Crni Andjeo VeS-a [Drugi deo]

Day 731, 01:59 • Published in Serbia Serbia • by Srecko Ilic
url=http://www.erepublik.com/en/article/-crni-andjeo-ves-a-prvi-deo--1041220/1/20]link do prvog dela price[/url



Crni Andjeo VeS-a Drugi deo

Prica o odbrani Beograda od eHrvatske invazije






Moj punilac mitraljeza, RazorSRB predlozi da se probije kroz vatru do prvih zgrada posle Zooloskog vrta. Tamo ce, kaze, sigurno naci koji sanduk municije. Pristajem na to teska srca. Bojim se poginuce... Nosicu ga na dusi... On otrca, a drugi vojnik, zauze njegovo mesto. Gledamo kako ZDRUG-ovci kuljaju, kao da iz Dunava izviru, a pogledam i mitraljez. Rastojanje je sve krace: neka ih, mislim, neka pridju jos koji metar. I - rafal... Majko moja, razleze se jauk. Popadase kao snoplje... S leve strane, od Nebojsa kule, prate meci, zuje pored mene. Ne bojim se. Mislim: ako je sudjeno... Nije mi zao da poginem na pragu svoje prestonice: ni moja glava nije bolja od onih to vec padose... U to stize moj prijatelj - vuce dva poveca sanduka municije. I prica:

&quot😉ole je - uzas. Otvorio se pakao i guta grad... Dusanova ulica je puna leseva. Jos ima nasih. Tuku se. Brane prilaze Terazijama. Ako ostanemo ovde - zarobice nas... Municije - koliko hoce. I pusaka. Ostalo od izginulih. Ima i neprevijenih ranjenika. U dvoristu jedne kuce nadjoh ovu municiju. Umalo se od bola nisam onesvestio. Video sam jednu zenu kako kopa raku u dvoristu. Kraj nje iskomadan mrtvac. Brat ili muz... Zdrugovci u masama nadiru ulicom Kraljice Natalije..."

Sjurismo se u Dusanovu. Iza prvog ugla primetismo nekoliko policajaca iz MUP-a - izvirivali su za trenutak, ispaljivali pokoji metak i opet bezali u zaklon. Produzili smo da trcimo sve do pijace. Tu istrca jedan narednik i zaustavi nas.
"Stoj, vojsko!" - vice, a vidi samo nas dvojicu.

Pita nas gde smo dosad bili, a ja kazem da smo se tukli blizu Nebojsa kule, da je gotovo ceo vod izginuo, da u tom delu grada vise nema zivih, pa krenusmo da nekog svog potrazimo. Dotrcase jos neki vojnici, ali i njih zaustavi narednik. Vec nas je bilo dvadesetak. Narednik rece da od ovog casa moramo da slusamo njegovu komandu. On je, rece, poslao dvojicu vojnika prema Kraljice Natalije ulici da vide idu li Zdrugovci. Ceka da se svakog trenutka vrate.

Kako ih nije bilo mi svi podjosmo u tom pravcu. Nismo presli ni stotinak metara, ugledasmo Zdrugovce. Nisu mogli da se razviju u strelce, vec su bili u - gomili. Narednik nestrpljiv: hoce da ih brzo potamanimo dok su u gomili. Naredjuje mi da zastanem i ospem rafal. Ucinim to brzo - rafal i jauci ispunise prostor...
I ostali pripucase iz novih,domacih M-21 pusaka. Sve se u toj ulici rasprta. Ako je i bilo zivih, nisu se micali. Hvali me narednik. Kaze:
"Bravo vojnice, bravo andjele na..." Neko dobaci: "Crni andjeo zastitnik..."

Odatle smo se vratili prema Terazijama. Tu novi raspored i novi sukob.
Nije proslo ni pet minuta - eto Rumuna. Idu oprezno - razvili se u strelce. Narednik naredi da otvorimo vatru, a sam istrca pet -sest metara napred i zavitla bombu... Rumuni se priljubise uz zidove kuca, ali otvorise snaznu vatru i jedan metak pogodi narednika u stomak... On samo procedi kroz zube: "Udri, andjele, ne daj im da prodju..."

Ispalio sam nekoliko rafala i tako omogucio dvojici vojnika da pritrce, zgrabe narednika i izvuku ga iz ovog pakla. Rumuni podjose, jos nekoliko metara napred, ali osetise vatru iza ledja i - zbunise se, ne znajuci na koju stranu da krenu. Neki na dobrovoljac zasuo ih je bombama s krova kuce pored koje su prolazili...
Ali, tu vise nije bilo fronta, nije bilo odbrane, na jednoj strani bili su pojedinci i poneka grupa, na drugoj - bataljon odlicno naoruzanih i dobro opremljenih ATLANTIS-ovih specijalaca. Povukli smo se Cetinjskom prema Terazijama. Tu je pruzen poslednji otpor. I preostale grupe, koje su se tukle duz Dunavskog keja, kod Ade Ciganlije, na Torlaku - sjurile su se na Terazije, uhvatile zaklon i cekale osvajaca. I sve se ponovo, kao na pocetku odbrane srpske prestonice, pretvorilo u pakleno grotlo - odjeknuse puscani plotuni i mitraljeski rafali, a nase bombe i "Zolje" izazvase najvecu pometnju medju napadacevim redovima. Nisu se ovom otporu nadali - mislili su da je slomljen otpor branilaca Beograda, da vise nema zivih. Sve do noci trajala je borba.

"Ne znam koliko je nasih prezivelo i tu bitku, ali znam da smo se oko ponoci okupili kod Doma Sindikata i da nas je tu bilo petnaestak. Medju nama nije bilo mog druga i zemljaka. Nismo znali da li je poginuo ili se, u onom metezu, pridruzio nekoj drugoj grupi koja je tukla ZDRUG-ovce i njihove saveznike. RazorSRB je bio uz mene i - na mitraljez. Nas dvojicu metak nije ni okrznuo..."