"Паразит једног џина биће, у најбољем случају, кепец"

Day 1,947, 12:31 • Published in Serbia Serbia • by Straight.Flush

"Паразит једног џина биће, у најбољем случају, кепец" написао је ,француски романтичар, Виктор Иго у предговору своје драме "Кромвел".
Реченица која се много пута потврдила у пракси, потврђена је била и пре свог настанка, када су варварски народи срушили најпре Западно Римско Царство, а много година касније "вербални" варвари су срушили и Византију. Византија је много година одолевала тим нападима, тачније читавих хиљаду година. И њу, као и све велике империје срушилe похлепа и завист. "Ослободиоце Јерусалима" занео је сјај Константинопољских палата, сјај цркве "Свете Софије". Они у свом животу нису видели ништа слично, јели су рукама! Док је наш први краљ Стефан Првовенчани, њиховог вођу угостио златним виљушкама.A ти"Ослободиоци" су својим "огромним" ратничким вештинама препустили тај сјај "Неверницима". Него да пређемо на ствар, овај чланак је заправо планиран да говори о нашој "виртуелној империји" о нашој моћној еСрбији. Доста дуго се ова наша "империја" држала изнад осталих народа, покорени су били и Хрвати и Босанци. Али наши непријатељи су се повели изреком "Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ". Са свих страна кренули су њихови напади, као варварски напади на Римско Царство наведени неколико реченица изнад. Покушавали су да нас сруше разним сплеткама, покушавају да нас посвађају са савезницима. Дижу устанке у њихово име, прете нашој империји као Ханибал "Царству". Надајмо се само да ће се тај њихов напад завршити као и Ханибалов - неуспехом. А ми Срби, увек смо били сложни само кад се огромна сила дизала на нас. Били смо сложни када се Аустрија, без икаквог разлога дигла на нас. Мислили су да смо ми "тиква без корена", и да може да нас гази ко хоће. Е ту су се мало преварили! Прорадио је "српски инат"!Један турски владар рекао је "Тешко нама, ако се Срби сложе", а та његова реченица је и више него истинита. Можда смо се само улењили,доста дуго смо се бавили сопственом економијом, правили смо фабрике тенкова и хране, гумаре, тренирали и развијали се. Код нас важи она народна "Како ћемо?-Лако ћемо",а о проблемима размишљамо тек када нам запрете. Такав је наш менталитет, и ми живимо у својим сновима где нико не може да нас порази! Они имају пара да купују разне ствари, које се у продавницама задесе баш кад њима требају!? Чудно? - Или можда не! еСрбија је чиста супротност Србији која се налази у правом свету. Богата је ресурсима, добро повезана путевима. За њих смо "Свети Грал" тражили су месецима овакво место и сада кад су га пронашли, неће лако одустати од њега. Али заборавили су једну ствар, коју ће чути у страшној борби. Заборавили су да "Отаџбина је ово Србина!" У правом животу им не можемо ништа, штите их много моћнији од нас. Штите их они што убише "Пуковника" у мировној мисији. Штите их они што отеше нафту многим народима. Штите их они што су нас бомбардовали. Само прате наше потезе, и надају се да да ће "гамад арнаутска" да нас испровоцира, па да нас гађају опет одозго. Штите их они што нашу омладину покушавају да затрују игрицама у којима су "сви против њих". Смејем се тим глупостима, а требали бисте и ви. А отвара се и питање зашто "милосрдни анђео" није сишао на тло, да раздвоји обе стране. Зашто? - Одговор је јасан, плашили су нас се. Знали су да на Косову немају шта да траже. Знали су да ће имати двоструке издатке, знали су да ће њихове мајке кукати и да ће их наше јединице избрисати са лица земље. Али ни тај напад из ваздуха није им био најуспешнији, оборена је била њихова последња реч науке. Оборен је био "невидљиви"! А они наравно нису смели да признају да их је "малена Србија праћком оборила". Крив је био пилот? Запалило се гориво? Све су то причице за малу децу. У правом животу они имају своје медије који ће да им стану у одбрану. еСрбија је "наша нојева барка", место где нам нико ништа не може. Место где можемо да јасно и гласно изразимо своје мишљење. Место где смо непобедиви. Постарајмо се да тако и остане!



Да не бих превише одужио овај чланак, иако још увек много тога нисам рекао, завршићу га. Највероватније ће изаћи низ оваквих чланака
где нећу само писати о стању у еСрбији већ и о стању у стварном свету. Кад већ тамо не могу да кажем оно што мислим - овде могу!