Детаљна анализа брисања Србије са мапе света
Day 2,896, 04:31
•
Published in Serbia 
•
by
•
by Strahinjic lll
25.10.2015.
Поздрав о/
Одавно нисам писао анализе оваквог типа али сам просто морао да се огласим након свих дешавања у протеклих неколико дана и недеља која су кулминирала брисањем Србије са светске мапе и губитком конгреса. Напоменућу да је ова анализа искључиво продукт мојих личних ставова.
Како је све почело
Да бисмо стекли реалну слику о свим дешавањима, морамо се вратити чак преко годину дана уназад, односно у време када смо, пре овомесечног, последњи пут имали рат са Хрватима. Наиме, стицајем околности, баш тада сам управо ја био на челу државе као њен председник. Да вас подсетим, тада смо били у ситуацији да смо имали покренут напад на Хрватску, слабе новчане приходе од пореза али смо имали 18к голда који су сасвим неочекивано, због одређених промена од стране админа, морали бити пренети на НБС. Народ је одмах био обавештен да те паре неће бити, или макар не у целом обиму, коришћене за борбе против Хрвата већ да ће се тражити начин да се направе одређена дугорочна улагања.
Не могу да се сетим која борба је то била по реду, али знам да је тек почетак рата био у питању, Хрвати су у једној борби показали да су спремни да потроше огромна средства на своју одбрану, па чак и да узврате нападима на наше регије и започну брисање Србије. Те суме новца су биле потпуно једнаке онима које су Хрвати користили протеклих дана само што их тада није издвајао Здлеми већ Арло (Британац или Амер, не знам тачно), познати играч који је неко време играо под хрватском заставом.
Да наставим, тада смо у тој борби потрошили 2к голда (од оних 18к пребачених на НБС) и изгубили смо, па су Хрвати добили иницијативу. Тада долазим на идеју (наравно, све уз консултације са Владом) да "замрзнемо" сукоб са Хрватима док у Астерији не добијемо уверења да ће озбиљније помоћи Србији или док не добијемо препоруку из савеза да је боље потписати НАП и сукобе одложити за време када ситуација буде повољнија. Тако је отпочет пинг-понг са Хрватима што никако није био пандан за НАП, то је био само дипломатски маневар којим је куповано време до коначне одлуке о наставку или прекиду рата.
Паралелно са овим дешавањима, сазвао сам састанак са парламентарним странкама и изнео им детаље о ситуацији у којој се налазимо. Тадашња опозиција (коју су чинили АП, СЗР и СНО) ултимативно је одбијала било какву идеју о НАП са Хрватима говорећи како имамо довољно новца за наставак рата, мислећи на преостале паре од 18к голда. Међутим, тада је већ постало јасно да је циљ опозиције да што више саботира власт јер су већ почели били са блокадама донација без икаквог разлога и објашњења.
Сматрам да би Србија, да смо тада наставили рат, била обрисана са мапе исто као и сада, при том бисмо изгубили свих 18к голда и дошли до банкрота. Коме би одговарала таква ситуација? Управо тадашњој опозицији, која је сасвим сигурно била свесна да би се управо тако развијала ситуација. По брисању и банкроту, они би се прогласили за спасиоце и преузели власт.
Ситуација је бивала све напетија, ја сам отворено почео да нападам опозицију због блокаде донација и одбијања да аргументовано дискутују са власти (подсетићу вас на тадашње Хостилијанове речи како је посао опозиције да ради шта жели и да ником не полаже рачун за своја дела). Опозиција је искористила та дешавања да збије своје редове, покрене опозив и дође до могућности да управља остатком оних голда, што им је заправо и био циљ од самог почетка.
Да резимирам овај део приче, по мом одласку са власти, ситуација са Хрватима је била таква да смо имали пинг-понг рат, сачуван државни новац у великој количини и савез је био укључен у целу причу где се очекивао званични став Астерије поводом рата са Хрватима.
Период СЗР-АП-СНО власти
По преузимању власти, тадашња опозиција је кратко покушала да се обрачуна са Хрватима, међутим, како су и они схватили да ће све паре потрошити на тај рат без много успеха и врло брзо договарају сада већ нашироко познати "џентлменски споразум" са Хрватима о престанку борбених дејстава две државе и фактички је НАП тада ступио на снагу. Међутим, како су као опозиција били изричити противници тог НАП, па су чак и то спомињали као један од разлога за моју смену (иако никад званично), нису смели да јавно саопште шта су урадили па су зато то и урадили "џентлменски", односно далеко од очију јавности и народа.
Међутим, да НАП постоји, постало је сасвим јасно када и у наредним месецима власт АП-СЗР-СНО није покретала никакве борбе против Хрвата. Где год је требало борити се против њих, Србије није било. У скорашњем чланку нашег познатог аналитичара Ван Себе могли сте видети како су готово сви наши председници, до овог мандата, подржавали тај споразум о ненападању. На тај начин, мир са Хрватском се, на неки начин, усталио као спољнополитички циљ Србије и таква ситуација је трајала преко годину дана.
За то време, Србија заиста јесте дошла до свих ресурса, што и није било тако тешко с обзиром да смо исте могли узети у Албанији и Италији, државама далеко испод реномеа и снаге српске државе. Међутим, уместо да се таква чињеница искористи за даља проширења српских регија, мандати су углавном били досадни, без превише акције за Србе, а новац са НБС је и даље бивао пражњен.
Период СС-НСС власти
Да будем потпуно транспарентан, у једном тренутку је дошло до смене СЗР-АП-СНО са власти и на исту су дошле СС и НСС. Ни они нису били уопште заинтересовани за рат са Хрватима, али су макар мир са њима искористили за одређене акције којима је Србија побољшала свој положај на светској мапи. Да не спомињем деловања по Јужној Америци, поменућу брисање Турске са мапе света у периоду од два узастопна месеца, као и стварање српских база на Блиском Истоку.
Како је власт СС и НСС бивала све дуже на власти и како је дошло до расцепа опозиције на СЗР, са једне, и АП-СНО са друге стране, постајало је јасно да ће се такво стање још дуго одржати на политичкој сцени Србије па је АП почео са својим провереним деловањем - опструкцијом и саботажом власти.
Наиме, почеле су блокаде донација, поново са бесмиленим изговорима или без изговора уопште. Међутим, чак и ако се такве ствари могу стварати бенигним (иако то суштински заиста нису), највећи проблем настаје када АП почиње константно да покреће законе о природном непријатељу, без икаквих консултација са власти. Ово знам јер сам већ неколико месеци представник СРС у кружној поруци за конгресмене и под пуном одговорношћу тврдим да АП ниједном није покренуо закон о природном непријатељу а да се пре тога консултовао са било ким.
Њихов циљ је био да испровоцирају рат са Хрватском, или макар БиХ, где су очекивали да ће Хрвати, исто као овог месеца, потрошити огромне количине РЛ новца како би одбили српске нападе и, евентуално, обрисали нашу државу са мапе света. Међутим, сами себи су направили медвеђу услугу, поставили су сами себе као неке промотере рата са Хрватском што ће им се обити о главу управо овог месеца.
Актуелни месец и брисање Србије
Тренутни председник, Цвеле Маратонац, у својој предизборној кандидатури говори о рату са Хрватском али је то само маска за народ јер у пракси продужава "џентлменски споразум", што смо исто могли да видимо по реакцијама Здлемија који управо нашег председника сматра кривим за кршење тог неписаног споразума.
Сви даље знате шта се дешавало, Хрвати покрећу НЕ на Мађаре, због чега ми покрећемо НЕ на Хрвате. Хрватски НЕ на Мађаре се показује као моша, па и ми одбијамо наш НЕ, међутим, Хрвати разочарани потезом нашег председника, покрећу НЕ на Србију, после чега добијају иницијативу и креће рат чији је резултат свима добро познат - Србија без регија на светској мапи.
Оно што највише боли јесте чињеница да смо убедљиво и глатко поражени, не пружајући готово никакав отпор. Мислим да је цела нација била свесна да се против хрватског ЦО не можемо борити нити да располажемо са довољно новца да се им парирамо у борбама. Ипак, чињеница је да смо, од офанзиве на србије, изгубили АПСОЛУТНО СВЕ борбе, говори о томе да наша власт нимало није дорасла позицији на којој се налази. Било је много прилика да се добије макар нека борба, макар та једна, која би нас спасила брисања и срамоте. Боља тактика и стратегија, боље искоришћавање новца којим смо располагали, могло нас је спасити бламаже типа да најјача држава на свету буде обрисана у неколико дана без иједне добијене борбе.
Управо то је оно што се замера власти, не замера се брисање већ однос према одбрани државе који је био катастрофалан. Безидејност, неактивност, немуштост, ниједно обраћање народу за време офанзиве, потпуна незаинтересованост.
Поруке
На крају, извешћу неколико закључака.
Немам доказа, али не сматрам немогућим да су АП и екипа склопила договор са Хрватима већ после првог губитка регија. Верујем да је врло лако могуће да су направили нови "џентлменски споразум", типа, "ај обришите нас што пре, па да склопимо дил да можемо да се ослободимо до краја месеца и да пред изборе можемо да изађемо пред народ макар са нечим".
Како другачије објаснити чињеницу да су, одмах по губитку прве регије, смањили све порезе на минимум (што је потез који показује да су били сигурни у то да ћемо бити обрисани и да неће чак пружати никакав већи отпор) и како другачије објаснити чињеницу да су постављали ЦО потпуно нерезонски, типа противник постави 35 РСД за Д4, а Србија постави 10 РСД. Па кога ћемо да добијемо на тај начин??? Кажу да су се Хрвати добро организовали овог месеца а ми нисмо, али не кажу да су Хрвати имали исто времена за припрему колико и ми. Значи да смо ми ти који нису добро одрадили свој део посла, није нам нико други крив.
ОК, ово су претпоставке, можда су направили тај дил, можда и нису. Оно што је суштински закључак јесте да рат са Хрватском више не сме да се користи као средство политичких саботажа на релацији опозиција - власт, већ да тај рат, ако се већ покреће, треба да буде последица добро испланираног дејствовања и детаљно разрађене стратегије, потпомогнуте великом количином новца.
И свима треба да буде јасно да су нам Хрвати и даље највећи непријатељи. Само су чекали погодан тренутак да нас сатру, немају они истинских пријатељских намера према Србији, само интересе. Не смемо дозволити да стрепимо од Хрвата и да своју спољну и војну политику базирамо према њиховим ставовима. Циљ треба да нам буде потпуно уништење хрватске државе јер ћемо једино на тај начин бити сигурни како нам они више никад неће сметати у остваривању својих циљева. Ово јесте тешко остварив циљ, али није немогућ уколико постоји воља за његовом реализацијом.
На крају, док год се договором између свих странака не регулише шта је опструкција и саботажа а шта легитимно опозиционо деловање, ми нећемо бити у могућности да нормално организујемо фукнционисање државе, а камоли да остваримо било какав други виши циљ.
Поздрав о/
Одавно нисам писао анализе оваквог типа али сам просто морао да се огласим након свих дешавања у протеклих неколико дана и недеља која су кулминирала брисањем Србије са светске мапе и губитком конгреса. Напоменућу да је ова анализа искључиво продукт мојих личних ставова.
Како је све почело
Да бисмо стекли реалну слику о свим дешавањима, морамо се вратити чак преко годину дана уназад, односно у време када смо, пре овомесечног, последњи пут имали рат са Хрватима. Наиме, стицајем околности, баш тада сам управо ја био на челу државе као њен председник. Да вас подсетим, тада смо били у ситуацији да смо имали покренут напад на Хрватску, слабе новчане приходе од пореза али смо имали 18к голда који су сасвим неочекивано, због одређених промена од стране админа, морали бити пренети на НБС. Народ је одмах био обавештен да те паре неће бити, или макар не у целом обиму, коришћене за борбе против Хрвата већ да ће се тражити начин да се направе одређена дугорочна улагања.
Не могу да се сетим која борба је то била по реду, али знам да је тек почетак рата био у питању, Хрвати су у једној борби показали да су спремни да потроше огромна средства на своју одбрану, па чак и да узврате нападима на наше регије и започну брисање Србије. Те суме новца су биле потпуно једнаке онима које су Хрвати користили протеклих дана само што их тада није издвајао Здлеми већ Арло (Британац или Амер, не знам тачно), познати играч који је неко време играо под хрватском заставом.
Да наставим, тада смо у тој борби потрошили 2к голда (од оних 18к пребачених на НБС) и изгубили смо, па су Хрвати добили иницијативу. Тада долазим на идеју (наравно, све уз консултације са Владом) да "замрзнемо" сукоб са Хрватима док у Астерији не добијемо уверења да ће озбиљније помоћи Србији или док не добијемо препоруку из савеза да је боље потписати НАП и сукобе одложити за време када ситуација буде повољнија. Тако је отпочет пинг-понг са Хрватима што никако није био пандан за НАП, то је био само дипломатски маневар којим је куповано време до коначне одлуке о наставку или прекиду рата.
Паралелно са овим дешавањима, сазвао сам састанак са парламентарним странкама и изнео им детаље о ситуацији у којој се налазимо. Тадашња опозиција (коју су чинили АП, СЗР и СНО) ултимативно је одбијала било какву идеју о НАП са Хрватима говорећи како имамо довољно новца за наставак рата, мислећи на преостале паре од 18к голда. Међутим, тада је већ постало јасно да је циљ опозиције да што више саботира власт јер су већ почели били са блокадама донација без икаквог разлога и објашњења.
Сматрам да би Србија, да смо тада наставили рат, била обрисана са мапе исто као и сада, при том бисмо изгубили свих 18к голда и дошли до банкрота. Коме би одговарала таква ситуација? Управо тадашњој опозицији, која је сасвим сигурно била свесна да би се управо тако развијала ситуација. По брисању и банкроту, они би се прогласили за спасиоце и преузели власт.
Ситуација је бивала све напетија, ја сам отворено почео да нападам опозицију због блокаде донација и одбијања да аргументовано дискутују са власти (подсетићу вас на тадашње Хостилијанове речи како је посао опозиције да ради шта жели и да ником не полаже рачун за своја дела). Опозиција је искористила та дешавања да збије своје редове, покрене опозив и дође до могућности да управља остатком оних голда, што им је заправо и био циљ од самог почетка.
Да резимирам овај део приче, по мом одласку са власти, ситуација са Хрватима је била таква да смо имали пинг-понг рат, сачуван државни новац у великој количини и савез је био укључен у целу причу где се очекивао званични став Астерије поводом рата са Хрватима.
Период СЗР-АП-СНО власти
По преузимању власти, тадашња опозиција је кратко покушала да се обрачуна са Хрватима, међутим, како су и они схватили да ће све паре потрошити на тај рат без много успеха и врло брзо договарају сада већ нашироко познати "џентлменски споразум" са Хрватима о престанку борбених дејстава две државе и фактички је НАП тада ступио на снагу. Међутим, како су као опозиција били изричити противници тог НАП, па су чак и то спомињали као један од разлога за моју смену (иако никад званично), нису смели да јавно саопште шта су урадили па су зато то и урадили "џентлменски", односно далеко од очију јавности и народа.
Међутим, да НАП постоји, постало је сасвим јасно када и у наредним месецима власт АП-СЗР-СНО није покретала никакве борбе против Хрвата. Где год је требало борити се против њих, Србије није било. У скорашњем чланку нашег познатог аналитичара Ван Себе могли сте видети како су готово сви наши председници, до овог мандата, подржавали тај споразум о ненападању. На тај начин, мир са Хрватском се, на неки начин, усталио као спољнополитички циљ Србије и таква ситуација је трајала преко годину дана.
За то време, Србија заиста јесте дошла до свих ресурса, што и није било тако тешко с обзиром да смо исте могли узети у Албанији и Италији, државама далеко испод реномеа и снаге српске државе. Међутим, уместо да се таква чињеница искористи за даља проширења српских регија, мандати су углавном били досадни, без превише акције за Србе, а новац са НБС је и даље бивао пражњен.
Период СС-НСС власти
Да будем потпуно транспарентан, у једном тренутку је дошло до смене СЗР-АП-СНО са власти и на исту су дошле СС и НСС. Ни они нису били уопште заинтересовани за рат са Хрватима, али су макар мир са њима искористили за одређене акције којима је Србија побољшала свој положај на светској мапи. Да не спомињем деловања по Јужној Америци, поменућу брисање Турске са мапе света у периоду од два узастопна месеца, као и стварање српских база на Блиском Истоку.
Како је власт СС и НСС бивала све дуже на власти и како је дошло до расцепа опозиције на СЗР, са једне, и АП-СНО са друге стране, постајало је јасно да ће се такво стање још дуго одржати на политичкој сцени Србије па је АП почео са својим провереним деловањем - опструкцијом и саботажом власти.
Наиме, почеле су блокаде донација, поново са бесмиленим изговорима или без изговора уопште. Међутим, чак и ако се такве ствари могу стварати бенигним (иако то суштински заиста нису), највећи проблем настаје када АП почиње константно да покреће законе о природном непријатељу, без икаквих консултација са власти. Ово знам јер сам већ неколико месеци представник СРС у кружној поруци за конгресмене и под пуном одговорношћу тврдим да АП ниједном није покренуо закон о природном непријатељу а да се пре тога консултовао са било ким.
Њихов циљ је био да испровоцирају рат са Хрватском, или макар БиХ, где су очекивали да ће Хрвати, исто као овог месеца, потрошити огромне количине РЛ новца како би одбили српске нападе и, евентуално, обрисали нашу државу са мапе света. Међутим, сами себи су направили медвеђу услугу, поставили су сами себе као неке промотере рата са Хрватском што ће им се обити о главу управо овог месеца.
Актуелни месец и брисање Србије
Тренутни председник, Цвеле Маратонац, у својој предизборној кандидатури говори о рату са Хрватском али је то само маска за народ јер у пракси продужава "џентлменски споразум", што смо исто могли да видимо по реакцијама Здлемија који управо нашег председника сматра кривим за кршење тог неписаног споразума.
Сви даље знате шта се дешавало, Хрвати покрећу НЕ на Мађаре, због чега ми покрећемо НЕ на Хрвате. Хрватски НЕ на Мађаре се показује као моша, па и ми одбијамо наш НЕ, међутим, Хрвати разочарани потезом нашег председника, покрећу НЕ на Србију, после чега добијају иницијативу и креће рат чији је резултат свима добро познат - Србија без регија на светској мапи.
Оно што највише боли јесте чињеница да смо убедљиво и глатко поражени, не пружајући готово никакав отпор. Мислим да је цела нација била свесна да се против хрватског ЦО не можемо борити нити да располажемо са довољно новца да се им парирамо у борбама. Ипак, чињеница је да смо, од офанзиве на србије, изгубили АПСОЛУТНО СВЕ борбе, говори о томе да наша власт нимало није дорасла позицији на којој се налази. Било је много прилика да се добије макар нека борба, макар та једна, која би нас спасила брисања и срамоте. Боља тактика и стратегија, боље искоришћавање новца којим смо располагали, могло нас је спасити бламаже типа да најјача држава на свету буде обрисана у неколико дана без иједне добијене борбе.
Управо то је оно што се замера власти, не замера се брисање већ однос према одбрани државе који је био катастрофалан. Безидејност, неактивност, немуштост, ниједно обраћање народу за време офанзиве, потпуна незаинтересованост.
Поруке
На крају, извешћу неколико закључака.
Немам доказа, али не сматрам немогућим да су АП и екипа склопила договор са Хрватима већ после првог губитка регија. Верујем да је врло лако могуће да су направили нови "џентлменски споразум", типа, "ај обришите нас што пре, па да склопимо дил да можемо да се ослободимо до краја месеца и да пред изборе можемо да изађемо пред народ макар са нечим".
Како другачије објаснити чињеницу да су, одмах по губитку прве регије, смањили све порезе на минимум (што је потез који показује да су били сигурни у то да ћемо бити обрисани и да неће чак пружати никакав већи отпор) и како другачије објаснити чињеницу да су постављали ЦО потпуно нерезонски, типа противник постави 35 РСД за Д4, а Србија постави 10 РСД. Па кога ћемо да добијемо на тај начин??? Кажу да су се Хрвати добро организовали овог месеца а ми нисмо, али не кажу да су Хрвати имали исто времена за припрему колико и ми. Значи да смо ми ти који нису добро одрадили свој део посла, није нам нико други крив.
ОК, ово су претпоставке, можда су направили тај дил, можда и нису. Оно што је суштински закључак јесте да рат са Хрватском више не сме да се користи као средство политичких саботажа на релацији опозиција - власт, већ да тај рат, ако се већ покреће, треба да буде последица добро испланираног дејствовања и детаљно разрађене стратегије, потпомогнуте великом количином новца.
И свима треба да буде јасно да су нам Хрвати и даље највећи непријатељи. Само су чекали погодан тренутак да нас сатру, немају они истинских пријатељских намера према Србији, само интересе. Не смемо дозволити да стрепимо од Хрвата и да своју спољну и војну политику базирамо према њиховим ставовима. Циљ треба да нам буде потпуно уништење хрватске државе јер ћемо једино на тај начин бити сигурни како нам они више никад неће сметати у остваривању својих циљева. Ово јесте тешко остварив циљ, али није немогућ уколико постоји воља за његовом реализацијом.
На крају, док год се договором између свих странака не регулише шта је опструкција и саботажа а шта легитимно опозиционо деловање, ми нећемо бити у могућности да нормално организујемо фукнционисање државе, а камоли да остваримо било какав други виши циљ.
Facebook
Twitter
Discord
Comments
Детаљна анализа брисања Србије са мапе света
http://www.erepublik.com/en/article/2559483/1/20
Pazi...
sponzor ti je mrle1982...
izdajnik roda svoga..
šta dalje treba da pričamo o tvom članku..o.O
Замолио бих те да не парафразираш моје речи јер се ја трудим да свака реч има врло прецизно значење (који, можда, ретарди не могу да схвате правилно, ал’ то ми је вазда одговарало јер не желим да сви схвате све што кажем), а парафразирањем се губи оригинални смисао. Приде, за схватање тога што сам написао неопходан је контекст јер без контекста смисао није исти.
Ако желиш да пренесеш шта сам рекао, нађи тај коментар и ископирај га у целости, заједно са коментаром на који је одговорено, као и са апстрактом чланка у коме је написан. Ово што си ти написао није то што сам ја рекао.
Ако хоћеш да ти објасним шта сам рекао тако да реченица има пуни контекст (што никада не волим да радим јер то омогућава свима да схвате шта кажем, што је свакако непожељно јер не врши дискриминацију оних који не схватају елиптичне форме и безразложно троши слова на ретарде), ондак ево овако:
(све је парафразирано јер не могу да нађем новине председника есрбије, пошто еРеп не подржава претрагу по имену новина, а са тих новина није скоро објављен чланак, извињавам се због тог пропуста, јбг, механизми игре)
Контекст #1: Чланак је критика понашања већине посланика (не залазим да ли је опозиција или позиција јер то није ни познато, ја бих гласао за да сам био у Конгресу, на пример) који су гласали против предложеног закона о донацији пара на НБС.
Контекст #2: Ти си тврдио да је блокада донација легитимно средство политичке борбе, али да је неопходно дати образложење за такав потез.
Мој коментар: Конгресмени имају право да раде шта хоће и никоме немају обавезу да своде рачуне. (приде нисам спомињао опозицију него конгресмене генерално)
Објашњење коментара у пуном контексту:
Конгресмени имају право да ГЛАСАЈУ О ДОНАЦИЈАМА како год им се свиди и немају ОБАВЕЗУ да дају образложење за свој глас било коме.
У ширем смислу стоји и то да имају право и да постављају законе како им се свиди, гласају како им се свиди и ни на какав начин нису обавезни да дају образложења за своје потезе.
http://www.dodaj.rs/f/47/1B/2Aodndju/hz79lrp.png
Део који тебе буни је „ИМАЈУ ПРАВО“ и „НЕМАЈУ ОБАВЕЗУ“.
Апсолутно нико не може да забрани конгресменима да раде шта год хоће. Надам се да се слажемо око тога јер је то чињеница дефинисана механизмима игре.
Апсолутно никоме не морају конгресмени да своде рачуне јер не постоји никакав механизам игре који их на то обавезује.
Стога, ово што је написано, ако се схвати у ширем смислу, 100% стоји.
У ужем смислу, одн. у контексту у којем је написано, конгресмени могу да гласају за донације на НБС како им драго и не морају о томе да пишу чланке образложења нити било шта слично. Што, наравно, не значи да је лоше да напишу образложење, на против.
Наравно, ако желе да буду поново изабрани и, ако желе да смеју да се појаве на СЖ скуповима, као и да не мисле да ли ће их, можда, неко сачекати са пивом иза ћошка, конгресмени морају да раде у народном и државном интересу.
Што подразумева да не предлажу блесаве законе са циљем блокирања рада државе јер је то чин велеиздаје. Таква велеиздаја не постоји у механизмима игре, али такво понашање мора бити санкционисано од стране гласача. Да, којим случајем, код нас гласају прави људи, као и да су они који јесу прави људи нису ретардирани и/или поткупљиви, такви конгресмени никада не би видели никакву државну функцију у скоријој и даљој будућности. Но, ситуација у игри је таква каква је, тако да, јбг.
Блокирање донације о којем је реч и у ком контексту сам бранио право посланика да „раде шта им воља“ је било без икаквог претходног договора и сингуларни чин. Зашто је та једна донација блокирана не знам и то може само анкетирањем тадашњих посланика да се сазна. Имам неке метаинформације које су непроверене, ал’ их не бих ширио јер су непроверене и не тичу се СЗР-а.
Када је једна донација блокирана, очекивана реакција председника је да сазове састанак, пита о чему је реч и покуша да нађе решење за проблем или настави да ради без налажења решења, а уз евентуални чланак којим износи ставове оних који су гласали против донација…
…на увид јавности, како би јавност имала у виду за кога више не би требало да гласа јер блокира конгрес без икаквог смисла.
Ако уместо тога председник сазове састанак у невреме, ако му, приде, буде речено да је време погрешно (5 поподне у понедељак, ако се не варам), па да би било боље да одгоди састанак за касније или се стрпи док се сви не скупе, а поред тога председник улети на састанак са 3-4 особе, вулгарно испрозива све на састанку и у наредних 15 минута изађе са истога, а онда објави чланак са жалопојком о злим конгресменима, онда је обавеза свакога да појасни председнику да „посланици имају право да раде шта год хоће и немају обавезу да о томе своде рачуне“ јер је то истина, свидела се она теби или не.
Са другачијим ставом и приступом се добијају другачији резултати. Твој став и приступ је резултовао импичом + пермабаном, што донекле говори о томе да можда није најбољи.
Е, видиш, ова моја три коментара су сублимирана у тих неколико речи које сам написао, али, ако желиш да цитираш моје речи, мораш да напишеш комплетан контекст како би то што је цитирано било позиционирано у простору и времену јер ван тога нема никаквог смисла.
Или, алтернативно, цитирај ме да „можеш да пређеш улицу“ када се налазиш на аутопуту, па се онда позови да си могао да пређеш улицу иако је оригинални цитат са пешачког прелаза на коме је упаљено зелено светло за пешаке, јбг.
Valja uvesti kategoriju endorsa za komentare.. Jer je ovaj deo neprocenjiv:
"као и да не мисле да ли ће их, можда, неко сачекати са пивом иза ћошка"
xDDD
Nije Strale toliko los lik koliko ume da popusti s zivcima kad mu ne ide. Mozda bi valjalo da proba s nekom meditacijom (posto je na moj predlog da proba s tabletama za smirenje dosta burno reagovao) ili s nekim biljnim preparatima..
Oko dosta toga se slazem s njim (da ne nabrajam).. Da ne kazem oko 90% stvari.. Ali to njegovo pucanje s zivcima i salve uvreda jbg..
Strale nemoj da zameris, ovo ti pisem iz najbolje namere.
Pozdrav o/
нахуя постить в комментариях к статье ссылки на эту же статью??
Хвала на цитату. Дакле експлицитно чак и пише да се односи само и искључиво на гласање, а не и на предлагање бесмислених закона. Одлично. Дакле твоје парафразирање има још мање сличности са оригиналом него што га је имало пре тога.
Узгред, није ти СЗР крив што није прошао закон, чисто да знаш. Пошто имам утисак да ти кривиш СЗР, па да не пуцаш на погрешну страну.
Хости, рекао си да опозиција може да се спрда ако јој се спрда. Крај приче.
А ти си као глуп, па не умеш да прочиташ цео коментар и сместиш га у контекст?
Да јеси глуп, не бих ти замерао вађење из контекста, али, на твоју срећу или жалост, ниси, тако да те лепо молим да се држиш контекста и не причаш глупости у моје име, а које ја никада нисам рекао/написао.
Брт, који контекст може да буде осим оног који је изречен? Нисам глуп али заиста не разумем. ако кажеш да опозиција може да се спрда јер тако су у могућности, који је други контекст те изјаве? Може и на пвт ако хоћеш, да се не настављамо овде.
Контекст је у ономе што је писало у тексту и коментарима, као и у следећој реченици. Контекст је гласање (о)позиције против донације на НБС или, тачније, твоја оптужба опозиције да је гласала против НБС-а без образложења и тако се спрдала са државом, тобом ил’ чиме већ.
Ако извадиш ту реченицу из контекста, може да значи и да Тадић може да гађа јајима СНСове говорнике у скупштини или шта ти га ја знам шта. Зашто би се та реченица уопште односила на тај твој чланак, на еРепублик, на Земљу, …? Уколико не узмеш у обзир контекст, (скоро) свака реченица може да значи било шта (у принципу апсолутно свака осим математичких дефиниција, теорема, лема, аксиома и сл. који се труде да стриктно дефинишу сваки ћошак).
У свим развијеним демократијама, опозиција има право да гласа како год пожели али нигде није нормално да за избор који начини не да никакво образложење. Заправо, и позиција и опозиција се труде да дају што боља објашњења својих предлога и начина гласања јер на тај начин покушавају да дођу до одређеног броја бирача или да онима који већ гласају за њих дају до знања зашто су урадили то што су урадили. То се зове одговорност.
Ако причамо о игрици, спрдња је када не објасниш због чега ниси гласао за донацију. Имаш свако право да не гласаш за њу, али за то треба да имаш разлог који ћеш предочити људима, и онима који су гласали и који нису гласали за тебе. Ако немаш никакво објашњење и ако не гласаш за донацију "јер тако сам у могућности", онда је то спрдња са државом. То сам ти објашњавао и тада, такав су били и чланак и коментари из кога сам извадио твоју изјаву.
Тако да, или си се ти тада спрдао, или си сада променио мишљење у односу на тад. Како год, да си тада причао овако као што сада причаш, другачија би конверзација била у потпуности.
100% се слажем са тобом да је врло ретардирано гласати (или било шта друго) у конгресу, а не дати за то образложење. Али то образложење не иде теби (тј. држави), него народу (тј. њиховим гласачима) и није обавеза него опција, свакако врло паметна опција, али, све једно, опција. Ако неко гласа к’о будала и не да образложење за то, свакако нећу опет гласати за њега (ако сам уопште гласао за њега, а, ако нисам, а да добро образложење, можда ћу баш за њега гласати), ал’ не мислим да је у обавези да да образложење, само је глупо (за њега) да га не да.
Ја мишљење мењао нисам, питај СЗР-овце да ли сам критиковао и питао зашто се није гласало за донацију, на шта ми је речено да су гласали за. Но то је небитно.
Реч је о томе да ти (президент) немаш право да захтеваш образложење јер то образложење није обавеза, а свакако не обавеза према Влади. Узгред, сигуран сам да би, да си ти смирено образложио за шта је потребна донација и замолио конгресмене на ИРЦ-у или порукама да следећи пут гласају за, ситуација била драматично другачија. У најмању руку би имао моју подршку у борби против оних који гласају против донације иако им је лепо предочено стање ствари.
Нисам сигуран баш да није обавеза. У игри свакако није ако гледамо уско механизме игре али у правом животу мислим да посланици имају неку врсту обавезе да образложе зашто гласају или предлажу неки закон.
Да предлажу закон: да, ко год предлаже закон, амандман, рацку, палац, има обавезу да изађе на говорницу и каже било шта, макар то било „ето тако ми дошло“.
Да гласа за закон: јок, гласа ко како жели (код нас у пракси коме како странка нареди) и образлаже то апсолутно никоме (осим ако пожели/неко му нареди). Често је гласање и комплетно анонимно (у атинској демократији, на пример, јесте анонимно).
То проверено важи код нас, а и код свих других држава у јевропи и северној јамерици. Не знам за друге.
ОК, писана обавеза не постоји али некако логика налаже да свакако даш образложење. Ако не даш образложење а још ти је тражено испадаш у најмању руку бахат ако не и будала. И вама је сметало што сам вам ја тражио званично образложење а ви га нисте далили јер сте то радили чисто да би ме нервирали.
С друге стране, кад се предлложи неки закон, првенствено од стране Владе, онда тај закон иде у дискусију приликом које свако ко жели изнесе своје мишљење. Али, то мишљење није никаква обавеза, сасвим је могућа ситуација да Влада предложи закон, нико не дискутује, да се на гласање и (не) изгласа се, само што је то мало вероватан исход јер обично неко има нешто да каже о томе зашто тај закон не ваља. Али је, све једно, савршено регуларан исход.
Е па управо то. Није обавеза да ти кажеш шта ти смета у закону, али је сасвим нормално да то урадиш ако већ нећеш гласати за њега.
Ми (СЗР) нисмо гласали против донације, али нам јесте сметао твој ЗАХТЕВ за давањем образложења, као и мањак образложења за негативно гласање. Једино што приоритет има држава, а не опозиција, јер опозиција нема власт и мањи је проблем ако је опозиција бахата. Јбг, требало је смиреније да приступиш ситуацији.
Па ја не знам да ли си ти био на састанцима или ниси али ако си био немогуће да мислиш да нисам био довољно смирен. Током целе те заврзламе ја и нисам дивљао, вама (сви сте ви ту иста екипа) је сметало што ја правим јавну полемику од тога а ако је то дивљање онда јбг.
Ја тада нисам био у конгресу, ал’ сам био ЦеПе странке, ако се не варам (можда заменик). У сваком случају сам био на састанцима. На дотичном састанку нисам био, јбг, закаснио сам неких 30 минута, што сам унапред и најавио (састанак био у понедељак у 5 поподне, ако се не варам). Међутим, у том мом кашњењу је састанак већ завршен са неких 5-6 људи који су били присутни (неко ми даде лог када сам се појавио). Ја сам очекивао да ће састанак да буде у фази чекања на почетак или, евентуално, у раном почетку, ал’ није ничега ни било. По логу си ти ушао на састанак, испрозивао људе зашто нису гласали за закон, на шта је неко (можда у шали) рекао нешто типа „па тако им се гласало“ ил’ „може нам се“ ил’ штогод слично и ти си, пар непријатних линија иза тога, изашао са састанка. Док сам ја испитао све преостале присутне о чем је реч, твој президентски чланак о саботажи кењгреса је већ изашао.
А јавну полемику и транспарентан рад могу само да поздравим увек и код сваког ко то примењује. Ко год икад има ишта против тога је вероватно лопов или неки слични муљатор.
Па брт, питао сам лепо и културно људе да ми објасне зашто не гласају за донације. Био је мук неколико минута, на крају је једино Угац отворено рекао да не гласају за донације јер им се лично не допадам. И шта је сад требало да урадим, пола сата је прошло, сви су ћутали, није ваљда требало да чекам чуку времена да одговоре? А не би ни тад одговорили, да се не лажемо.
Требало је да сачекаш да се скупе сви представници странака јер је тамо била шака јада људи + ти је речено унапред да је време лоше и да вероватно добар део неће моћи да стигне на састанак. Или, ако те мрзи да чекаш, да одгодиш састанак за, рецимо 9 увече.
А што се тиче одговора, ако би и на комплетном састанку финалан одговор био „зато што нам се не свиђаш“, требало је да поздравиш тај одговор, објавиш га у новинама, без икаквих вређања и констатујеш да одређени посланици блокирају рад државе због личног анимозитета и без икаквог валидног објашњења, те да, самим тим, они преузимају одговорност за било какав могући губитак који еСрбија доживи. Ефекат тога би био обрнут од онога који је био. Приде, чисто сумњам да би такав одговор уопште и био финалан, у случају да су се скупиле све странке, као што није био случај.
Али то сам и урадио. Причам о овоме што си описао у другом пасусу. Нисам ниједном речју никога увредио, ако треба даћу ти линкове тадашњих председничких чланака.
Можда и ниси, не сећам се тачно, мада ми се чини да јеси иако си и тада сматрао да ниси. Но, морао си да даш шансу разговору, а то ниси урадио, него си састанак са 5% људи који је требало да буду на њему завршио наврат нанос и објавио чланак.
Плус си рекао да нећеш ништа да радиш јер је донација блокирана уместо да ћеш покушати све да урадиш, али да постоји шанса да не успеш јер је донација блокирана. Слична реченица, али драстично другачији смисао.
vote 4
Srbiji su najveci neprijatelj celokupna "politicka elita" Srbije a ne hrvati.
i dok se raja bori protiv multija, elitisti otisli na tajland... odatle nam pricaju ono sto ptice na grani znaju... da pomognu sa tajlandskim pasosem ne mogu... ali mogu da odmognu, nasladjuju se i sole ranu...
sta je resenje??? da ostavimo srbiju njima i preselimo se svi u vasu privatnu drzavu???
Mi vec 6 godina smo na Tajlandu. Moje pravo jeste da komentarisem svaki dogadjaj u celom svetu ako ja to zelim i niko ne moze da mi osporava moje pravo na misljenje. Bilo je svega i svacega izmedju nasih odnosa SRB-THAI ali trenutno stanje je da Srbija nas ne zeli za saveznika niti mi nju i nema tu neke filozofije da duzim pricu. Nama je lepo mi se zezamo i uzivamo u igri a zapitaj se da li je vama?
Pozdrav i svako dobro 😉
ja sam lik koji apsolutno ne zabranjuje bilo kome da radi bilo sta dok ne ugrozava druge u rl... samo iznosim svoje misljenje da je komentar mlacenje prazne slame...
Sarma, mozemo se i ja i ti ne slagati sa onim sto Srbi sa Tajlanda rade, ali Blagula nije nista rekao o tome, covek je samo izneo cinjenicu da je nas najveci neprijatelj sama politicka elita, sto svi znaju pa i politicari.
izneo je cinjenicu koja je opste poznata i mom petogodisnjem sestricu (kome ponekad dam da klikce fight button)...
a: brate, usinucise se ako sam budes nosio to drvo...
b: znam buraz, sto mi ne pomognes, ne mogu da prodjem od njega do svoje kuce?!?
a: pa ja sam se preselio pre 6 godina u grad, super se zabavljam... samo ti iznostim cinjenicu da si najebao sto ces to tegliti sam i imam pravo na to!!!
To je ono sto i ja stalno mislim. Ne pamtim od kad igram ovo da je i jedna "opozicija" ostavila vlast da uradi ono sto je zamislila bez sabotaze.
Sve stranke imaju nekoliko izuzetnih igraca sto stvarno imaju najbolji interes drzave , ali i oni sto gledaju kako da budu neki ku.ac pa i oni sto vole da lape nesto. Ovo brisanje iako nam da kazem nije bio cilj, mozda ima i dobru stranu, da se konacno preispitaju sve stranke i da neko , nadam se povuce konce i okupi te igrace sto ce raditi u interesu drzave a ne svom.. Jbga i u RL uvek gledam pozitivno na neke stvari, ili bar trazim nesto pozitivno, tako i ovde.
Sarma mozda je poznato to tvom petogodisnjem detetu ali iskreno vecini igraca eSrbije nije i dok to ne shvatite ne moze vam biti bolje nego sto zasluzujete to je moja poenta bez namere da solim pamet bilo kome vec naprotiv.
To si pogodio. Bas kao i rl neko je drugi kriv uvek, a samo preko tudjih ledja neka je,Tu smo gde jesmo kao rezultat nas samih
Sve je tacno samo ispravi kraj da necemo moci normalno da se organizujemo dokle god retardirano zaostala ekipa iz AP igra ovu igru
Па то је оно где кажем да без разграничавања опструкције од легитимног опозиционог деловања нећемо моћи ништа да урадимо. АП и остатак екипе мора да схвати да не могу да користе опструкције да би дошли на власт а да би се то десило, морају или да сами прихвате да се понашају нормално (тешко замислити) или морају да буду перманентно опструисани док не схвате да ће свака њихова опструкција наићи на још јачи одговор па им досади да бивају убијени од сопственог оружја. Проблем је што остатак конгреса нема жељу да опструише што разумем као жељу да се не штети држави, али мора се схватити коначно да ако неко константно опструише, њега од тога можеш одучити само ако му урадиш то исто.
To je isto brt nego ovako treba reci. Teba ih opisati pravim epitetima
ИНТЕРВЈУ СА СТРУЧЊАКОМ (читај Угцем)
http://www.erepublik.com/en/article/-1344-2559290/1/20
Svakoj sili dođe kraj. Mislim da smo svedoci početka pada eSrbije. Fali još samo jedna mala promena admina(ne znam koja je al' je očekujem) i to je to. Igra u kojoj je "jedan igrač"najbolji 5+ godina je dosadna i nikom ne odgovara pa ni vlasnicima igre.
Свака ти је ка' Његошева!
Slazem se sa tobom potpuno ali ovo sa Croasanima je odradjeno tako naivno da boli za ovo nije kriv ni Plato ni Croasani sami smo sebi skocili u stomak tj pojedini epoliticari
Duše e neka si im reka 😃
Hajduk ljubi ga majka uvek smo sami sebi krivi bez obzira šta admini radili. Igra ide već neko vreme u jednom pravcu a na nama je da se prilagodimo promenama ili pak ne. A to šta rade pojedini ePolitičari neću da komentarišem(zareko sam se) ali smo i tu sami krivi 🙂
Gresis. Srbija i dan danas ima dovoljno igraca i novca od poreza da moze da se nosi sa bilo kojim kupcem. Ali nema vise igraca koji bi se cimali. Vidis da niko nece da ide za CP/diktatora. A i kad se kandiduje obicno nema nikakav poseban tim, skupi na gomilu 30 igraca, od kojih 2 rade maksimalno, jedan se trudi da ispostuje, a ostali ili tapsu i shoutuju kad se uloguju jednom, dva puta dnevno, ili ih nema uopste... Ni jedan veci projekat ne moze da se izgura na nivou vlade bas zbog toga.
Za zanemarimo da ja pričam os sutra. Da, eSrbija se i dalje može odupreti bilo kome, u idealnim uslovima 🙂
*
Није срамота што смо изгубили рат.
Срамота је што смо себи дозволили да имамо власт која нас је до тога довела.
Ili sam preskočio, ili nema perioda diktature u analizi zadnjih godinu dana...
Diktatura je bila jasan odgovor celokupne igračke zajednice na tadašnju nazovi politiku.
Ono što je takođe pouka ovog brisanja je da verovatno ne bi smo bili sposobni da se odbranimo od eventualnog puča od strane Trika ili nekog sličnog sa ovakvim pristupom, a to je u odnosu na brisanje mnogo zajebanija stvar
Па, то сматрам донекле СС и НСС влашћу. Јесте да они директно нису имали учеснике у власти тада, али је сасвим јасно да су они подржавали ту диктатуру а АП и остатак није. Генерално, диктатура је била тампон зона између периода две различите власти, али ништа више. За тих пар месеци нисмо видели ништа од ратова, једино што смо скупили одређену количину кинте.