Пахомије Логофет
Day 2,956, 14:19
•
Published in Serbia 
•
by
•
by Libertas111
УВОД
Овде ћемо се укратко позабавити још једним човеком који је због претерано добрих услова које нам је Османско царство донело, и културног напретка (иронија за неупућене), био приморан да напусти ове просторе (тачније Свету Гору) и да оде у тадашњу Русију. Укратко - па зато што нема довољно података.
(Света Гора, манастир Хиландар)
Биографија
Пахомије Логофет, рођен негде у 15. веку у Србији, био је православни теолог и то проповедник, јеромонах и хагиограф (значи писац живота светаца хришћанских). О његовом раном животу се не зна превише, али зна се да је отишао на Свету Гору као монах и тамо се школовао и постао мајстор за орнаменте и такав стил рада. Касније, одлази у Велики Новгород у Русији, претпоставља се 1438. године. Тада је архиепископ био Јефимије Други Новгородски. Тада завршава дело о животу Никона, ученика Сергија Родонешког, и па чуда Варлама Хутинског (Varlaam of Khutyn јер нисам сигуран како се изговара, па да не буде да дезинформишем) и под окриљем великог кнеза Русије Василија Васиљевича завршава многе биографије и описе живота других светаца и теолога. 1443. године и 1445. је радио у Св. Троицкој Лаври, северно од Москве. Ту је углавном преписивао књиге. Затим се вратио у Новгород када је архиепископ био Јона (1458-1470) и убрзо после 1484. године умро.
(Св. Тројице-Сергијева ларва)
Дела и рад
Дакле, као што видите, бавио се углавном црквеним пословима. Па шта очекивати од црквењака (тако се вероватно запитају многи иако нису свесни да су се многи црквењаци у средњем веку, а поготову у ренесанси и бароку бавили филозофијом и науком). Ипак, његов опус и није баш мали - написао је око 35 списа, 3 приче о светитељима, 4 похвална слова и 18 канона и служби светитељима - претпоставља се око 11 житија. Он је грађу за Житије Кирила Белозерског сакупљао, а написао је и житија за Мојсија Новгородског, Сергеја Радоњежа, канон Св. Јони митрополиту и друго. Из његових дела се закључује да је, као што се то очекује од сваког ученог монаха, добро познавао Библију и религијске списе, као и да је био доста образован, познавао нашу историју и историју Хришћанства. Имао је изузетно леп и богат речник са доста израза.
За науку, треба навести да се сматра, да је он изумео први хронограф (ово узети са резервом).
(Потпис Пахомија Србина)
КРАЈ
Надам се да је био интересантан чланак. У следећем ћемо мало прећи из области Православља и монаха на друге.
Овде ћемо се укратко позабавити још једним човеком који је због претерано добрих услова које нам је Османско царство донело, и културног напретка (иронија за неупућене), био приморан да напусти ове просторе (тачније Свету Гору) и да оде у тадашњу Русију. Укратко - па зато што нема довољно података.
(Света Гора, манастир Хиландар)
Биографија
Пахомије Логофет, рођен негде у 15. веку у Србији, био је православни теолог и то проповедник, јеромонах и хагиограф (значи писац живота светаца хришћанских). О његовом раном животу се не зна превише, али зна се да је отишао на Свету Гору као монах и тамо се школовао и постао мајстор за орнаменте и такав стил рада. Касније, одлази у Велики Новгород у Русији, претпоставља се 1438. године. Тада је архиепископ био Јефимије Други Новгородски. Тада завршава дело о животу Никона, ученика Сергија Родонешког, и па чуда Варлама Хутинског (Varlaam of Khutyn јер нисам сигуран како се изговара, па да не буде да дезинформишем) и под окриљем великог кнеза Русије Василија Васиљевича завршава многе биографије и описе живота других светаца и теолога. 1443. године и 1445. је радио у Св. Троицкој Лаври, северно од Москве. Ту је углавном преписивао књиге. Затим се вратио у Новгород када је архиепископ био Јона (1458-1470) и убрзо после 1484. године умро.
(Св. Тројице-Сергијева ларва)
Дела и рад
Дакле, као што видите, бавио се углавном црквеним пословима. Па шта очекивати од црквењака (тако се вероватно запитају многи иако нису свесни да су се многи црквењаци у средњем веку, а поготову у ренесанси и бароку бавили филозофијом и науком). Ипак, његов опус и није баш мали - написао је око 35 списа, 3 приче о светитељима, 4 похвална слова и 18 канона и служби светитељима - претпоставља се око 11 житија. Он је грађу за Житије Кирила Белозерског сакупљао, а написао је и житија за Мојсија Новгородског, Сергеја Радоњежа, канон Св. Јони митрополиту и друго. Из његових дела се закључује да је, као што се то очекује од сваког ученог монаха, добро познавао Библију и религијске списе, као и да је био доста образован, познавао нашу историју и историју Хришћанства. Имао је изузетно леп и богат речник са доста израза.
За науку, треба навести да се сматра, да је он изумео први хронограф (ово узети са резервом).
(Потпис Пахомија Србина)
КРАЈ
Надам се да је био интересантан чланак. У следећем ћемо мало прећи из области Православља и монаха на друге.
Facebook
Twitter
Discord
Comments
Bravo !!!