Носталгијица...

Day 1,969, 09:35 Published in Serbia Serbia by SayberShadow

Пре годину, две смо говорили да су поједини “изгорели” (не загорели -.-), тј. психички се уморили и одустали. Време и разни догађаји учинише своје. То се десило и мени, као и другим људима. Посебно протеклих пар месеци када је све постало монотоно (или то тек сад примећујем).

Лепо доба беше у оној верзији један (не, не хвалим се тиме колико сам ту дуго :Р) када се окупи нас пар стотина, када је подела трајала барем два сата и мало ко се бунио, а били срећни кад од сакупљених голда купимо најјаче оружје, квалитета 5.

Онда верзија два... мапа која је многима баговала. Чини ми се да сам тад први пут стварно нешто пратила у овој игрици. Били смо фино организовани, као и јединице које су тад биле активне. Добра тактика и лепа сарадња између јединица - не сећам се да ли је икада била боља. Случајно сам налетела на ову анкету (ваљда неће никоме сметати што је објављена).

Кад се после 2 године “горења” толико смориш, а опет не напушташ игрицу, нити се питаш каквог смисла има, као да чекаш да се нешто деси... И деси
се повремено, као неки подсетник, као и данас...

Најавише скуп за 22:30 часова... Видим нико не организује, а потом и
сазнам да су сви заузети Лигом шампиона. Ништа, одустанем од “боље утрошеног времена” и најавим Гардистима скуп. Као и раније кад дођу до српских оригиналних регија, типа Далмација проради инат и патриотизам, тј. на ереп језику “испуцавам све за Исконску патриЈот медаљу”. :Р

Тако и би... Дали смо све од себе, тј. све чоколадице. Вратило се неко заједништво, праћење битке и до сат, сат и по - до самог краја. Јесте да смо две рунде пукли на 1700 поена, али смо се потрудили. Атмосфера је
била добра, а зашто смо још увек овде подсетићемо се 27. априла на Ади. 🙂