Како грејање клупе погодује нашем благостању

Day 4,202, 03:58 • Published in Serbia Serbia • by BastovanSurcinski
Поштовани. А и остали.

И Саша = )

Прво сам мислио да се правим паметан по групи на Телеграму (Дођи на Телеграм, као што би дебели дошао у Грчку!), али сам онда одлучио да, ако је већ Баћко могао да превазиђе разлике са диктаторима, могу ваљда и ја да их превазиђем са собом.

У то се име подсетимо почетака превазилажења разлика, јер историја се понавља:





Ех, а када РС вам рекао да је ово све започето свађом око орга...

Елем. На каналу се Телеграма, између осталог, позивају људи да подрже устанке како би битке почеле када нам то треба да се догоди, а и да би сиротиља убрала покоји дукат за себе. Не и Варварин, додуше, ем га је бановало са канала, ем је вазда волео испред драгстора да седи са екипом и испија пиво. Мој човек, поздрав из дубине јетре!



Тако је се и мене позвало неки дан да подржим устанак у Јужној Србији. Рекоше да можда неће проћи, па ја потрчах у сусрет Варварину.



Зашто?

Е. То је сада оно због чега пишем чланак.



Захваљујући тој групи на Телеграму и људима који објављују устанке сиротиљи, а не одабраним појединцима, ја сам успео да подржим одређен број устанака. Не бих могао да избројим колико, стварно, није ни битно. Одређену сам своту дуката, дакле, "зарадио" у овој игрици захваљујући тој групи и тим људима, еСрбији, да тако кажем. Сваки бих се пут захвалио када би се објавио устанак, а ја упао у одабраних десет. Или ограничених десет, можда би прикладније било... = )

Има нас оваквих и онаквих, слажем се. Раније би се најављивали устанци који неће проћи, па би се плаћала сума која покрива трошкове подизања, селидбе, и још нека накнада би била у то укључена. Сматрам, свакако, да је појединац у моралној обавези да допринесе друштву колико може, и у реду је да подржи, поздрави бркату Мицу, наручи гајбу пива за те новце који претекну од селидбе и подржавања, па се лепо исприча са народом у наредних седам дана. Помогао је заједници, еСрбијица нам ратује како треба, налози који треба се лепо опскрбљују (јбт, ала је ово тешко искуцати...) златницима и динарима како би касније сваљивали огромне количине штете противницима. Све иде како треба, је л', тече, иде као по лоју.


Слика реке како тече, моје село у околини Књажевца.

Да не буде да се буним против свега тога, не, напротив. Подржавам све што сам горе написао. Ствар због које пишем (сада стварно) (напокон, знам) је пракса да се пропали устанак надокнађује са 10.000 динара. Јесте, 10к сс, локалним језиком говорећи.

Ем сматрам да је то много, ем сматрам да је уопште сувишно. Забога, толике сам паре (сад испадох богатун...) присвојио захваљујући свим тим устанцима, а сада треба да кмечим за поврат новца и још да се жалим како ми је мало пара. Па чекај. Осим себе и још можда два човека ја нисам видео никога да се захваљује икоме за те устанке и добит коју имамо од њих. Догађало се да кукају људи како су пропустили за пар секунди, зезнула их капча (шта да се ради, нико од нас није научио још како изгледа камион, семафор или пешачки прелаз како треба...), спор им интернет, преко телефона су... Добро, кукамо, људи смо. И то је у реду. Само схватите да нисте нигде закаснили, него да је неко други улетео пре вас. Неко други, ко се једнако као и ви шлепа уз устанке да би нешто зарадио. Неко, ко би извисио да сте ви упали први. Сви смо ту једнаки. Појавили би се и људи који би тражили да их неко исцима на директну поруку да се организује устанак. На приватну, је л', зато што је група угушена. И нормално, нико здрав не жели да прима 1.000 обавештења дневно, од којих му можда нити једно није битно. Али је сад тај појединац битнији од других појединаца, па њему треба јављати у приватну.

Много сам се расписао, опростите ми. Седим код куће две недеље на боловању, не смем никуда да мрдам, сморио сам се жив.

Враћам се на почетак и завршавам: пријавио сам се за устанак у Јужној Србији јер је требало да падне. И пао је. Плаћам, ево, пиво осталим пијанцима са клупице испред драгстора.



Речено нам је да се јавимо са овом сличицом Зентриксу и да ће нам послати паре назад. Тако сам и урадио. А он ми је, заузврат, послао 10к сс.



Уместо, дакле, да уњамзакење како је ова пракса лоша, решио сам да направим нешто паметније.

10.000 динара је негде око 60.000 јединица здравља по тренутним ценама.

Делим овом приликом оним најхрабријима, који су до овде доспели читањем, по 6.000 јединица енергије по најјефтинијој понуди коју нађем за десетак душа, па колико испадне пара. Једини је услов да сте некаква убога нејач којој ће ово стварно значити, а не да ћете само надодати и ову количину хране у своје складиште од песто мелеона јединица простора. И даље имамо нових играча (знам, сами су криви, нико их није тукао по ушима да нам се прикључе) и сада, када су већ ту, да им помогнем колико могу. Срамота ме је да погледам када сам се поново регистровао, плашим се који ћу број тамо затећи, али памтим колико је било мучно сакупити неки почетни капитал. Јапанци, хвала вам још једном на свој помоћи и што ме трпите по групи!



Хвала вам свима на пажњи, искрено!

Живели!