Били смо клинци

Day 2,262, 01:43 • Published in Serbia Serbia • by zlatanaleksic

Сећам се свог детињства као кроз маглу. Некако је пролетело, чини ми се, као док кажеш издаја. Нисам генерација црно-белих телевизора, не могу да се фолирам, имао сам Комодор 64 и пикао сам све оне игрице, касније су ми матори купили и Нитендо и то онај оригинал а не кинески са пијаце какав је већина вас млохавих мастурбатора имала. Дакле, имао сам те технолошке радости за децу али сам ипак највише уживао док сам са другарима ђускао фудбал.

Е о том фудбалу ћу сад да вам причам па ко разуме схватиће...

Једном смо тако скупљали паре за лопту, танго 5, то је била лудило лопта у то време и сви клинци су хтели да је имају. Моји другари из улице и ја смо били срећни ко мала деца, што смо и били, кад смо је набавили. Пикали смо фудбал по цео дан, кева ме јурила са сендвичем по улици. Радост, срећа и задовољство по читав божји дан. Све док једног дана један наш другар који је био познат по само њему разумљивом смислу за хумор није из чиста мира избушио лопту да би се показао као фрајер и забаван тип пред нашом другарицом Милицом, јединој цури у улици којој су почеле да расту сисе у то време. Полудели смо, данима нико из улице није хтео да се јави Ивану а камоли да се дружи с њим. Како је време одмицало некако смо му опростили то што је избушио лопту, скупили смо неке паре за другу, јефтину лопту са пијаце и наставили да пикамо фуцу сваки дан.

Чинило се да су се ствари вратиле у нормалу а онда је један момак, који се није нешто претерано ни дружио с нама избушио ту нову лопту и рекао да ће избушити и сваку наредну док год будемо пуштали Ивана да игра с нама иако нам је избушио најбољу лопту коју смо икад имали. Мислили смо да Тодор није озбиљан па смо опет скупљали паре, купили нову лопту а ова будала нам опет избуши захтевајући да Ивана избацимо из тима. Иако је његов захтев имао логике некако нисмо могли да се договоримо шта ћемо да радимо.

Неки су говорили да треба да га послушамо и избацимо Ивана из екипе, неки су се сморили па су и престали да играју фудбал с нама, почели да пикају ПЕС на Сонију, други су излазили на улицу само да би гледали циркус, неки су бранили Ивана јер су контали да је једини који хоће да буде голман. Још дуго смо ми тако куповали јефтине лопте и гледали да Тодор не наиђе и избуши је, у међувремену би се свађали, кривили Ивана за све али га и даље држали у тиму, временом нас је остало таман колко да играмо викторије...били смо клинци, јебига...

А што се Милице тиче...три пут погађајте ко ју је од нас из улице једини опалио пар година касније 😉