engleskoj.. Ipak englezi su ostali dosledni i objavili rat.. Ako su francuzi znali da im sleduje napad englezi su isto mogli da se prave blesavi poput rusa i da recimo zauzmu pola Danske i Norveske a siguran sam da bi im nemci rado dali i nesto poseda u Francuskoj ili Holandiji/Belgiji..
Ne kazem da su englezi cvecke, ipak su oni kroz istoriju uglavnom bili teska djubrad ali su za razliku od svih ostalih imali makar malo mozga pa da vide da ce i oni doci na red, poput poljaka ili rusa itd.. samo je pitanje vremena..
Englezi nikad nisu mogli da dopuste jednoj sili primat u Evropi.
Zbog toga su se klali sa Francuzima, pa su se pobili sa Rusima u Krimskom Ratu, pa su onda bili protiv Nemaca.
To nije nista novo, niti nesto iznenadjujuce.
Sta mislis da bi im se desilo da su dopustili Nemackoj da kontrolise citavu evropsku industriju?
Тачно је да је Стаљин вршио чистке и побио многе револуционаре, генерале а и Југословене који су били у СССР-у, скоро све, осим Тита. Овим текстом и јесам хтео да глорификујем Црвену армију и невероватну храброст, упорност али и вештину обичног војника. Стаљина само помињем у вези са неким војним наређењима које је издао. Лако је било поставити марионетску владу.
Тачно је и код норми у фабрикама да би се остварио план петољетки.Податак о заједничком нападу Немаца и Руса на Пољску није ми познат.
Што се тиче састава становништва у Естонији, Летонији и Литванији у то време је било 50% Руса а и данас их је у значајном проценту.
Чињеница је да су Немци захваљујући америчком капиталу као и капиталу земаља западне Европе. после Великог рата, развили војну индустрију, захваљујући којој су изашли из рецесије. За време трајања пакта Совјети су трговали са Немцима, а могли су са оним што су поседовали, нафтом и рудним богатствима (сировине). Ако се узме у обзир да Американци, Енглези и Французи нису хтели пре ратних звбивања да склопе пакт са СССР-ом, чак су и уочи рата активно подржавали и учествовали у борбама белогардејаца против Црвене армије, идеја ми је била да се повуче груба паралела са данашњом констелацијом снага у свету.
Стаљин је од совјетских обавештајаца Зоргеа и Бранка Вукелића добио тачне обавештајне податке о немачком нападу али је то игнорисао јер је сматрао да је то само провокација и намерно протурена вест. И био је изненађен нападом. Првог дана су Совјети претрпели страшне губитке скоро на свим фронтовима а једино је Црноморска флота спремно дочекала непријатеље.
"Лако је било поставити марионетску владу." - погрешно написано а односи се на Балтичке земље.
*консталација
Mozda nije u redu tumaciti istoriju subjektivno i prilagodjavati dnevno-politickim temama i nekoj trenutnoj situaciji, koliko god to nama odgovaralo.
Svakako da je to puno puta radjeno kroz istoriju i od razlicitih strana i za razlicite potrebe.. pocevsi od holivudske kinematografije pa sve do recimo erepublika.
Autor tj autori svakako imaju prava na to, to se ne moze osporiti, a na nama (citaocima) je da to uvidimo i izvucemo zakljucke.
Nisam ljubitelj idealizacije situacija i dogadjaja i uopste monohromatskog prikazivanja stvari iako sam silom prilika, kako bih ostavario bolji efekat i/ili lakse dopreo do ljudi, vise puta to cinio.
Postoji fina linija u makijavelizmu koju mislim da ne treba preci, sa stanovista modernog coveka 21.veka.
Ovde ta linija realno nije predjena i onda je sve sasvim u redu.. svakako imas prava na to, bilo bi licemerno da ti na tome zamerim.
Sve pohvale.
o7
Свака част.
Оскудица... xD
Нико не купује пакове ових дана...
Имаш глас за текст... о7
Све похвале за труд...
о7
Одлично.
о7
slava herojima
*
https://i.postimg.cc/nVSzYTVx/Na-zapad.jpg
Тај плакат је чувен-
о7
o7
Odličan tekst. Samo tako nastavi
Добро је ово знати, јер се не учи у школи
Super je tekst.
V + S
o7