Šta znači Teksas i šta raditi nakon Teksasa

Day 1,255, 00:14 • Published in Serbia Poland • by Stefica

Poštovani čitaoci,

poslednjih dana i nedelja dosta buke se podiglo oko našeg takozvanog "pododa na Teksas". Mnogi su postali toliko fascinirani Teksasom da su bili spremni da sve ostalo bace u vodu da bi ga se domogli, makar na jedan dan.

Ovde bih hteo da objasnim šta u stvari znači cela ta priča oko Teksasa, barem meni. Bez mnogo duženja, krenuću da nabrajam.



Teksas jesta jedna od eUSA regija, po ekonomskom značaju ne tako bitna ni za njih ni za nas.

Teksas nije kraj igre. I ako/kada ga osvojimo ova igra će nastaviti da postoji, neće doći natpis: "Game Over! You Win!"

U radu, ova dva su bila laka. Sad idemo na teže.

Teksas nije Teksas. U stvari Teksas jest Teksas, ali nije onaj Teksas na koji vi misite. Teksas može biti i Kalifornija, i Florida i Montana, ili bilo koja druga američka teritorija.

Teksas nije cilj sam po sebi. Mislim, u čemu je poenta doći na jedan dan do Teksasa i onda se vratiti. To ništa ne znači. Poenta je doći dotle i tu i ostati, bar neko vreme. Neki to nisu mogli da shvate, i u tome leži glavni uzrok naših poraza.

Ova dva su bila malo teža, ali nadam se da su svi shvatili. Idemo dalje.

Teksas jeste simbol. Au, kakav bre simbol, sad ga pretera. Da, simbol. Simbol moći Srbije. Simbol podrške i poštovanja koje imamo od strane naših saveznika. Simbol vojne moći da dođemo do njega, simbol diplomatske moći da okupimo saveznika oko tog cilja, simbol ekonomske moći da sve to možemo da finansijski izdržimo, simbol strateške moći da sve to organizujemo.

Teksas jeste brisanje Amerike. Ma koliko se mi busali u grudi, amerika jeste sila broje jedan. I to ne samo zbog vojske. Mislim, i vojska joj je jaka, ali nije neprikosnovena. Ono što je njihovo glavno oružje je diplomatija. U ovoj igri su pokazali da su izuzetno sposobni da privuku države na svoju stranu, i ubede ih da je američki interes i njihov interes. Pogledajte samo Kinu, Rusiju, Brazil. Brisanje takve sile je poduhvat koga Srbija treba da se prihvati.

Teksas jeste razočaranje. Mislili smo da možemo, zaleteli se na silu i nismo uspeli. A usput smo se silno izbrukali i, što je još gore, izgubili poštovanje saveznika i neprijatelja svojim osionim ponašanjem i nedostatkom ideje.



I ovo je, nadam se, bilo jasno, bar nekima. Sada se postavlja pitanje šta dalje. Rusi i Kinezi su nas spustili sa oblaka na kojima smo bili na zemlju. Vraćeni smo na Balkan, prazne kase i demoralisani. Nemamo baš mnogo izbora, i svi naši potezi u narednom periodu će biti iznuđeni. Ono što bi u narednom periodu trebalo da nam bude cilj su sledeće stvari.

Zaboraviti Teksas. To je za sada nedostižan cilj, a kao takav nije nešto što bi moglo da opet motiviše nekog. Treba postaviti realne ciljeve.

Zaboraviti da je Srbija sila broj jedan. Mi to nismo. Što pre to shvatimo, i što pre shvatimo da nismo dovoljno jaki da idemo sami protiv svih, pre ćemo se vratiti na put stare slave.

Naći novi Teksas. Treba nam novi cilj, pa makar to bila i Istočna Republika Srpska. Cilj pomerati korak po korak napred kako se bližimo njegovom ostvarenju.

Skupljati resurse. Ekonomija nam je u haosu, kasa ispražnjena azijskim kampanjama. Treba nam ekonomski oporavak, a tu su jako bitni resursi. U BiH imamo 2 koja nam trebaju, sa naših 4 to je ukupno 6. Nije loše za početak, ali treba nam više. Kuda i kako, to će odlučivati neka sledeća vlada, ako je bude. Opcije su Italija preko Hrvatske, Italija preko Crne Gore, tj opet Hrvatske, Grčka preko Makedonije ili Crne Gore.

Krenuti u diplomatsku ofanzivu. Treba učvrstiti vezu sa saveznicima, i pokušati da se pridobije i neki od protivnika. Ništa nam ne bi falilo kada bi mogli da ubedimo Brazilce i Ruse da ponovo stanu uz nas. Onda nam ni Teksas ne bi više bio tako daleko. Ovo jeste ipak strateška igra, ali je diplomatija ključ uspeha. Pa setimo se samo da nekadašnji stub naše moći, Lioning, nismo osvojili oružjem, nego diplomatijom. To je ono što nam sada najviše fali.



Pozdrav i toliko od mene u ovom broju.