Помогните еКрагујеwцу

Day 2,266, 13:20 Published in Serbia Serbia by zlatanaleksic

Сјећам се, сњег је још вејао.
Можда не на Гочу гдје сам се запио са сестром ми и оним комадом длахавог мјеса што се зетом хтеде звати ми.
Имао сам одређене сендвиче али од алкохола само пиво ..
Можда 10 конзерви.

Кренули су ка своме гњезду.
Правио сам се да спавам не би ли прошли кроз мој град и спровели ме у веркоwу јазбину.

А тамо ..
Тамо је живела та људина, тај пркосни инаџија, ситни шверцер и вечити прималац голова "крозпишу".
Тамо је живео наш шабке.



Сјећам се ..
Стајао сам на некој yебиwетрометини када је догмизао неки наранџасти тристаћ.
Ја ли црвенкаста шкода, не могу се сјетит сад.
И ту је седео он.
"Упадај", зајецао је, док је рукавом покушавао да покупи слине што му цураху низ браду.
"Идемо котмене, имам кући жену и ракију, напржиће неког меса".

А тамо кад смо стигли ..
Она је зајецала "Занела сам".
Почео сам да плачем.
И шабке је плакао.
Сви смо плакали, укључујући и малог.

Отворио је унуче балтик водке.
"Пиј, нежалим ракије", промрљао је кроз сузе.
Домаћица је подгрејала паштетице.
Док дланом о длан, већ је дошла поноћ а ја сам усвињио веце.

И тада .. тада ме тај великокрагујеwчанин, тај ситни превозник без премца, тај рекордер треће зонске лиге по броју примљених голова "крозпишу" евакуисао до оних контејнера ђе пребиваше моја рођака.

Хвала ти и Слава

Раденково захвално