Budite dobar novinar – malo pravopisa i gramatike na brzinu

Day 2,008, 12:28 • Published in Montenegro Serbia • by Bogi

Upustih se u plemenitu misiju opismenjavanja enaroda, doduše iz neplemenitih razloga, jer mi nepismenost bode oči. Stoga ću vas podsjetiti na neke stvari koje ste zaboravili, a i možda neko nauči i nešto što nije znao. Naravno, neka idiotska pravila iz Pravopisa iz 2010. ću samo zanemariti.

Nije
u vezi nečega
kontaktirati nekoga
do sad
ili ti
svakodnevnica
svo vrijeme
s obzirom da
ja bi
mi bi 		Nego
u vezi sa nečim
kontaktirati sa nekim
dosad ili do sada
iliti
svakodnevica
sve vrijeme
s obzirom na to da (= pošto)
ja bih
mi bismo

Ako želite da uzrazite zahvalnost, zahvalićete mu, a ako želite da odbijete ponudu, zahvalićete mu se.

Trebati je bezličan glagol, pa nije pravilno reći: „on su trebali da urade“, nego: „oni je trebalo da urade“. Dakle, ovaj glagol ima samo oblike: treba, trebalo bi i trebalo je.

Ovo: "" nisu naši navodnici, pa pojedini umjesto što misle da su patriote sa „srBskim“, bolje neka stave odgovarajuće navodnike: „“. Tastatura ih van Vorda ne podržava klasičnim SHITF + 2, ali ih možete dobiti klikom na ALT + 0132, odnosno ALT + 0148.

Crtica - koristi se u složenicama, tipa Herceg-Novi; zatim u ovakvim slučajevima: od baba-Stane, od čika-Mitra (a tu u nominativu ide baba Stana i čika Mitar); pri prenošenju riječi u novi red. U većini slučajeva kada stavite crticu trebalo bi da stavite crtu – (ALT + 0150). Ako crta označava pauzu: „Pogledaj tamo – kopno!“ onda obuhvata i razmak prije i poslije nje. Ako pokazuje neki odnos, tipa: „11–15. maja“ ili „pruga Beograd–Bar“ onda se piše bez razmaka. Crtica se uvijek piše bez razmaka.

Nepravnilo je pisati „od 5–15. maja“, treba ili „od 5. do 15. maja“ ili „5–15. maja“.

Datum: ne kaže se 5. maj (peti maj), jer bi to značilo da ima pet mjeseca maja u godini. Kaže se 5. maja (peti maja), a to znači da je u pitanju peti dan maja.

Redni brojevi: U slučaju da poslije tačke ide neki drugi znak, onda se piše samo taj znak, a ne i tačka: „5, 6. i 7. maja“, „on je bio 5!“, „Ivo Andrić (9. oktobra 1892 – 13. marta 1975)“ Ukoliko ne koristite nominativ rednog broja, ne treba pisati u 5-oj rundi, nego ili u 5. rundi ili slovima – u petoj rundi.

U engleskom je upotreba zareza i tačke kod brojeva zamijenjena u odnosu na naš jezik: mi tačku koristimo za razdvajanje svake tri cifre kod velikh brojea (12.065.245.456), a zarez za odvajanje decimala (12,56), dok je u engleskom obrnuto, zato nam i piše „Day 2,001“. Kod nas je to „dan 2.001“.

Englezi, Amerikanci i još neki koriste kratku skalu brojeva, pa od miliona na više to ide: million (1.000.000), billion (1.000.000.000), trillion (1.000.000.000.000)...; dok mi, kao i većina Evropljana, koristimo dugu skalu: milion (1.000.000), milijarda (1.000.000.000), bilion (1.000.000.000.000), bilijarda (1.000.000.000.000.000), trilion... Dakle ako u engleskom naiđete na „billion“ znajte da je u pitanju milijarda.

Što se akronima tiče, može se pisati ili FIFA-e ili fife; ili EDEN-a ili edena. A može i saveza EDEN, dok saveza EDEN-a može jedino u slučaju da ima više saveza koji se zovu EDEN.

Ne kaže se „njih petorica su rekli“, nego „njih petorica su rekla“, jer se glagol slaže sa „petorica“.

Transkripcija je uvijek zeznuta stvar. Eto, po novom Pravopisu, ne može više Portugal, pravilno je samo Portugalija, ne može Farska ostrva, nego Ferjarska. To ignorišem. Prema važećim pravilima, italijanski glas ć se transkribuje kao č. Engleska grupa samoglasnika ou se transkribuje kao dugo o. Ovo ne mogu dalje da komentarišem, jer ću se iznervirati.

Ako koristite krnji infinitiv, npr, „uradit“ ne morate na kraj stavljati apostrof. Apostrof treba staviti kada kažete, npr, „mak'se“.

„Npr.“ se uvijek odvaja zarezima. Dakle: „Uzmi jednu od tih knjiga tu, npr, 'Gospodara prstenova'“.

U koliko – ukoliko
1. „U koliko sati počinje utakmica?“
2. „Ukoliko (=ako) padne kiša, odložićemo put.“

Hvali – fali
Ako nešto nedostaje, onda fali. Ako Marija drugaricima govori da Marko ima dobru kkk...kosu, onda ga hvali.

Par napomena za ijekavicu:

Nije
posle
poslednji
sledeći
vrijemena
hleb
otmen 		Nego
poslije
posljednji
sljedeći
vremena
hljeb
otmjen

„Sjutra“ i „nijesam“ nema veze sa ijekavicom, što znači da nije nepravilno reći i „sutra“ i „nisam“. Ijekavica se odnosi na izgovor nekadašnjeg glasa jat, koji je u ekavici e, a u ijekavici može biti e, i ili ije. To uglavnom možete da odredite poređenjem sa ekavicom: gdje je dugo e, u ijekavici je tu ije.

Možete govoriti ili ekavicom ili ijekavicom, ali miješanje izgovora se smatra nepismenim.

Eto, toliko mi je palo na pamet. Ako se sjetim još nečega, biće edit. Naravno, nisam čak ni ja savršen, pa moguće da griješim u nečemu, mada malo vjerovatno 😛

Pozdrav,

Bogohulja